Pre 25 godina, u toplim, nebeskoplavim vodama meksičkog rajskog ostrva Kozumel, legendarna britanska pevačica Kirsti Mekol izgubila je život u najstrašnijim okolnostima. A za jednog čoveka, posebno, događaji tog dana su jasni kao što su bili pre četvrt veka.
Prva ispovest mornara
Hoze Sen Jam, bivši mornar koji je postao poznat kao neoprezni vozač motornog čamca koji je udario zvezdu serije „Bajka iz Njujorka“ na otvorenom moru, nikada nije javno govorio o poslednjim trenucima pevačicinog života – niti o svojoj ulozi u njenom ubistvu.
Ali danas, po prvi put, list „Mejl on Sandej“ je pronašao Sen Jama usred senzacionalnih novih tvrdnji bivšeg supruga gospođice Makol, muzičkog producenta Stiva Lilivajta, o neobičnoj zaveri za prikrivanje umešanosti jednog od najbogatijih ljudi na svetu.
Tvrdnje su ponovo pokrenule pitanja o okolnostima smrti gospođe Mekol i, što je ključno, o pravom identitetu čoveka koji je vozio motorni čamac od 9,5 metara, koji ju je udario jednim od svojih dva propelera dok je ronila sa sinovima u decembru 2000. godine.
Prema rečima Lilivajta, „niko ne veruje“ da je Sen Jam upravljao brodom. Umesto toga, on je bio „zlonamerni optuženik“ za pravog krivca – svog moćnog šefa, pokojnog meksičkog milijardera Giljerma Gonzaleza Novu.
Da li su moć, novac i uticaj utišavali istinu i pravdu četvrt veka?
Pa, ne prema Sen Jamu.
Govoreći za Ministarstvo saobraćaja sa svog radnog mesta na Kozumelu, on je uporan kao što je bio kada je davao izjavu policiji pre toliko godina.
„Ne, to sam bio ja“, kaže on. „To je istina. Porodica Gonzalez Nove nikada nije vršila pritisak na mene da priznam bilo šta što nisam uradio. Uvek sam govorio istinu o ovome.“
A što se tiče toga da li je Gonzalez Nova zaista bio na čelu, Sen Jam ponovo odmahuje glavom. „Apsolutno ne“, kaže on.
Ako je bio plaćen da laže – i nastavlja da laže – može se reći da Sen Jam, sada majstor, živi naizgled jednostavnim životom u raju. Sa svojom prljavom majicom i okrnjenim zubima, ovo je čovek koji ne nosi nikakve spoljašnje obeležja bogatstva ili udobnosti. Svakako mu se ne dopada što mu se ponovo nameće pažnja pažnje.
Poslednji minuti pevačice
Nesumnjivo mu je neprijatno što smrt gospođice Mekol, i mnoga pitanja koja je okružuju, nikada nisu nestala. Hrabrost njenih poslednjih trenutaka osvojila je srce nacije, na kraju krajeva. U sekundama između izronanja iz zarona i udara u propeler gisera, pevačica je imala vremena da dozove pomoć i odgurne svog najstarijeg sina, Džejmija, na sigurno – poslednja stvar koju je, kako se kaže, ikada učinila.
Ali Sen Jam, koji se kune da tog dana nikoga nije video u vodi i da nije imao vremena da reaguje, ima sasvim drugačiju perspektivu.
„Išao sam brzinom od oko osam kilometara na sat“, insistira on. „Nisam video nikoga u vodi, nikoga. Ali onda sam čuo propeler kako pravi veoma čudan zvuk.“
„Bilo je stvarno čudno, zujanje kao da ga je nešto udarilo. Nije bilo praska u čamcu, samo zvuk propelera koji je radio te čudne stvari.“
„Pomislio sam, 'Prešao sam preko nečega'. Zato sam usporio i otišao do zadnjeg dela čamca i tamo sam je video.“
Strašne povrede gospođe Mekol su jasno pokazale da joj se teško pomoći. „Definitivno je bila mrtva. Nisam mogao ništa da učinim da joj spasem život“, kaže on.
Na njegovu zaslugu, Sen Jam – koji je postao i deda – nije napustio mesto događaja niti je ostavio gospođicu Mekol u vodi. Drugi mornar je pozvao vlasti, dok je on držao cev za disanje na pevačicinoj ronilačkoj opremi kako bi zaustavio struju koja je odvlači, držeći se pola sata dok nisu stigle vlasti. „Sve to vreme je samo plutala u vodi. Nisam izvukao njeno telo iz vode, samo smo morali da je pustimo da bude tamo dok nije stigla pomoć.“
Povremeno zastajući da obriše oči, on ipak prkosno dodaje: „Ne stidim se zbog ovoga. Bila je to nesreća. Ne mislim da je to bila moja krivica.“
Možda to nije ponovno otvaranje nerešenog slučaja kakvom su se voljeni gospođice Mekol nadali.
Pevačicina majka se godinama borila za pravdu
Godinama je njena majka, Džin Njulav, vodila kampanju „Pravda za Kirsti“ kako bi otkrila istinu i zatražila odgovarajuću sudsku reviziju, tvrdeći da je meksički pravni sistem korumpiran. A šta će oni misliti o najnovijim otkrićima Sen Jama, ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, u njihovim očima ni on niti bilo ko drugi nije se suočio sa teškim posledicama zbog tragedije koja je šokirala svet i ostavila dva mlada dečaka bez majke.
Sen Jam nije čak ni bio zatvoren – prema tadašnjem meksičkom zakonu, iako je 2003. godine proglašen krivim za ubistvo iz nehata i osuđen na dve godine i deset meseci zatvora, umesto toga je platio ekvivalent od samo 90 dolara [približno 60 funti 2000. godine] kazne kako bi izbegao kaznu. Činjenica da on, kako danas kaže, ne nastavlja da oseća čak ni „stid“ zbog svoje uloge u njenoj smrti verovatno neće ubediti porodicu gospođe Mekol da je pravda zadovoljena.
Ništa od ovoga nije mogla ni da zamisli kada je stigla u Meksiko u decembru 2000. godine na preko potreban odmor nakon 18 meseci neprekidnog rada. Bila je sa svojim 26-godišnjim dečkom Džejmsom Najtom i sinovima Džejmijem (15) i Luisom (13), koje je dobila iz braka sa Lilivajtom.
U tom trenutku, ova 41-godišnja pevačica je bila na vrhuncu uspeha, objavivši svoj peti studijski album, „Tropical Brainstorm“, samo nekoliko meseci ranije. Već je osvojila televizijsku publiku pojavljivanjem u emisiji „French And Saunders“ i, naravno, svojim nezaboravnim duetom sa Šejnom Makgovanom u hitu grupe The Pouges iz 1988. godine, „Fairytale Of New York“. Njena budućnost je izgledala svetlo.
Porodica je bila na ostrvu Kozumel, 19 kilometara od kopna i poznatom po zadivljujućem koralnom grebenu Čankanaab.
Gospođa Mekkol, ljubiteljka ronjenja, bila je tamo dva puta ranije, ali ovo će joj biti prvi put da roni tamo sa svojim dečacima.
Trojac je izašao u ponedeljak, 18. decembra, dva dana pre nego što su se trebali vratiti kući na porodični Božić, zajedno sa instruktorom Ivanom Dijazom. Nalazili su se unutar zaštićene zone od 67.000 hektara, otvorene samo za ronioce i njihove pomoćne brodove. Drugim čamcima je bio zabranjen pristup, a radi bezbednosti plivača, ograničenje brzine je bilo ograničeno na četiri čvora.
Luis i gospođica Mekol su prvi izronili, a ubrzo za njima Džejmi i gospodin Dijaz. „Onda je odjednom vrisnula: 'Pazi!' i pokušala da nas skloni sa puta“, kasnije će se Luis setiti. „Brod je već bio iznad nas – mogao sam da vidim propelere.“
Gliser se zatresao 90 metara u daljini, propeler se savio od sile sudara. Telo gospođice Mekol plutalo je licem nadole u vodi koja je poprimila grimizno crvenu boju.
„Plivao sam u maminoj krvi“, rekao je Luis. „Vrištao sam da je pogođena i da plivam u drugom smeru i da se ne osvrćem.“ Obdukcija, koju je izvršio forenzički patolog dr Ričard Šeferd na Medicinskom fakultetu bolnice Sent Džordž u Londonu, potvrdila je da je preminula na licu mesta.
To su jednostavne činjenice. Ali ono što se zatim dogodilo, dok su vlasti pokušavale brzo da sprovedu pravdu, i dalje ostavlja porodicu gospođice Mekol hladnom.
Policija je otkrila da je čamac odgovoran za sudar bio moćni motorni čamac „Perkalito“ dužine 9,5 metara i vredan 127.000 funti, registrovan u Gernziju. Kapetan i vlasnik čamca bio je tada 67-godišnji Giljermo Gonzalez Nova, milijarder i biznismen i vlasnik jednog od najvećih meksičkih lanaca supermarketa. Bio je na brodu sa porodicom, uključujući i svoju desetomesečnu unuku.
Nakon toga, lokalne novine su objavile da je Gonzalez Nova bio za kormilom broda u vreme nesreće.
To je imalo smisla. Bio je jedini putnik sa potrebnom dozvolom za upravljanje zveri koja se mogla pohvaliti maksimalnom brzinom od 33 čvora. Trebalo je da to bude relativno jasan slučaj. Ali priča je dobila obrt.
Uprkos tome što je prvobitno priznao policiji da je upravljao čamcem, njegov tada 26-godišnji mornar, Sen Jam, ušao je u policijsku stanicu tvrdeći da je, zapravo, on bio za kormilom. Sen Jam je krivično gonjen, dok je Gonzalez Nova živeo nevino pre nego što je umro 2009. godine.
Ali ova kontradikcija će proganjati porodicu gospođice Mekol, ostavljajući tri neodgovorena pitanja: Ko je zaista upravljao čamcem? Kojom brzinom je išao? I gde se nesreća dogodila?
Nijedan svedok nije mogao sa sigurnošću da kaže ko je bio za kormilom. Međutim, jedan čamdžija je tvrdio policiji da je gledao kako Perkalito isplovljava sa obale otprilike sat vremena pre nesreće sa tamnokosim muškarcem za upravljačem koji je, kako je rekao svedok, izgledao kao član porodice. Gonzalez Nova je taj koji je imao potrebnu dozvolu; Sen Jam nije bio u mogućnosti da pruži dokumentaciju kojom bi potkrepio svoje tvrdnje da je bio kvalifikovani pomorac.
Štaviše, tokom istrage nije bio u stanju da da tehničku definiciju „čvora“, imao je malo znanja o tehnologiji čamaca ili instrumentima, pa čak je rekao da se muči da razlikuje levi i desni ugao.
Da li bi Gonzalez Nova poverio bezbednost svoje dece i unuka takvom čoveku? Prema rečima Sen Jama, on je to i uradio. Ali porodica gospođe Mekol već dugo tvrdi da je mnogo verovatnije da je milijarder ubedio svog mornara da preuzme odgovornost umesto njega.
„Rekli su da je vozilo dete, ali niko u to ne veruje“, rekao je bivši suprug Lilivajt prošle nedelje. „Mislim da jednostavno nisu želeli ogromnu tužbu jer je on [Gonzalez Nova] bio jedan od najbogatijih ljudi u Meksiku.“
A tu je i pitanje brzine. Sen Jam je tvrdio da se čamac kretao samo jednim čvorom. Ovo je neverovatno sporo.
„Jedan čvor jednak je jednoj nautičkoj milji na sat, što je približno 1,7 stopa u sekundi“, zaključila je autorka krimića Aliks Kirsta koja je istraživala nesreću.
„Stoga bi 9,3-metrovom Perkalitu trebalo više od 18 sekundi da prođe kroz Kirstinu grupu, samo ih je gurnuvši u stranu, dajući roniocima – i skiperu – dovoljno vremena da izbegnu udar.“
Kada je Ministarstvo saobraćaja prošle nedelje razgovaralo sa Sen Jamom, on je tvrdio da se čamac kretao brzinom od 8 km/h (nešto više od četiri čvora), što je i dalje dovoljno sporo da je pevač mogao da izbegne ozbiljne povrede.
Kapetan ronjenja, gospodin Dijaz, tvrdio je da je video Perkalito kako im se približava velikom brzinom sa četvrt milje udaljenosti nakon što je izronio. „Išao je pravo prema nama“, rekao je. „Pomislio sam: 'O, Bože, ovi momci nas ne mogu videti, udariće nas.' Bio sam veoma uplašen, mahao sam i vikao, pokušavajući da privučem njihovu pažnju.
To nas dovodi do poslednjeg pitanja gde su ronioci plivali. Da li su bili unutar zone ronjenja nacionalnog parka ili van nje gde gliseri imaju pravo da se trkaju po talasima?
Sen Jam je tada rekao policiji da je vozio čamac u ispravnom području – i ponovio je te tvrdnje Ministarstvu saobraćaja prošle nedelje.
On insistira da ronioci nisu bili tamo gde je trebalo. „Bio sam u ispravnoj zoni za ono što sam radio. Verujem da je više bilo u pitanju to što su ronioci bili u pogrešnom području, a ne ja.“
Gonzalez Nova je u svojoj prvobitnoj policijskoj izjavi takođe tvrdio da se nesreća dogodila oko 400 metara iza grebena Čankanab. Ali gospodin Dijaz, tada 49-godišnjak, bio je jedan od najcenjenijih profesionalnih instruktora na Kozumelu i proveo je preko 10.000 sati u vodi. Čini se neverovatnim da bi gospođicu Mekol i njene neiskusne sinove odveo van zone bezbednog ronjenja – uprkos onome što su Sen Jam i Gonzalez Nova tvrdili.
“
Nije bilo razloga za taj rizik, jer se najbolji deo grebena nalazio u parku. Vozač pomoćnog čamca porodice Makkol, usidrenog 50 metara dalje, takođe se zakleo da su unutar granica parka.
S obzirom na ove nedoslednosti, nije ni čudo što je porodica gospođice Mekol pokrenula kampanju za istinu, frustrirana onim što su videli kao nedostatak transparentnosti i odgovornosti u sudskom procesu.
„Sve što sam ikada želela bila je istina i izvinjenje“, rekla je majka gospođe Mekol. „Nikada nisam dobila istinu. Nikada nisam dobila izvinjenje. A sada je prekasno za to.“ Kampanja je raspala 2009. godine, a gospođa Njulav je preminula 2017. godine u 94. godini.
Porodica se možda nadala da će Sen Jam jednog dana ponuditi novu perspektivu na smrt gospođice Mekol. Ali ovo bi mogla ostati jedna misterija koja nikada neće biti u potpunosti rešena.
