Ovim poznatim ličnostima Sveta Petka je preokrenula život: Njoj odgovorila na 3 pitanja koja su je godinama progonila, pevača islamske vere sačuvala od propasti

Postoje trenuci u životu kada čoveku ponestane snage, kada se pred njim zatvore gotovo sva vrata i kada mu, uprkos svim pokušajima da pronađe izlaz, ostane samo vera. Upravo u takvim trenucima mnogi su utehu pronalazili u molitvama Svetoj Petki, jednoj od najvoljenijih svetiteljki u srpskom narodu, čije ime vekovima budi nadu i u najtežim životnim iskušenjima.

Džej Ramadanovski: "Bog ima jedno lice."

Iako je bio islamske veroispovesti, pevač Džej Ramadanovski gajio je veliko poštovanje prema Svetoj Petki i godinama je obeležavao njen dan. Prema rečima njegove ćerke Marije i bliskih prijatelja, Džej nikada nije promenio veru, ali je često isticao da za njega „Bog ima jedno lice“. Redovno je obilazio Kapelu Svete Petke i crkvu Ružicu blizu svog stana. Tamo se molio za zdravlje, pio svetu vodicu, palio sveće i ostavljao priloge.

Pokojni Džej  je još 1995. godine u emisiji voditeljke Nataše Ilić, na Javnom servisu, govorio o svojoj povezanosti sa Svetom Petkom i šta mu ova svetiteljka predstavlja u životu.

"Tu priču znaju svi. Sad izbegavam da radim to, jer sad radim neke poštene stvari, normalne stvari. Ja sam to radio pre nego što sam počeo da putujem, razumeš... Nema šanse da odem na put, a da ne zapalim sveću. Jednom sam krenuo i zaboravio sam, pa sam se vratio sa auto-puta u crkvu Svete Petke i zapalio. Nekako sam onda siguran. Sveta Petka je na neki način "lopovska svetica". Svi mi verujemo u nju, ona nas štiti. Ne mislim da štiti kriminalce i siledžije, ali svaki čovek mora da živi, pa sad, ako se malo snalazi sa strane, ovo-ono", istakao je uz osmeh pokojni pevač.

Pevač je samo jednom govorio o svom verskom identitetu.

„Rođen sam u muslimanskoj porodici. Moj otac je bio musliman, nasledio sam očevu veru, ali su životne okolnosti bile takve da nisam mnogo razmišljao o tome kako ću se predstavljati pred svetom. Da li ću biti katolik, pravoslavac ili musliman – to mi u mladosti nije bilo važno. Tek kako su godine prolazile, počeo sam da osećam dublju povezanost sa Bogom. Tako sam redovno odlazio u crkvu Svete Petke, gde sam palio sveće za svoje najbliže. U jednom periodu, skoro svakodnevno sam išao u crkvu, dok sam u džamiji bio svega nekoliko puta,“ rekao je Džej za magazin Skandal pre dosta godina.

Jedna starija žena koja pomaže u kapeli Svete Petke prisetila se da je često viđala pokojnog pevača na tom svetom mestu, kao i brojne druge poznate ličnosti.

"Bio je pokojni Džej više puta ovde. Palio je sveće, dolazio je da mu se čitaju molitve za zdravlje i da uzme svetu vodicu. I to ne samo za Svetu Petku nego i običnim danima. Baš sam se rastužila kad sam pročitala da nas je napustio. Veoma fin čovek. Ostavljao je novčane priloge kod ikona i za svetu vodicu. Kao i svi kad dođu ovde", rekla je za "Kurir" nakon pevačeve smrti.

Ljiljana Habjanović Đurović: "Zazirala sam od Svete Petke."

Ljiljana Habjanović Đurović jedna je od najtiražnijih srpskih spisateljica čije redove čitaju ljudi širom sveta. Ali roman "Petkana", koji je napisala pre više od 2 decenije, ima posebno mesto u njenom životu, jer se iza njega krije filmska priča. Neopisiv splet okolnosti zadesio je Ljiljanu, a kada joj se ukazala Sveta Petka, za nju više nijedan dan nije bio isti.

Naime, dok je pisala jedan od njenih najzapaženijih romana "Ženski rodoslov" malo ko zna sa kakvim sve poteškoćama se suočavala. Objavljen je pre 26 godina i preveden je na 11 svetskih jezika.

- Bila je jesen 1995, imala sam četrdeset dve godine i počela sam da pišem roman ”Ženski rodoslov." Loše sam počela. Mučila sam se sa rečima, toliko da sam poverovala da sam izgubila dar. Jednoga dana, dok sam plačući molila za pomoć Svetog Nikolu, Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Petra Cetinjskog, u moj um došle su reči: „A zašto se ti, kao žena, ne pomoliš Svetoj Petki?“ I istog časa pred sobom sam videla ikonu Svetiteljke u crvenoj haljini, sa plavom maramom. Do toga časa Sveta Petka nije bila "moja" Svetiteljka. Čak sam pomalo zazirala od nje - pričala je  književnica.

Ističe kako se pojavila niotkuda i da je za nju Sveta Petka u tom momentu bila spas. Da je sudbina umešala prste govori i situacija koja se dogodila njenoj kumi baš istog dana.

- Istog dana popodne javila mi se Dušanka Lukić, kuma koja je krstila mog sina. Ispričala mi je da je toga dana bila u Manastiru Sveta Petka u Izvoru (kod Paraćina) i da je tamo odjednom osetila da treba da uđe u prodavnicu i kupi mi ikonu Svete Petke. Moram da napomenem da ona u to vreme nije bila pobožna i da je manastir posetila kao pomoćnik ministra. I sama zatečena onim što joj se desilo, i snebivajući se, pitala me je da li želim da mi donese ikonu - naglasila je Ljiljana.

Ističe da je Svetiteljka na ikoni izgledala poptuno isto kao u njenom viđenju.

- Možete zamisliti moju radost i zbunjenost kada sam otkrila da Svetiteljka na ikoni izgleda isto kao u mom viđenju, i kada smo kuma i ja u razgovoru utvrdile da mi je kupovala ikonu od prilike u isto vreme kada sam se ja prvi put pomolila Svetoj Petki - priča u čudu.

Ta jedna pomisao i taj jedan poziv zauvek su joj promenili život, te se spisateljica svim srcem okrenula Svetoj Petki, počela je da odlazi u crkvu na Kalemegdanu i da shvata ovu svetiteljku kao svoju zaštitnicu.

- Naravno, počela sam da odlazim u crkvicu na Kalemegdanu. Prošlo je pet godina. Onda je došao 29. decembar 2000. godine. Petak. U kapeli Svete Petke, dok sam čekala da celivam ikonu nad svetim izvorom, javila mi se misao, kao jasan nalog: "Treba da prestaneš da pišeš knjigu koju pišeš, treba da napišeš roman o Svetoj Petki i naslov treba da bude Petkana!“

Mesec dana joj trebalo da prikupi hrabrost i upusti se u stvaranje takvog jednog dela.

- Uplašila sam se. Pitala sam se da li je to zaista volja Svetiteljke? Da li smem to da uradim? Da li ću umeti? I prošlo je više od mesec dana dok jednog jutra, budeći se, nisam rekla: „Dobro. Pokušaću.“

Dok je pisala roman "Petkana", osećala je živo prisustvo Svetiteljke.

- Dok sam pisala, često sam gledala ikonu Svetiteljke koju sam stavila na pisaći sto. I osećala sam njeno živo prisustvo. Tokom rada dva puta sam je sanjala. U prvom snu dala mi je odgovore na tri pitanja koja su me mučila od moje petnaeste godine. U drugom snu otkrila mi je neke bitne podatke o sebi - ispričala je spisateljica.

"Petkana" je obavljena pre više od dve decenije, a potom je pre nekoliko godina preneta na filmsko platno. Svako ko je pogledao istoimeni film istakao je da budi posebne emocije.

Sveta Petka i danas ima velikog značaja za Ljiljanu Habjanović Đurović.

- Od tada je prošlo dvadeset godina. Sveta Petka ima posebno mesto u mom životu. Molim joj se kada mi je teško. Zahvaljujem joj se kada sam radosna. Dva puta bila sam u Jašiju, i celivala njene svete mošti. Sanjala sam je još nekoliko puta, i to uvek kada je htela nešto važno da mi kaže. Uglavnom da me usmeri i povede da načinim novi korak na putu vere - zaključila je Ljiljana.

Milena Predić: "Danas mogu da kažem da je ona moja zaštitnica."

Glumica Milena Predič tumačila je lik omiljene svetiteljke u filmu "Sveta Petka - Krst u pustinji" i od tada oseća da je postala njena zaštitnica.

- Moram da priznam da nisam znala mnogo o njoj, ali moje interesovanje je bilo veliko. Pred sam polazak u Jordan otišla sam u Jaši da se poklonim njenim moštima i da je zamolim za blagoslov. Danas mogu da kažem da je ona moja zaštitnica, i kad naiđu nevolje njoj se obratim. U filmu sam htela da je pokažem kao ženu od krvi i mesa, koja ima svoje slabosti ali takođe i veliku i snažnu veru u Boga. Pred svaki snimajući dan smo Aleksandar i ja mnogo pričali sa Ljiljanom. Ona je ta koja je znala lik "u dušu". Najviše me je impresionirala njena snaga vere. Da poverujete, da sve što vam se dešava jeste na vaše spasenje - rekla je za "Novu" Milena.

Otac Predrag: "Imao sam priliku da razgovaram sa Svetom Petkom i da je vidim, što je ostavilo dubok trag na meni."

Sveta Petka je poznata po svojim isceliteljskim moćima, mnogima je pružila utehu u najtežim životnim trenucima, a među njima je bio i otac Predrag Popović. Naime, njemu se ova svetitljka bila izvor snage u trenucima neizvesnosti. Predrag Popović je u braku sa suprugom Ivanom više od 20 godina, sa kojom ima troje dece, Teodoru, Petra i Pavla.

Porodica Popović posebno poštuje Svetu Petku, a priča koju je otac Predrag podelio pokazuje koliko vera i pouzdanje u Gospoda mogu biti izvor snage u trenucima neizvesnosti i straha.

"Imali smo mnogo iskušenja u rađanju naše dece. Ali, sve se dešava s razlogom, uvek naučimo nešto novo. Bude tako velikih borbi. Prvo se rodila Teodora, a onda i mali Pera, u sedmom mesecu trudnoće, sa svega 1400 grama. Kao i svako prevremeno rođeno dete, imao je brojne probleme. Ipak, nikad nisam ni pomislila da Petar neće izrasti u zdravo dete. Najvažnije je da se uzdamo u Gospoda" prisećala se popadija, koja je hrabro prolazila kroz sve nedaće.

Ova iskustva naučila su porodicu Popović strpljenju, veri i snazi zajedništva. Svaka poteškoća je postala prilika da se nauči i dublje poveže sa Bogom, a posebno sa svecima porodica veruje.

Otac Predrag Popović detaljno je opisao san koji ga je duboko pogodio i ostavio neizbrisiv utisak:

"Legao sam da spavam, sutra ujutru treba da idem na liturgiju. I ja i supruga smo legli da spavamo, ona je bila trudna sa Teodorom. Sanjao sam, to je bilo otprilike, pozadina se nije ni videla, kao da je svetlo bilo sve, sveukupno. I ja sam video neku monahinju kako mazi moju suprugu. Moja supruga sedi na nekoj stolici, ona, onako, baš u crnoj, kao sa ikone, mazi je i ljubi je, teši je, i tako dalje.

Ja sad stojim tu i posmatram. Ja sad znam, meni je otac Gerasim, moj duhovnik, rekao da se san ne tumači ukoliko nema znak krsta u njemu. I sad ja prilazim, kako sam napravio korak, ona je prišla meni, onako brzo, i ja pitam: "Ko ste vi?" Ona kaže meni ovako: "Ja sam mati Paraskeva." I ja pitam nju: "Je l' imate vi krst?" I ona pomeri ovako mantiju i ovde stoji joj krst, veliki drveni krst, onako baš od orahovine. I ja sam to video, ja sam se povukao, ona se vratila i nastavila da mazi i ljubi moju suprugu i da je teši.

Ja sam se probudio ujutru i krenuli smo u crkvu. Ja sam razmišljao o tome: šta je to, kako, šta to, kako to ima značenje, i tako dalje. Nisam ništa nikome pričao, jel', još to je bilo sveže u mojoj duši. Otišao sam u oltar, bio sam čtec tamo, pomagao sam. Pogledao sam tamo kroz dveri da vidim da li se neka baba ustala da sedne moja supruga. I ja pogledam tamo, kad vidim, moja Ivana sedi, pored nje stoji monahinja, jedna u crnom, i mazi je i ljubi je, i grli je. Znači, kao u mom snu.

Završi se liturgija, prilazi Ivana sa tom monahinjom, drži je za ruku, i prilazi i kaže: "Peđa, da te upoznam, ovo je mati Paraskeva iz manastira Svete Petke kod Šapca." I sad kad pričam naviru neke emocije od sveg tog događaja."

Otac Predrag je ispričao monahinji svoj san, a ona je poručila njegovoj supruzi: "Dušo, ne brini, tebe je Sveta Petka uzela da ti bude zaštitnica i da te čuva, njoj se obrati, i sve će biti u redu, porodićeš se bez ikakvih problema."

Zaista sam ostao vezan za Svetu Petku. Osetio sam nekako neverovatan priziv kad je ona u pitanju, i uvek sam se osećao sigurno, kad se molim njoj, i znam da je ona tu da nas čuva. Kasnije, kada je moja supruga bila trudna, sa Petrom, imala je vrlo, vrlo tešku trudnoću. Ja sam takođe otišao u crkvicu Svete Petke na Kalemegdanu, i to se sve razrešilo bez ikakvih problema. I tako je ona zapravo istinski, ne u nekim pričama, da sad mi pričamo neka čuda iz njenog žitija ili šta se nekom čoveku dogodilo. Ovo se dogodilo meni. I znam da je ona tu, da nas uvek čuva, da nas štiti od svakog zla", zaključio je otac Predrag.

Kako je Sveta Petka promenila život kneginji Milici i spasila dušu Srbije?

Nakon kosovske tragedije 1389. godine, sudbina Srbije visila je o koncu. Knez Lazar je poginuo, zemlja je bila opustošena, a njegova udovica, kneginja Milica, ostala je sama sa maloletnim sinovima, suočena sa surovim pritiscima nadolazeće osmanske sile. U tom najtežem, prelomnom trenutku njenog života, vera i duboka duhovna veza sa Svetom Petkom doneće kneginji unutrašnji preokret, a pokorenom narodu preko potrebnu nadu i spas.

Izložena stalnim pretnjama i ucenama, kneginja Milica (koja je u to vreme već primila monaški postrig kao monahinja Evgenija) odlazi u tešku diplomatsku misiju u Jedrene, na dvor sultana Bajazita. Cilj je bio jasan – zaštititi sinove i sačuvati bar mrvu samostalnosti za Srbiju. Bajazit, zadivljen njenom mudrošću, otmenošću i državničkim držanjem, ponudio joj je da zauzvrat izabere bilo šta što poželi: zlato, imanja ili povlastice.

Na opšte iznenađenje turskog dvora, srpska kneginja je odbila materijalno bogatstvo. Umesto toga, zatražila je mošti Svete Petke, koje su se nakon pada Bugarske nalazile u Trnovu. Istorijski izvori beleže da se sultan nasmejao njenoj molbi, začuđen zašto traži „suve kosti“ umesto blaga, ali joj je molbu ispunio. Za Milicu, to nije bio običan zahtev – bio je to odgovor na njene unutrašnje molitve i vizije u kojima joj je svetiteljka bila jedina uteha u danima neopisive tuge.

Svetiteljka je unela korenitu promenu u Miličinu svakodnevicu. Nakon što je izgubila supruga i bila primorana da rođenu ćerku Oliveru preda u sultanov harem, kneginja je bila na ivici očaja. Donošenje moštiju u Srbiju 1398. godine donelo joj je duboki emotivni mir i duhovni oslonac. Sveta Petka je postala njena lična zaštitnica, dajući joj snagu da izdrži teret vladavine i odgajanja naslednika.
Ovaj čin je istovremeno promenio i svest čitavog naroda. Gde god je svečana procesija sa moštima prolazila na svom putu kroz Srbiju – od Županjevca i Kruševca, pa sve do Miličine zadužbine Ljubostinje – narod je masovno izlazio, svedočio čudesnim isceljenjima i budio se iz letargije. Prisustvo svetiteljke u zemlji dalo je Milici i njenom sinu, Stefanu Lazareviću, ogroman duhovni legitimitet. Narod je shvatio da, uprkos vojnom porazu na Kosovu, Srbija nije ostavljena od Boga.

Kada je despot Stefan Lazarević preuzeo vlast i proglasio Beograd za novu prestonicu, mošti Svete Petke prenete su na Kalemegdan, gde je podignuta crkva njoj u čast. Pod okriljem njene blagodati, kneginja Milica je provela svoje poslednje dane u manastiru Ljubostinja, ostavivši iza sebe stabilniju zemlju i obnovljenu nadu.

Sveta Petka je od utučene udovice i vladarke očajne zemlje napravila istorijsku heroinu, prvu uspešnu ženu diplomatu na našim prostorima i večnu čuvarku srpskog identiteta u vekovima ropstva koji su usledili.