Poznatog dramskog umetnika Dušana Golumbovskog, domaća publika najviše pamti po ulozi beskrupuloznog Ozrena Soldatovića u serijama Srećni ljudi i Bela lađa, a odigrao je više desetina briljantnih uloga na scenama Narodnog pozorišta i Pozorišta na Terazijama.
Dušan Golumbovski, rođen 15. marta 1941. u Beogradu, na daske koje život znače stao je prvi put sa deset godina, a glumačku akademiju upisao je sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić, Petrom Kraljem, Milošem Žutićem i Oliverom Katarinom Vučo.
Često je isticao da je njegov život obeležila jedna tragedija. Smrt oca koji je umro pre nego što se on rodio i rastao je bez njegovog prisustva.
„Otac je umro novembra 1940. godine i ja sam, ustvari, posmrče. Moj otac Dragutin je bio razmaženi sin bogatog industrijalca, a majka Dušica Vasiljević poznata balerina. Iz priča znam da, kad je moj deda umro, njegovo četvoro dece, među kojima je bio i moj otac, podelili su njegovo bogatstvo. Otac je tada počeo da živi sladak život – prvi je u Beogradu kupio ‘bentli’ i, logično, zaveo je balerinu. Naravno, zabranio joj je da se bavi svojim poslom, jer su u to vreme balerine i glumice pratile razne predrasude“, rekao je on svojevremeno u intervjuu za Press.
„Za to što sam postao glumac najzaslužniji su moj učitelj Ilija Janković i jedna čistačica. Učitelj je u meni prepoznao glumačku sklonost i dao mi ulogu u predstavi, a neka čistačica je gledala tu predstavu i preporučila me čuvenom Bati Miladinoviću u Radio Beogradu. Desetak godina kasnije upisao sam glumačku akademiju, u klasi sa pokojnim Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić i Petrom Kraljem", dodao je Golumbovski.
„Pera i ja družili smo se na Akademiji svakodnevno. Što na časovima, što privatno. U njemu sam prepoznao čast i poštenje, što je veoma retko i izuzetno kod ljudi. Pri tom je Pera simpatičan čovek, duhovit je, opušten i, što je tada bilo jako važno, uvek raspoložen za dobru kapljicu. Jednom prilikom, posle gostovanja u nekoj emisiji, sreli smo se negde oko deset sati izjutra. Seli smo u bifeu „Lasta“, pričali i pili sve dok nismo pali s nogu. Mislim da smo se rastali tek negde oko ponoći. Nikad mi se nije desilo ništa slično. Druženje s njim je bilo veoma lepo. Život nas je malo razdvojio, između ostalog jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio“, otkrio je Dušan.
Dušan nije krio i da se borio sa alkoholizmom, a godinama je bio u skladnom braku sa suprugom Mirjanom sa kojom ima ćerku Anu.
„Moja supruga je televizijska novinarka, a ćerka se bavi montažom i zaposlena je na TV Pink. U izbor Aninog zanimanja se apsolutno nisam mešao, upisala je ono što je volela. Još uvek nisam postao deda, ali se nadam da ću uskoro“, zaključio je glumac u intervjuu za pomenuti medij.
Dušan Golumbovski preminuo je u januaru 2016, u 74. godini života, a o svom glumačkom pozivu govorio je ovako:
"Da se ponovo rodim, opet bih bio glumac! Uz svih sedam kora i sve teškoće, ne bih ništa menjao. Mislim da ne bih mogao ničim drugim da se bavim osim glumom. Svoj posao radio sam sa mnogo ljubavi. Kada vas jednom uhvati glumački virus, tu više leka nema" bio je iskren Golumbovski.
