Mišel Mersije nije samo glumica. Ona je žena koju roditelji nisu voleli, koju su muškarci napuštali jednog po jednog — a na kraju su joj uzeli i ono malo što je imala. Njena sudbina je mešavina trijumfa, bola i neverovatne izdržljivosti kojoj se može samo diviti.
Neželjeno dete
Nećete verovati, ali glavna lepotica francuskog filma bila je dete koje niko nije želeo. Roditelji Mišel Mersi (pravo ime: Žoselen Ivon Rene Mersi) očekivali su sina — naslednika porodične apoteke. A rodila se devojčica. Razočaranje.
Nisu joj pružali ljubav. Dobili su je, ali nisu želeli da je zaista prihvate. Čak ni tragedija — kada je mlađa sestra umrla od tifusa — nije ih zbližila. Majka ju je gledala hladno, kao da nije njeno dete. Jedina osoba koja ju je iskreno volela bio je deda Rene — zamenio joj je i oca i majku.
Sa takvim početkom, većina bi se slomila još u detinjstvu. Ali Žoselen je imala neverovatnu unutrašnju snagu. Želela je da dokaže svima da nije višak.
Balet, Pariz i slom sna
Možda će vas iznenaditi, ali Žoselen je sanjala da postane balerina, ne glumica. Od šeste godine nije se odvajala od baletske šipke. Nastavnici su bili surovi — jedan joj je čak slomio držač metle na leđima jer "nije bila dovoljno uspravna".
Sa 16 godina bila je solistkinja u Nici. Sa 17 odlazi u Pariz — sanjala je velike scene. Roditelji su bili šokirani: umesto apoteke, balet? Ali nije odustajala.
Pariz je bio razočaranje. Trupe su se raspadale. Odlazi u London, gde je primaju u jednu francusku baletsku grupu. Ali poziv na razgovor sa umetničkim direktorom bio je početak kraja.
Umesto razgovora o ulozi, dobija listu muškaraca s kojima bi "trebalo da se upozna bliže" ako želi da ostane u trupi. Sve joj je bilo jasno. Te noći beži. Nekoliko dana kasnije — nazad u Nicu. Slomljena, iscrpljena.
Ali baš tada, kad je dotakla dno, neko je primetio njenu posebnost.
Kako je Žoselen postala Mišel
U Nicu dolaze reditelj Deni de la Potelijer i scenarista Mišel Odijar. Na ulici primećuju devojku sa prodornim pogledom i nude joj ulogu u filmu "Okretanje ručke" (1957). Jedini uslov: ime "Žoselen" zvučalo im je teško za bioskopski plakat.
Neočekivano, otac — onaj isti koji joj nije pružao ljubav — predlaže ime Mišel, u znak sećanja na umrlu sestru. Tako Žoselen nestaje, a rađa se Mišel Mersi. To ime postaće legenda francuskog filma. Ali sama glumica će kasnije reći da je to bila njena najveća greška — jer je zajedno s imenom prihvatila i tuđu sudbinu.
Uspon kroz filmove i uloga koja je sve promenila
Nakon filma "Okretanje ručke", počela je da dobija manje uloge. Lepa, izražajna, sa "italijanskom" notom, podsećala je na Sofi Loren.
Od 1958. do 1963. snimila je skoro 20 filmova, ali bez uloge koja bi je proslavila. Glumila je sporedne likove. Bila je dekor, ne karakter. Već je razmišljala da odustane od filma. A onda — poziv na kasting za "Anželiku". Imala je 25 godina.
Anželika: trijumf i prokletstvo
Kasting je bio haotičan. Reditelj je tražio da bez reči izrazi 20 različitih emocija. Nije bio zadovoljan. Pokušali su s drugim glumicama — Ketrin Denev, Bridžit Bardo, Džejn Fonda — sve su odbile. Na kraju se vratili Mišel. I ona je postala Anželika. Ikona.
Film je postao hit, nastavci su usledili, publika je poludela. Mišel je postala seks simbol Evrope. Svi su u njoj videli samo — Anželiku.
Reditelji su želeli samo još jednu Anželiku. Muškarci takođe. Malo ko se pitao: ko je zapravo Mišel?
Seks simbol za sitniš
U prva dva filma iz serijala "Anželika", Mišel je glumila za skoro ništa. Producenti su smatrali da je lako zamenljiva. Čak i kada je film postao ogroman uspeh, nije dobila veću platu.
Kada je tražila više novca — rekli su joj: "Možeš da ideš. Na tvoje mesto čeka red." Iako su svi želeli baš nju.
Paradoks: svi su je hteli, a ona nije imala ni sigurnost ni stabilnost.
Posle Anželike – borba sa etiketom
Želela je nove likove. Reditelji — još Anželike. Glumila je u Italiji, u komedijama, melodramama, trilerima. Ali publika je čekala: lokne, beli kostim, grof Žofrej.
Snima više od 50 filmova. Ali nikad ne izlazi iz senke Anželike. Nije postala bogata, snimala je često za male honorare. U devedesetima, nakon loših investicija, živi od prodaje originalnih kostima iz filmova o Anželiki.
Objavila je dve knjige memoara — i obe nose ime "Anželika" u naslovu.
Četiri muškarca – i nijedan pravi
Nakon Anželike, muškarci su se nizali. Ali svi su voleli njen lik — ne nju. Svaka veza završavala se isto: razočaranje.
Džani Espozito — glumac i pesnik. Vodio je na jahanje, čitao poeziju. Onda poludeo: palio njene stvari u "ritualima", povukao se u mistiku.
Andre Smagi — pomoćnik reditelja. Brak nakon "Anželike". Počeo da pije, postao paranoičan. Završio u psihijatriji. Ona mu ostavlja sve i beži.
Klod Burilo — farmaceut, vozač trka. Isprva idealan. A onda: ljubomora, fizički obračuni, krađa novca. Kada ga je izbacila, bilo je kasno.
Anri Reno — političar. Kratak romansa. Izdaja. Kraj.
"Ja sam žena koju ne biraju. Samo koriste", rekla je kasnije.
Jedini koji ju je mogao spasiti
U 40. godini, konačno mir: upoznaje Adrijana Janka, švajcarskog biznismena, oca dvoje dece. Poklonio joj beli Rolls-Royce — kao dedin. Povukla se iz glume. Prvi put se osetila kao žena, ne glumica.
Ali Adrijan je oboleo od tumora na mozgu. Preminuo. Mišel ostaje sama. Opet.
Vraća se u Pariz. Povremeno snima. Pojavljuje se na festivalima. Piše memoare.
Princ na belom konju – ili zlatni kavez?
Poslednji pokušaj ljubavi: Nikola Bokomanji Ludovizi, italijanski princ. Naizgled bajka. U stvarnosti — posesivan tiranin. Branio joj kontakte s prijateljima. Pratio svaki korak. Na kraju ju je izbacio iz kuće.
Shvatila je: dosta je. Nema više brakova. Ni uloga. Ni lažnih nada.
Ko je zaista bila Mišel Mersi
Iza filmske fasade, krila se pametna, obrazovana, snažna žena. Govorila je četiri jezika: francuski, italijanski, engleski i nemački. Snimala širom Evrope. Uživljavala se u svaku kulturu, svaki lik.
Bila je balerina, glumica, govornica. Davala se svemu što radi. I nikad nije dopustila da je bol pretvori u ogorčenu osobu. Ostala je svoja.
Danas ima 86 godina. Živi sama na jugu Francuske. Nema dece, nema partnera, nema mase obožavalaca. Samo ona i — tišina. I prvi put u životu, ona tu tišinu ne vidi kao kaznu, već kao mir.
Roditelji je nikada nisu priznali. Decu nije imala. Godinama je pokušavala da zatrudni. Nije uspela. Najteže joj je bilo što nikada nije imala nekoga ko bi je voleo "jer je mama".
Nedavno je pobedila rak kože. Retko izlazi na sunce. Povremeno se pojavi na festivalima, daje intervjue. Muškarci joj i dalje pišu, nude brak. A ona kaže:
"Umorna sam. Ne želim više da glumim. Čak ni ulogu srećne žene."
Izgubila je mnogo. Ali je sačuvala sebe. Tu malu Žoselen koju niko nije želeo. Koju su godinama skrivali ispod imena Anželika. I sada — ona jednostavno živi.
