Kao mala devojčica, Sali Fild bi se smrzla kad god bi čula korake svog očuha u hodniku. Nije se čula vika ili lupanje vratima – samo tihi strah koji je ispunjavao kuću. U svojoj sobi bi ležala mirno, pretvarajući se da spava, nadajući se da će proći pored njenih vrata. Ali prečesto, nije. I taj strah je ostao sa njom.
Sali je imala samo šest godina kada se njena majka udala za Džoka Mahonija, holivudskog kaskadera i glumca koji je kasnije igrao Tarzana. Spoljnom svetu, delovao je šarmantno i impresivno. Ali za Sali, on je bio izvor dubokog straha. Nije ostavljao modrice, ali je dodirivao i tretirao je na načine koji su joj se činili pogrešnim – nazivajući to naklonošću – ostavljajući emocionalne rane koje godinama neće u potpunosti razumeti.
U svojim memoarima „U komadima“, Sali je konačno otvoreno progovorila o tome kroz šta je prošla. Pisala je o tome kako su je Mahonijevi postupci tokom tinejdžerskih godina naterali da se oseća postiđeno i zbunjeno. Nije znala kako da to objasni i bila je previše uplašena da traži pomoć. Njena majka, Margaret Fild, koja je nekada bila glumica, ili nije videla šta se dešava – ili je odlučila da to ignoriše. To je Sali još više povredilo.
Zbog svega toga, Sali je odrasla nesigurna šta ljubav znači ili da li je zaslužuje. Naučila je da postane osoba kakva drugi žele da bude – srećna, poslušna, voljena. Gluma nije bila samo njen posao; postala je njen način skrivanja. Vesele uloge koje je igrala u filmovima „Gidžet“ i „Leteća monahinja“ nisu bile samo za ekran – bile su maska koju je nosila da bi preživela. Iza svog osmeha, i dalje je nosila dubok, tihi bol.
Bol nije nestao, čak ni kada je postala poznata, osvojila Oskare i milioni su je voleli. Tek mnogo kasnije, kroz terapiju i samorefleksiju, počela je da se suočava sa traumom koju je tako dugo zakopavala.
Pisanje knjige „U komadima“ joj je pomoglo da se izleči. Svaka stranica joj je omogućila da se suoči sa prošlošću koju je krila. Nije se radilo o okrivljavanju – radilo se o konačnom pronalaženju mira. „Morala sam da je napišem“, rekla je. „To je bio jedini način da ponovo dišem.“ Govoreći svoju istinu, nije samo oslobodila sebe – govorila je u ime mnogih drugih koji su takođe patili u tišini.
Deleći svoju priču, Sali Fild nije pokazala slabost, već veliku snagu. Nije bila samo talentovana glumica – bila je hrabra žena koja je svoj bol pretvorila u moć. Njena prošlost je više ne definiše. Umesto toga, ona je preuzela kontrolu nad svojom pričom, sa iskrenošću, saosećanjem i hrabrošću.
