Čuveni glumac umro je od opake bolesti, a godinama kasnije njegova ćerka je otkrila kako je proveo dane pred smrt: Do poslednjeg daha želeo je samo jedno

Poznati srpski glumac Desimir Stanojević preminuo je 10. marta 2020. godine u Beogradu, u 69. godini života, nakon duge i teške bolesti. Poslednje dane proveo je u svom stanu, okružen najbližima, koji su kasnije svedočili da je do samog kraja pokazivao izuzetnu snagu i dostojanstvo. Njegova porodica isticala je da je bolest prihvatio hrabro, bez odustajanja i bez predaje, boreći se za svaki novi dan.

Emotivni oproštaj ćerke

Jedan od najpotresnijih trenutaka nakon njegove smrti bio je emotivni oproštaj njegove ćerke Nine, koja je kroz dirljive reči pokušala da opiše kakav je čovek bio njen otac i koliko je značio svojoj porodici.

U svom obraćanju ona je istakla da njen otac nikada nije želeo da se preda, čak ni kada je bolest uzimala sve više snage. Govorila je o njegovoj sposobnosti da prihvati život sa svim njegovim slojevima – i dobrim i teškim – ali i o tome kako je ljudima oko sebe pokazivao da je moguće živeti iskreno, bez skrivanja svojih mana i slabosti.

Prema njenim rečima, upravo je ta iskrenost bila ono zbog čega su ga ljudi voleli. Nije bio savršen, ali je bio autentičan – čovek koji je bez zadrške pokazivao svoje emocije, karakter i temperament. Njena želja, kako je rekla, jeste da jednog dana i sama uspe da živi tako da je ljudi prihvate i vole onakvu kakva jeste, baš kao što su voleli njenog oca.

"Nisi hteo da umreš do poslednjeg trenutka i ovo za tebe nije odlazak. Sve što smo planirali moramo drugačije da izvedemo. Ako nešto mogu da kažem, jeste da bi volela da me ljudi jednog dana vole onakvu kakva jesam sa svim svojim vrlinama i manama, baš kao što si ti to pokazivao. Mi te volimo baš zbog tih nijansi koje si pokazivao. Hvala ti na tome, nadam se da ću i ja to uspeti za svoj životni vek da iznesem", rekla je njegova kćerka Nina.

Uloga koja ga je učinila nezaboravnim

Za mnoge gledaoce širom regiona ime Desimira Stanojevića zauvek će ostati povezano sa likom Vukašina Golubovića iz kultne televizijske serije Srećni ljudi. Ova serija, emitovana tokom devedesetih godina, postala je jedan od najgledanijih televizijskih projekata tog vremena, a njegov lik ostao je upamćen po specifičnom humoru, toplini i životnoj mudrosti.

Upravo zahvaljujući toj ulozi, Stanojević je postao deo kolektivnog sećanja publike. Njegov lik bio je prepoznatljiv, blizak običnim ljudima i prožet životnim situacijama koje su mnogi mogli da prepoznaju u sopstvenim svakodnevnim iskustvima.

Od Niša do velikih pozorišnih scena

Desimir Stanojević rođen je 7. oktobra 1950. godine u Nišu, gradu u kojem je započeo svoju umetničku karijeru i gde je prvi put stao na pozorišne daske. Tokom dve decenije bio je član ansambla Narodno pozorište u Nišu, gde je radio od 1970. do 1990. godine.

U tom periodu nije bio samo glumac, već i jedan od pokretača novih umetničkih ideja. Osnovao je omladinsko pozorište "Treća polovina", koje je mladim talentima omogućilo da naprave prve korake na sceni i upoznaju se sa svetom teatra.

Kasnije je svoju karijeru nastavio u Beogradu, gde je od 1991. godine postao član ansambla Pozorište na Terazijama, jednog od najznačajnijih teatara specijalizovanih za muzičko-scenske projekte u regionu.

Pionir mjuzikla u Nišu

Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzimaju mjuzikli. Stanojević je bio među ljudima koji su doprineli razvoju ovog žanra na domaćim scenama. U Nišu je zaslužan za postavljanje prvog mjuzikla u istoriji tog pozorišta – čuvene predstave Violinista na krovu.

Takođe je režirao i postavio na scenu mjuzikl Cigani lete u nebo, koji je u niškom pozorištu doživeo veliki uspeh i ostavio snažan utisak na publiku.

Kasnije je i u Beogradu, u Pozorištu na Terazijama, tumačio izuzetno zahtevne uloge u velikim muzičkim produkcijama, među kojima se posebno izdvajaju predstave Grk Zorba i "Cigani lete u nebo". Ove uloge zahtevale su ne samo glumačko umeće, već i muzički talenat, scensku energiju i izuzetnu fizičku spremnost.

Porodica kao najveći životni uspeh

Iako je iza sebe ostavio bogatu umetničku karijeru, Stanojević je uvek isticao da je najponosniji na svoju porodicu. Imao je dve ćerke – Ninu i Sonju – koje su izabrale različite životne puteve.

Njegova starija ćerka Nina završila je Muzičku akademiju u Novom Sadu, gde je studirala obou, a kasnije je postala članica Simfonijskog orkestra Radio-televizije Srbije. Već u relativno mladim godinama izgradila je stabilnu i uspešnu karijeru u svetu muzike.

Mlađa ćerka Sonja odlučila je da se posveti veterini. Iako je studije započela sa velikom ambicijom, njen životni put ubrzo se usmerio i ka porodici.

"Što pred sobom vidim zrele, pametne i vredne ljude. Nina je završila Muzičku akademiju, odsek oboa i sa 35 godina ima već više od 10 godina radnog iskustva i veoma je uspešna u svom poslu. Deset godina je u braku, ima sina Jevrema, koji je završio prvi razred, i četvorogodišnju ćerku Nataliju. Sanja se na četvrtoj godini veterine odlučila za udaju. Fakultet je i dalje tamo gde jeste, ali ga ona ne obilazi. Ima četvorogodišnjeg Branka i Kalinu."

O odnosu sa zetovima i porodičnim anegdotama

U jednom od intervjua Stanojević je sa osmehom govorio o porodičnim odnosima i svom iskustvu sa zetovima. Posebno je isticao da je imao sreću što je zet njegove ćerke Nine, glumac Zoran Ćosić, takođe iz umetničkog sveta.

To im je, kako je govorio, omogućilo da od samog početka imaju teme za razgovor i međusobno razumevanje, bez uobičajenog odnosa strogog tasta i nesigurnog zeta.

Govoreći o tome, često je pominjao i sopstveno iskustvo sa tastom, koji je bio veoma disciplinovan i strog, zbog čega je želeo da u svojoj porodici stvori opušteniju i topliju atmosferu.

U jednoj zanimljivoj porodičnoj epizodi ispričao je kako su se Nina i Zoran u jednom periodu razišli. Međutim, tokom porodične slave pozvao je Zorana kao kolegu i prijatelja, iako Nina nije znala za to. Samo nekoliko dana kasnije njih dvoje su se pomirili, a nedugo potom odlučili su i da započnu zajednički život.

"Imao sam sreću da je moj prvi zet, Ninin muž, Zoran Ćosić moj kolega glumac. Od prvog dana imali smo o čemu da pričamo, a da ja ne budem strogi otac, a on uplašeni zet. Moje iskustvo sa tastom, koji je bio strog i poslovan, a ja mlad i zelen učinio je da budem drugačiji. Moj tast je i dva dana pred svadbu tražio da Nada dođe kući u devet uveče. Prvih dvadeset pet godina našeg braka proteklo je kao ozbiljan tast i neozbiljan zet. Sada, posle 36 godina braka, došli smo do dobrih familijarnih odnosa. Između Nine i Zorana je čak u jednom trenutku i došlo do prekida zabavljanja. U to vreme nam je bila slava pa sam Ćoleta, kao svog kolegu, pozvao na slavu. Nina za to nije znala. Nije prošlo ni pet dana, a oni su se pomirili, a za dva meseca već su počeli da žive zajedno."

"Sanja je izabrala Marka Kanačkog čija su interesovanja i privatno i poslovno vezana za tehniku, računare i ostale uređaje koji meni nisu bliski. Dobio sam odgovornu osobu koja može da mi, bez mnogo ubeđivanja da to mogu sam da naučim, sredi računar, mobilni", rekao je Stanojević ranije u jednom intervjuu.

Život koji ide dalje

Sonja je svoj život vezala za Marka Kanačkog, čoveka čiji su interesi bili potpuno drugačiji od Stanojevićevih – tehnika, računari i savremeni uređaji. Glumac je često sa humorom govorio kako je upravo zahvaljujući njemu uspevao da savlada mnoge tehnološke probleme sa kojima se sam teško snalazio.

Ipak, život donosi promene, pa su se Sonja i Marko kasnije razveli i već nekoliko godina ne žive zajedno.

Nasleđe koje ostaje

Iako je napustio ovaj svet, Desimir Stanojević ostavio je dubok trag u srpskom pozorištu i televiziji. Njegove uloge, predstave i doprinos razvoju muzičkog teatra ostaju deo kulturne istorije.

Ali možda još važnije od toga jeste sećanje na njega kao na čoveka koji je, prema rečima onih koji su ga poznavali, znao da bude iskren, neposredan i posvećen porodici i umetnosti. Upravo zbog toga njegovo ime i danas izaziva poštovanje i toplinu kod publike koja ga pamti.