Zove je svojom kraljicom, a krije da su se razišli pre 7 godina: Upropastio je karijeru zbog druge supruge, a sa prvom se gadno posvađao zbog novca

Vil Smit i Džejda Pinket Smit godinama su pred javnošću delovali kao skladan bračni par. Venčali su se 1997. godine, zajedno podizali decu, pojavljivali se na događajima i nastavili da dele deo svog života — ali iza zatvorenih vrata njihova priča je, kako je Džejda otkrila, odavno izgledala potpuno drugačije.

Nasilje koje ga je koštalo karijere

Vil je prvi put ugledao Džejdu dok je još bio u braku sa svojom prvom suprugom, Šeri Zampino. Danas se nje gotovo niko i ne seća – Vil i Džejda su postali toliko nerazdvojni. Ipak, tada, pre 28 godina, Vil je bio oženjen mladom glumicom po imenu Šeri i zajedno su podizali sina Treja.

Sve se promenilo kada je mladi glumac, opterećen porodičnim svađama, svakodnevicom i problemima sa poveriocima, upoznao mladu Džejdu u jednom bučnom baru. Tada se okončao prvi brak ove zvezde, a mnogo godina kasnije, posledice tog kraha odraziće se i na Smitovu karijeru.

Godine 2022, pred milionima gledalaca tokom prenosa dodele Oskara, Smit je ošamario voditelja Krisa Roka kako bi odbranio čast svoje supruge.

Tokom svog nastupa, komičar je izneo nesrećan komentar na račun Džejdine frizure. Lekari su joj pre nekoliko godina dijagnostikovali alopeciju, stanje koje dovodi do potpunog gubitka kose. Zbog toga se Džejda u poslednje vreme pojavljuje sa kratkom kosom.

Tokom svog izlaganja, Kris Rok je rekao da ga Džejda sa tom frizurom podseća na lik iz filma „G.I. Džejn” iz 1997. godine. Za tu ulogu, Demi Mur je potpuno obrijala svoju bujnu kosu. Dok je ona to učinila zarad filma, supruga slavnog glumca morala je da preduzme taj korak zbog zdravstvenih problema.

Vil Smit nije mogao da obuzda bes i pojurio je da odbrani čast svoje supruge. Ošamario je Krisa Roka, a zatim vikao na njega da se „ne usuđuje da izgovori ime njegove drage tim svojim prljavim ustima”. Nakon toga se sve odvijalo brzo: Američka filmska akademija zabranila je Vilu Smitu učešće na svojim događajima u narednih deset godina, a u medijima su se neprestano pojavljivali novi članci koji su kritikovali glumčevu nepromišljenost i nedostatak samokontrole.

Vil se sada stidi tog trenutka besa, ali nije mogao drugačije da postupi – previše je bila snažna njegova vezanost za ženu koju je pre mnogo godina izabrao za svoju životnu saputnicu.

Uloga koju krivi za raspad braka

Kasnije, kada su objavljeni memoari holivudske zvezde, postalo je jasno šta ga je dovelo do upravo te žene za koju će kasnije reći: „Upoznao sam svoju kraljicu, sposobnu da ponese teret mojih snova.”

Prenosimo vam odlomak.

Vil. Čemu nas može naučiti običan momak koji je postao najplaćeniji holivudski glumac?

Ne pokušavam da umanjim svoju odgovornost za krah našeg braka, ali čvrsto verujem da su onih nekoliko meseci tokom kojih sam se potpuno izgubio u liku iz filma *Six Degrees* (Šest stepeni razdvajanja) stvorili jaz između Šeri i mene koji kasnije nismo mogli da premostimo.

Krajem 1993. godine, film *Six Degrees of Separation* doživeo je premijeru i naišao na odlične kritike. Stokard Čening je bila nominovana za Oskara za svoju ulogu, a kritičari su hvalili moj neočekivani izbor za ulogu Pola. Džej-El je bio u pravu – u Holivudu se o meni govorilo kao o ozbiljnom glumcu.

Ostvarivanje ciljeva zahteva strogu organizaciju i nepokolebljivu disciplinu. Postao sam više usredsređen na strukturu i red, dok je Šeri bila umetnica: kuvala je „od oka”, a ne po receptu. Bila je fleksibilnija i intuitivnija, a manje organizovana. To me je izluđivalo. Ako bismo se dogovorili da se nađemo tačno u šest, ona bi stigla u 6.17.

Nezgodan trenutak za mladog glumca

Bilo je ponovo petak uveče, veče snimanja još jedne epizode. Moj frizer je doživeo nesreću – svi su bili dobro, ali nije imao vremena da me ošiša pre snimanja. Sa preostalih pet sati na raspolaganju, mladić iz Filadelfije rizikovao je da se pojavi na nacionalnoj televiziji bez sveže urađene frizure sa prelazom (tzv. *fade*).

Nipošto.

Podigao sam uzbunu u potrazi za novim frizerom. Neko mi je preporučio momka po imenu Slajs, kao majstora za frizure sa prelazom po standardima Filadelfije. Pozvao sam ga.

– Ej, Slajs, kako je?

– Kako si ti, Vil?

– Imam katastrofu. Hitno mi treba tvoja pomoć, brate.

U to vreme, moja frizura je bila legendarna. Za mladog berberina, šišanje za predstavu nije bila samo ogromna odgovornost već i šansa za napredovanje u Holivudu.

- Dođavola, Vile, voleo bih, ali imam klijenta u San Dijegu.

Slajsu je trebalo da se plati petsto dolara za šišanje u San Dijegu. Obećao sam mu hiljadu ako dođe direktno u studio. Nisam imao gotovine, pa sam morao da zovem Šeri:

- Dušo, jesi li finansijski obezbeđen?

— Ima ih dve hiljade, pa šta?

- Dobro, onda ću ti za sat vremena poslati lika koji se zove Slajs; daj mu hiljadu.

- Važi.

- Ajde, volim te. Vidimo se.

Slajs je stigao na set i savršeno me ošišao – nije me izneverio. Dao sam mu adresu gde da preuzme novac i krenuo na snimanje.
Sledeće nedelje moj frizer i dalje nije mogao da dođe na posao, pa sam ponovo pozvao Slajsa.

- Ej, brate, ovde Vil.

„Aha”, odgovorio je hladnim glasom.

„Opet si mi potreban, brate. Uradi onu svoju magiju, kao što umeš.”

- Ne, teško.

Tada sam shvatio da nešto nije u redu.

- Šta je bilo, brate? Šta se desilo?

— Ružno je tako obmanjivati ljude.

- Šta sam uradio?

- Isflirao si me. Je*i se.

I spustio je slušalicu.

Situacija kada mu je prekipelo

Pokušao sam da se setim šta se desilo između nas prošli put, ali činilo se da je sve prošlo kako treba. Zbunjen, pozvao sam Šeri.

- Draga, prošle nedelje kad je Slajs došao, je l' sve bilo u redu?

- Oh...

Onda joj je sinulo.

- Ne! Nisam imala dovoljno novca!

- Koliko si mu dala?

— Četristo. Imala sam samo hiljadu.

„Rekao sam ti da mu daš hiljadu!” odbrusio sam.

U to vreme, zbog problema sa poreskom upravom, nismo imali kreditne kartice – sve transakcije su se obavljale u gotovini. A bio je petak uveče, a bankomata tada nije bilo na svakom koraku – nisam mogao da podignem novac sa računa sve do ponedeljka u devet ujutru.

„Ali nisam imala više!” odbrusila je ona.

„Morao je da čuva decu celog vikenda! Obećao sam mu hiljadu, čak sam ga naterao da odustane od drugog posla!”

„Pa, znaš, i ja ovde imam dete koje mora nešto da jede vikendom! Nisam mogla da mu dam sav svoj novac. Šta si mislio da treba da uradim?” „Trebalo je da uradiš ono što sam tražio, dođavola! Ali nisi mu platila, nisi me pozvala i nikom nisi rekla! Zbog tebe sam namestio čoveku!”

– Vil, ja nisam tvoja sluškinja.

– Nikad to nisam rekao.

– Prestani da paničiš, ništa mu se neće desiti.

Bio je to jedan od retkih trenutaka u životu kada me je obuzeo nekontrolisan bes. Obično pazim šta govorim. Ali tada nisam mogao da se kontrolišem.

— Znaš šta? Nadam se da ćeš jednog dana biti od neke koristi.

Ljutito sam spustio slušalicu. Kad bi mi Bog dozvolio da povučem samo jednu rečenicu koju sam ikada izgovorio, izbrisao bih upravo te reči iz istorije.

Nešto je puklo u našem braku – nešto što nikada više nismo mogli da povratimo. Šeri mi je kasnije priznala da su to bile najgore reči koje joj je iko ikada uputio.

Nakon tog incidenta, odnos sa Šeri je počeo naglo da se pogoršava. Počeli smo da se svađamo oko svega – sećam se da sam joj jednom zamerio kako pere tiganj. Danima nismo razgovarali. Čak smo izmislili i „igru” koju smo „igrali” pred gostima. Zvala se „Znaš li šta mrzim kod tebe?”.

„Pobednik” je bio onaj ko bi najviše nasmejao goste. Moja veza je ponovo bila u krizi. Bujica agresije odnela je sa sobom sve naše snove. Šeri je odvela Treja kući, u Skenektadi. Brak joj je postao nepodnošljiv i želela je nekoliko nedelja da razmisli šta dalje.

Prijateljica je imala misiju da ih spoji

U Studio Sitiju postojao je mali bar sa laundž muzikom pod nazivom „Baked Potato”. Tiša Kembel i Dvejn Martin, dvoje mojih bliskih prijatelja, insistirali su da odem tamo.

Nisam baš ljubitelj laundž muzike, ali uveravali su me da se neću pokajati. Stigao sam oko osam sati i uputio se pravo ka stolu za kojim su sedeli Dvejn, Tiša i Džejda Pinket. I tako, odjednom sam postao ljubitelj te vrste muzike.

Dvejn je uvek bio usred nekog posla – dogovarao je preuzimanja firmi ili nešto slično, menadžirao bend, a istovremeno kupovao klub u kojem su nastupali.

Tiša je bila prava provodadžika – znala je da se moja veza sa Šeri bliži kraju i osećala je obavezu da se pobrine da ne završim ni sa kim drugim osim sa Džejdom. Naravno, Džejda i ja nismo bili upućeni u to. Viđao sam Džejdu s vremena na vreme tokom protekle godine – ništa posebno upečatljivo, tek uobičajeni holivudski pozdravi prilikom susreta i rastanka.

I dalje mi je delovala zadivljujuće lepo. I dalje glamurozno. I dalje puna one očaravajuće energije Istočne obale. Ali nešto se promenilo. Nešto duboko u njoj, dublje nego što sam mogao da vidim. Možda sam jednostavno odrastao – postao otac.

Možda sam bio otvoreniji, ili smo jednostavno postali saputnici u nevolji... Ukratko, doživljavao sam je potpuno drugačije. Imala je samo dvadeset dve godine, ali su joj oči nosile iskustvo milenijuma, kao da je znala neke skrivene tajne i bila mudrija nego što su njene godine nalagale.

Džejda Pinket Smit i Vil Smit

Razgovarali smo o svemu – mogla je da vodi razgovor o bilo kojoj temi, od Tupaka do aparthejda, od košarke do Ganeše i istočne mistike. Bilo je kao da smo se povukli na neko osamljeno mesto, spremni da uživamo u svojim pitanjima ne brinući o odgovorima. Samo biti zajedno – to je bio odgovor na sve.

Sati su proleteli kao minuti. Osećao sam neverovatnu snagu naše udružene energije. Dok smo se smejali, razmišljali i razgovarali o svemu i svačemu, u mojoj glavi su nicali gradovi i carstva.

Njeno telo je bilo sićušno, ali joj je duh bio ogroman. Bila je samouverena, čvrsta i nepokolebljiva – poput bloka od deset tona u podnožju Velike piramide.

Džejda mi je kasnije priznala da je čula jasan glas koji je izrekao apsolutnu istinu: „Ovo je tvoj muž.” U tom trenutku je odbacila to proročanstvo. Već sam bio u braku; o čemu je tu uopšte moglo biti reči? Tiho smo napustili svoje osamljeno mesto i vratili se na one tvrde metalne stolice u klubu.

Rastanak je tada bio dug; nijedno od nas nije želelo da ode. Ispratio sam je do automobila i gledao kako odlazi. Ta noć me je ostavila ošamućenog i slomljenog, zarobljenog između snova i stvarnosti. Upoznao sam svoju kraljicu, ženu sposobnu da ponese teret mojih snova. Ali nama nije bilo suđeno da budemo zajedno.