Voditeljke emisije "Usijanje" Jelena Pejović i Silvija Slamnig za novogodišnji Stil otkrivaju šta će iz 2025. godine poneti u svojim uspomenama, kao i kakva su im očekivanja od naredne godine. Jelena govori i o neotkrivenim pričama emisije "Neispričano", koju takođe vodi.
Kako izgleda godina za vama, koje momente iz nje ćete pamtiti?
Silvija: Što se tiče posla, bilo je veoma radno... Mnogo radnih vikenda, specijalnih emisija, političkih tema koje su svakodnevno zahtevale praćenje informacija bez prestanka. Momenti koji su mi definitivno obeležili ovu poslovnu godinu su odlazak u američku vojnu bazu Ramštajn u Nemačkoj, na NATO samit u Hagu, putovanje u Izrael nakon stupanja primirja na snagu. Tamo sam bila sedam dana i ostavila sam mnogo suza dok smo obilazili kibuce i mesto na kom je bio festival "Nova", gde je Hamas izvršio teroristički napad, ali i veoma mnogo osmeha u prelepom Tel Avivu, Haifi i neponovljivom Jerusalimu, Svetoj zemlji. Inspirisana sam i radim na reportažama.
Jelena: Mogu da kažem da je 2025. bila godina puna izazova, iako zvuči kao floskula, mislim da vam je jasno šta je značilo biti politički novinar u trenutku duboke društvene krize i poljuljane energetske bezbednosti. Pamtiću i lepe i manje lepe momente, od sjajnih intervjua sa inostranim zvaničnicima do velikih protesta i okupljanja koje sam pratila.
Gledaoci su navikli na to da se u okviru emisije "Usijanje" bavite ozbiljnim temama, otvarate ih i tražite prave sagovornike za njih. Da li isti pristup svakodnevnim domaćim i svetskim dešavanjima zadržavate i u narednoj godini?
Silvija: Da, tradicija "Usijanja" je da radimo temu dana, to nas čini najaktuelnijom dnevnom emisijom.
Jelena: Naš pristup ostaje uvek isti, profesionalan i studiozan. Vidite šta se dešava na svetskoj geopolitičkoj karti, shodno tome i u našem dvorištu. Prisustvujemo pisanju istorije, čini mi se bez tačke i zareza, granice se prekrajaju, međunarodno pravo je obezvređeno, dok su multilateralni dijalozi svedeni na formalne kontakte bez suštine. Kada ste svakodnevno u ovim temama, neke stvari vas i emotivno pogađaju.
Ukoliko biste dobili mogućnost da u emisiji ugostite bilo koje svetsko ime, ko bi to bio? Koje pitanje biste mu/joj najpre postavili?
Silvija: Lako je i predvidivo navesti neka svetska politička imena. Pomenula sam malopre Izrael. Bez sumnje bih želela da razgovaram sa Alonom Ohelom, srpskim državljaninom iz Izraela koji je dve godine proveo u zarobljeništvu Hamasa. I preživeo. I pobedio strahote podzemnih tunela, mučenje, gladovanje. Ta psihička snaga, umna i emotivna izdržljivost zaslužuju ogroman naklon. Upoznala sam njegovu majku Idit Ohel u Tel Avivu i njena stamenost, energija i veličina izazvale su mi apsolutno divljenje. Alona bih najpre na najljudskiji način pitala samo: Kako...?
Jelena: Igor Sečin, dugogodišnji direktor "Rosnjefta", najveće ruske kompanije, koja je i jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte. Nafta, gas i minerali su moja uža specijalnost, onda zamislite kako bi izgledala ta emisija i o čemu bismo sve razgovarali. Morala bih pod hitno da obnovim gradivo ruskog, u koji je moja majka toliko ulagala, ali došli smo do toga da se služim samo izrazima koji se tiču ležista mineralnih sirovina (smeh).
Ukoliko bismo priču sveli na okvire naše zemlje, ko bi u tom slučaju bio vaš izbor i kojim pitanjem biste otvorili razgovor?
Silvija: Bila bi to Zagorka Dolovac, vrhovna javna tužiteljka koja je već 16 godina na toj funkciji. Mnoga pitanja, vrlo ozbiljna pitanja od javnog značaja. A kojim bih otvorila razgovor: Pošlo vam je za rukom nešto što mnogima nije - da li ste primetili fenomen da ste uspeli da ujedinite i vlast i opoziciju i blokadere time što svi kritikuju vaš rad, zašto?"
Jelena: Naša zemlja je pred ogormnim izazovima, naša ekonomija i sektror rudarstva i energetike podneće najveci teret u godini koja dolazi. Neka moj izbor budu ministri Dubravka Đedović Handanović i Siniša Mali. Smatram da ministar Mali odlično radi posao, dok mi se određeno "nečinjenje" po pitanju diverzifikacije u energetici ne dopada, ali za to nije kriva ministarka Đedović, ona je samo nasledila probleme, prepreke i opstrukcije.
Jelena, s obzirom na to da vodite i emisiju "Neispričano" na Kurir televiziji, čiju biste neispričanu priču rado izneli pred gledaoce?
Jelena: Upravo se nadam pozitivnom odgovoru moje koleginice čija je životna priče otelotvorenje stradanja srpskog naroda u Krajini tokom građanskog rata u Jugoslaviji.
Da li se radujete praznicima i kako predstojeći praznici izgledaju u vašim domovima?
Silvija: Naravno da se radujem praznicima, naročito otkad i naša ćerka poslednjih devet godina daje dečji, praznični pozitivni impuls... Pokloni, jelka, "Jingle Bells, Jingle Bells", filmska atmosfera...
Jelena: Volim čarobni decembar i tu energiju, pa čak i gužvu širom grada. Dečica se raduju zabavi kod bake i deke ceo 31. decembar, dok suprug i ja praktikujemo sve popularniji matine. Prvi dan nove godine je najlepši, kad smo svi zajedno i kad darujemo jedni druge.
Slogan novogodišnje kampanje Kurir televizije je "Za dobru godinu pred nama". Koji bi bio vaš savet gledaocima Kurir televizije, kao i čitaocima, na koji način bi mogli da je učine što boljom?
Silvija: Budite svesni svake svoje misli. Neka vam misli budu čiste, dobre, pozitivne. Misli prethode delima, dela stvaraju život.
Jelena: Nije lako reći "samo ljubav među ljudima" jer se to osećanje postiže uzajamno sa unutrašnjim mirom, koji je nekada nedostižan. Znam da ovaj narod zna da voli, zna da se veseli i zna i da tuguje, isto tako znam da je moj narod naučio da sreću nađe u malim stvarima i kad je bilo najteže. Zato želim da naučimo da vidimo lepotu života u najmanjim stvarima koje nas okružuju i da koristimo svaki trenutak da rečima i postupcima volimo bližnje svoje.
Kako vi planirate da je učinite boljom?
Silvija: Da i dalje pristojno i pošteno radim svoj posao i da ponosno mogu da kažem da radim u Kuriru 16 godina i da Kurir ponosno može da stoji iza mene kao deo tima.
Jelena: Trudiću se da budem najbolja verzija sebe svojoj deci i suprugu, jer u mojim očima i boji mog glasa je njihov dom koji će sutra nositi u srcu gde god bili. Trudiću se da budem jači stožer porodice, jer kolika god da je snaga mog supruga, njegova leđa ne mogu da iznesu teret porodice bez moje ruke, za koju se drži.
Autor: Aleksandra Majdarević Stamatović
