Kada se pomene ime Žiža Stojanović, mnogima prva slika koja iskrsne jeste Cana Fontana iz serije "Srećni ljudi" – glasna, duhovita, živopisna. Međutim, iza te večite vedrine na ekranu krila se žena potpuno drugačija od svojih likova: tiša, krhkija, obeležena bolom, životnim lomovima i borbom koja je trajala decenijama. Njena privatna priča mnogo je dublja, teža i emotivnija nego što bi iko pretpostavio gledajući je na sceni.
Život obeležen tragedijama i velikim gubicima
Život ove izuzetne glumice ne može se ispričati bez pominjanja niza tragedija koje su je pratile. Najteži trenutak, onaj koji ju je zauvek promenio, dogodio se pre mnogo godina, kada je preminula njena ćerka Sanja, koju je Žiža dobila u braku sa kolegom Vladislavom Matićem. Sanjina smrt bila je težak udarac, a glumica se nikada nije u potpunosti oporavila od tog gubitka.
Iako je Žiža retko otvarala dušu javnosti, 2017. godine, duboko potresena, priznala je koliko joj je teško:
– Nažalost, istina je da sam izgubila ćerku. To se desilo pre četiri godine. Svi mi kažu da će proći vremenom, ali ne prolazi. Bilo je u pitanju teže oboljenje. Moj unuk Uroš je izgubio majku! Njegov otac ponovo se oženio nedugo nakon Sanjine smrti. Moj Uroš ima samo mene. To je bio najteži trenutak u mom životu, ali ne želim da detaljišem – rekla je tada za medije.
Upravo je unuk Uroš, koji živi u Berlinu, postao njena jedina radost, poslednja neraskidiva veza sa voljenom ćerkom.
Velike ljubavi i neostvarena sreća
Iako je ćerku dobila sa Vladislavom Matićem, Žiža nikada nije tajila da joj on nije bio najveća ljubav. Tu posebnu, životnu titulu zauzimao je glumac Dušan Bulajić. Njih dvoje voleli su se snažno i iskreno pune dve godine, ali se njihov put završio kada se Bulajić oženio glumicom Oliverom Marković.
Ta ljubav nikada nije izbledela u sećanju Žiži Stojanović – ostala je bolna, ali draga uspomena, nešto što je nosila u srcu celog života. U više navrata naglašavala je da prava ljubav ume da ostane večno, čak i kad život ne dozvoli da se ostvari do kraja.
Životna borba nakon penzionisanja
Čitavog života gluma joj je bila jedini izvor prihoda. Igrala je još kao dete, gradila karijeru predano, zabeležila preko 120 uloga, od čega mnoge glavne, i ostavila neizbrisiv trag u domaćoj kulturi. Međutim, kada je otišla u penziju, suočila se sa realnošću koja je za mnoge umetnike bolno poznata – malom penzijom i borbom za elementarnu egzistenciju.
Njena mesečna penzija iznosila je svega 30.000 dinara, što nije bilo dovoljno ni za najosnovnije potrebe. Zbog toga je, iako u poznim godinama, iz finansijske potrebe prihvatila učešće u rijaliti programu.
Tada je otvoreno govorila:
– Imam samo 30.000 dinara, nemam nacionalnu penziju! A samo glavne uloge sam igrala! Glumim od osme godine, imam preko 120 odigranih uloga. Ne pijem, ne pušim i nisam zla. Pobožna sam, nisam u klanovima i, eto, nemam nacionalnu penziju – žalila se Žiža.
Njeni komšije su u to vreme potvrdili da je živela skromno i da ju je najviše bolelo što nije dobila priznanje koje smatra da je zaslužila:
– Dok poplaća sve dadžbine i komunalije, ne ostane joj maltene ništa. Sreća pa ima svoj krov nad glavom. Krivo joj je i osećala se poniženo što nije dobila nacionalnu penziju jer smatra da ju je svojim radom zaslužila. Koliko znamo, dobila je dobar honorar za učešće u rijalitiju, pa će taj novac sigurno uspeti da prištedi – ispričao je jedan od njenih komšija.
Iza osmeha – snaga jedne žene
Iako je javnost zna kao veselu i duhovitu glumicu, Žiža je u sebi nosila duboku tugu zbog gubitka deteta, neostvarenih ljubavi i teške svakodnevice. Ali, uprkos svemu, pokazala je ogromnu snagu – nastavila je da radi, da se bori, da voli i da se smeje, i kada joj do smeha nije bilo.
Glumica je umrla 2025. godine, 27. juna u 95. godini života.
