Neki ljudi ne ostavljaju trag samo u umetnosti, već i u dušama onih koji su ih poznavali. Marko Živić bio je upravo takav – glumac snažne harizme, ali i čovek tihe, nenametljive dobrote. I više od četiri godine nakon njegove smrti, sećanja na njega ne blede, već postaju još dublja i emotivnija. O njegovim poslednjim danima, ljubavi prema rodnom Kruševcu i veličini njegovog srca, govorila je njegova sestra Nevena Živić.
Povratak u Kruševac – grad u kojem je nalazio mir
Kako su godine prolazile, Marko se sve češće vraćao u Kruševac, grad svog detinjstva. Tamo je pronalazio ono što u Beogradu nije mogao – tišinu, ravnotežu i osećaj pripadnosti.
Ponovo se povezao sa starim prijateljima, blisko sarađivao sa upravnikom Kruševačkog pozorišta Branislavom Nedićem i bio okružen porodicom koja mu je ostala. U tom gradu osećao se slobodno. Želeo je da se oduži sredini iz koje je potekao.
"Prošle godine, za Badnje veče, otišli smo ispred Crkve Lazarice na loženje badnjaka. Bili smo srećni. Sneg je padao. Marko je rekao: ‘Moram da pozovem Maju da joj kažem kako lepo pada sneg’ i okrenuo svoju emotivnu partnerku", prisetila se Nevena.
Prkos koji je procvetao – simbol njegove borbe
Nevena priznaje da još nema snage da ode u porodični stan u Kruševcu.
"Kada nam je mama preminula 2020. godine, Marko je često odlazio u stan u kome smo odrasli. Mama je na terasi gajila cveće. Kako nismo mogli stalno da idemo da zalivamo, posadili smo prkos – biljku kojoj ne treba mnogo nege i čije ime savršeno opisuje njen karakter. Poslednji put kada je bio u Kruševcu, poslao mi je fotografiju prkosa koji je procvetao."
Odgovornost prema sceni – do poslednjeg daha
Marko je bio čovek koji je posao shvatao kao zavet. Čak i kada je imao temperaturu i osećao se loše, nije želeo da se zbog njega otkaže predstava "Let iznad kukavičjeg gnezda" u Beogradskom dramskom pozorištu.
"Sala je bila rasprodata. Poslao je poruku: ‘Ne otkazuje se.’ Njegova uloga Martinija bila je uloga života. Bio je izuzetno odgovoran prema publici i kolegama, često je igrao i bolestan. Ipak, kolege su tog dana, kad su videli kako izgleda, pozvale Hitnu pomoć. Završio je u KBC ‘Dragiša Mišović’", priča Nevena.
Ubrzo je prebačen na intenzivnu negu i priključen na respirator.
"Verovala sam da će se izvući. Mislila sam da on jednostavno ne zna da umre. Slala sam mu poruke, ali odgovora nije bilo. A onda – šok, neverica, praznina."
Zahvalnost lekarima i prijateljima
Nevena ističe ogromnu zahvalnost osoblju KBC „Dragiša Mišović“, kao i Draganu Bjelogrliću i Jugu Radivojeviću.
"Borili su se za njega lavovski. Poneli su se kao porodica. Rešili su sve oko sahrane i pružili nam svu moguću pomoć. Znam da je Marko to zaslužio, ali oni nisu morali. U vremenu kada nas dobrota iznenadi, važno je reći – dobrota još živi među nama."
Sahranjen u kostimu Martinija
Marko Živić je sahranjen u kostimu Martinija, lika kojeg je tumačio u "Letu iznad kukavičjeg gnezda".
"Nije pričao o smrti. Verovao je da su najbolje godine pred njim. Ipak, želeo je da taj kostim jednog dana stoji pored očevog crtačkog stola u stanu u Kruševcu. Tata je bio arhitekta i slikar, a Marko je želeo da pored njegovog stola stoji taj kostim – kao simbol dva života posvećena stvaranju", kaže Nevena.
Dobrota kao srednje ime
Marko je bio čovek velikog srca, iako to nije voleo da pokazuje javno.
"Nosio je jednu jaknu, jedne cipele, jedan džemper. Govorio je: ‘Ne trebaju mi dva kreveta kad mogu da spavam samo u jednom.’ Posle sahrane prišla mi je porodica kojoj je godinama finansijski pomagao. Pomagao je Dom za nezbrinutu decu u Kruševcu, manastir Sveta Petka kod Paraćina, školovao ljude iz pozorišta. Sve nagrade koje je dobijao – prosleđivao je drugima."
Jedne večeri, iscrpljeni posle posete majci u bolnici, stali su da pojedu pljeskavicu. Dok su jeli, prišla je žena sa dvoje dece i zamolila za fotografiju.
"Rekao je ‘Naravno’, dao mi svoju pljeskavicu i stao da se slika."
Borba sa bolešću
Marko Živić preminuo je 2021. godine od posledica koronavirusa, a godinama pre toga lečio se od raka želuca. Operisan je 2008. godine i živeo još punih 13 godina nakon te borbe.
