Njena pesma nekada je bila glas emocije, bunt i nežnost u isto vreme, a danas su to reči koje leče, razumeju i umiruju. Nekadašnja pevačica, a danas diplomirani psiholog i psihoteraput Ksenija Mijatović prošla je put koji retko ko ima hrabrosti da izabere – put tihe, ali temeljne unutrašnje promene. Iz sveta reflektora, očekivanja i projekcija drugih, zakoračila je u prostor samospoznaje, znanja i dubokog rada sa ljudima, ostajući pritom dosledna sebi.
U ovom razgovoru Ksenija nam je otvoreno govorila o detinjstvu i ženama koje su je oblikovale, o muzici kao prvom jeziku emocija, ali i o hrabrosti da se u zrelim godinama napravi veliki zaokret. Takođe, priča o majčinstvu, razvodu, vitiligu, samopoštovanju i psihičkom zdravlju bez ulepšavanja.
Kada vratite vreme, koja osoba vam je bila najznačajnija u detinjstvu i kako je uticala na Vašu ličnost? Da li se i sada vodite njenim rečima kroz život?
- U detinjstvu mi je najznačajnija bila figura moje majke I to je ostalo do današnjeg dana, ali i figure svih žena u mojoj porodici. Nisu me učile rečima, već primerom, kako se nosi sa životom, kako se ćuti kada je teško i kako se ide dalje. Danas se ne vodim samo njenim rečenicama bukvalno, ali se vodim vrednostima koje sam usvojila: istrajnošću, radom na sebi i osećajem da je važno ostati veran sebi, čak i kada to nije najlakši put.
Kako ste ušli u muzičke vode? Da li ste oduvek o tome maštali?
- Nisam oduvek maštala o muzici ali sam je oduvek volela. Muzika je u moj život ušla prirodno, kao izraz emocije i potrebe da se nešto iznutra podeli sa svetom. Nisam imala romantičnu predstavu o estradi, ali sam imala potrebu da pevam i da kroz muziku komuniciram. U tom periodu života muzika je bila moj jezik.
Koje momente iz muzičke karijere biste izdvojili posebno i koji je bio prelomni trenutak kada ste odlučili da napravite veliki zaokret u životu i posvetite se drugom poslu?
- Izdvajam momente kada sam osećala da sam autentična, kada publika reaguje ne samo na pesmu već na emociju. Prelomni trenutak nije bio jedan događaj, već unutrašnje sazrevanje, shvatila sam da me nešto drugo zove, dublje i dugoročnije.
Da li razmišljate da se vratite na scenu? Jeste li ostali u kontaktu sa nekim ljudima sa estrade?
- Ne razmišljam o povratku na scenu, jer osećam da sam danas na svom mestu. Sa nekim ljudima sam ostala u korektnom kontaktu, ali moj život se u međuvremenu značajno promenio.
Slovili ste za jednu od najprivlačnijih pevačica, često se pisalo da su vam se udvarali „opasni momci“. Da li je to istina i jeste li imali kontakt sa njima?
- Pisalo se svašta, kao što to obično biva. Bilo je udvaranja, ali nikada nisam ulazila u odnose koji nisu u skladu sa mojim vrednostima. Atraktivnost često privlači projekcije drugih ljudi, ali izbor je uvek moj. U tom smislu, bila sam prilično prizemna i oprezna.
U 37. godini ste upisali fakultet, završili ga u roku, magistrirali i posvetili se psihologiji i psihoterapiji, kako ste pronašli snagu za sve to? Da li ste se plašili promena i da li vam je neko bio vetar u leđa? Kako su izgledali studentski dani?
- Snaga je došla iz unutrašnje potrebe da razumem sebe i ljude. Naravno da je bilo straha, ali je želja za smislom bila jača. Vetar u leđa bila je moja cela porodica, sa akcentom opet na moju majku koja me je motivisala uvek iznova I davala mi snagu kada bih osećala zamor nesigurnosti. Studentski dani su bili izazovni, ali i oslobađajući, učila sam s radošću i zrelošću koju ranije nisam imala.
Nakon dugogodišnjeg rada, šta je po vašem mišljenju ključ dobrog psihičkog zdravlja i kako da ga sačuvamo? Kako reagovati kada nas neko povredi ili uvredi?
- Ključ je u odnosu prema sebi, u sposobnosti da prepoznamo i poštujemo sopstvene granice. Kada nas neko povredi, važno je da ne reagujemo impulsivno, ali ni da potiskujemo bol. Zdrava reakcija je ona u kojoj priznajemo sebi šta osećamo i biramo odgovor koji nas ne udaljava od sebe. Znanje o sebi je proces, ali ako bih morala jednu stvar da izdvojim onda je to SAMOPOŠTOVANJE. Koje ovo naučio, sve je naučio što je potrebno za život. Takodje mislim da je ključ dobrog psihičkog zdravlja imati harmonične I kvalitetne međuljudske odnose.
Prošli ste kroz razvod – kakvog je to traga ostavilo na vas i šta biste poručili ženama koje prolaze kroz slično? Da li je moguće ostati u korektnom odnosu sa bivšim mužem?
- Razvod ostavlja trag, ali ne mora da ostavi ranu koja nikada ne zarasta. To je iskustvo koje me je naučilo mnogo o sebi, granicama i odgovornosti. Ženama bih poručila da razvod nije poraz, već često prilika za novi početak. Korektan odnos je moguć kada postoji zrelost i poštovanje, naročito ako postoje deca.
Kako ste se snašli u ulozi majke i sa kakvim izazovima ste se suočavali?
- Majčinstvo me je promenilo iz korena. Najveći izazov bio je balans između davanja i ostajanja svoja. Učila sam da budem dovoljno dobra majka, a ne savršena, i da detetu ne prenosim svoje strahove, već snagu.
Otvoreno govorite o vitiligu koji imate – kako ste se izborili sa tim i da li utiče na kvalitet života?
- Vitiligo me je naučio prihvatanju. U početku je bilo teško, ali danas na to gledam kao na deo sebe, a ne kao na nedostatak. Ne utiče na kvalitet mog života onoliko koliko bi uticao da sam odlučila da ga se stidim.
Kako da žena izgleda tako dobro posle 50. godine?
- Nije stvar samo u izgledu, već u energiji. Briga o sebi, emocionalna higijena, kretanje, ishrana i odnos prema životu čine najveću razliku. Kada žena ne nosi višak nezadovoljstva i potisnutih emocija, to se vidi i spolja.
Kako izvlačite sebe iz teških momenata i kada čovek postaje zaista srećan?
Iz teških momenata izlazim tako što sebi dozvolim da ih prođem, a ne da ih preskačem. Sreća dolazi onda kada prestanemo da bežimo od sebe i počnemo da živimo u skladu sa onim što zaista jesmo a to nije neki nedostižni cilj, već process u kome kroz vreme sagledavamo i učimo ko smo, a onda pokušavamo da živimo u skladu sa sobom. Jako je važno znati koje su nam snage, slabosti, vrline ali I mane. Sagledati sebe Velika je stvar jer samo kada preuzmemo odgovornost za svoj život , imamo priliku da ga zaista menjamo.
