Mihajlo Bata Paskaljević, jedno od najprepoznatljivijih lica srpskog glumišta, preminuo je 2004. godine u snu, u bolnici u Zemunu. Njegov odlazak bio je tih i nenametljiv, kako je i sam život koji je vodio – daleko od pompe i glamura, ali ostavljajući neizbrisiv trag u srcima publike. Tog večernjeg trenutka, kraj njega nije bio niko od članova porodice, a vest o smrti stigla je tek narednog jutra. Njegov poslednji filmski angažman bio je u ostvarenju "Pljačka Trećeg rajha", što je postalo simboličan završetak bogate karijere.
Glumac epizoda koji je svaku rolu pretvarao u remek-delo
Bata Paskaljević nije težio glavnim ulogama. Njegova moć ležala je u tome što je čak i naizgled sporednu epizodu pretvarao u nezaboravan trenutak. Njegova pojava, glas i mimika unosili su autentičnost i živost u svaki lik, a publika ga je prepoznavala kao čoveka kojeg može da zamisli pored sebe – komšiju, rođaka, prijatelja iz kraja.
Njegova harizma bila je nenametljiva, ali snažna. Svaka njegova rečenica, svaki pokret i pogled delovali su prirodno, a opet nosili su težinu i značaj koji retko koji glumac poseduje. Zato je Bata ostao jedno od najomiljenijih televizijskih i filmskih lica svoje generacije, sa publikom koja ga je volela i van ekrana.
Duhovitost, iskrenost i nadimak "najveća tvrdica među glumcima"
Kolege ga pamte kao čoveka toplog duha, duhovitog i iskrenog, uvek spremnog za šalu. Njegov smisao za humor, ponekad sarkastičan, ponekad spontan, učinio je da među glumcima i saradnicima zauzme posebno mesto. Zbog poznate štedljivosti, kolege su ga šaljivo prozvali: "najveća tvrdica među glumcima2. Bata nikada nije zamerio taj nadimak, već ga je prihvatao sa osmehom i ironijom, što je dodatno učvrstilo njegov imidž voljenog kolege i čoveka koji je znao da se ne shvata previše ozbiljno.
Ljubavne avanture i fatalna Brazilka
Bata se ženio pet puta, a njegov ljubavni život bio je gotovo filmski, pun strasti, izazova i neočekivanih obrta. Posebno se pamti njegova veza sa fatalnom pevačicom brazilskog porekla, koja je u to vreme bila udata za bacača noževa. Njihova romansa bila je burna i emotivna, a Bata je o njoj govorio bez ulepšavanja:
"Bila je tu samo u prolazu, čekala je vizu za dalje. Bavila se pevanjem i igranjem, a nastupala je u hotelu Metropol, gde sam je i primetio. Brzo je između nas buknula ljubav i zbog nje sam se preselio u taj hotel. Nažalost, bila je udata, a njen muž bio je bacač noževa – što je dodatno zakomplikovalo stvar. Međutim, emocija je bila snažna"
Ova veza ostala je upamćena kao jedna od najdramatičnijih u njegovom životu, ali i kao dokaz njegove sposobnosti da voli strastveno, čak i u nemogućim okolnostima.
Filozofija života: ozbiljnost je smešna
Bata nije bio samo glumac. Bio je čovek koji je razmišljao o životu i umetnosti na svoj jedinstven način. Njegova filozofija bila je jednostavna, a opet duboka:
"Svako ko drži ozbiljno do sebe je smešan. I sve što je ozbiljno, kada se insistira na ozbiljnosti, jeste smešno."
Ovom rečenicom Bata je sažimao svoj pristup umetnosti i životu – bez patetike, bez lažne uzvišenosti, sa humorom i samospoznajom. Upravo taj pogled učinio je njegove uloge i ličnost nezaboravnim.
Fanika: ljubav u kafani
Svoju poslednju suprugu, Faniku, Bata je upoznao na krajnje neobičan način. Ona je radila kao konobarica u kafani „Kosovski božur“, a njihov susret bio je spontani trenutak prepoznavanja. Bez glamura i reflektora, njihov odnos je počeo jednostavno i iskreno. Njihov brak bio je jedan od Batinog petogodišnjeg niza ljubavnih veza, ali je ostao upamćen kao stabilna luka u njegovom burnom emotivnom životu.
Odlazak koji ostavlja sećanje
Bata Paskaljević otišao je tiho, ali iza sebe ostavio je trajni pečat. Njegove uloge i danas se gledaju, njegove replike se citiraju, a njegov duh i dalje živi u svakoj epizodi i filmu u kojima se pojavio. On nije bio samo glumac – bio je karakter, autoritet, prijatelj i čovek čija toplina i harizma nisu prestajale da inspirišu.
Njegovo ime ostaje simbol epizodnog glumca koji je svaku ulogu pretvarao u remek-delo, ali i čoveka koji je znao da voli, smeje se i živi život punim plućima. Mihajlo Bata Paskaljević nije otišao – njegova umetnost i dalje govori umesto njega, a sećanje na njega ne prestaje da inspiriše generacije koje dolaze.
