Matija Ljubek svojevremno se okitio sa četiri olimpijske medalje i postao omiljeni Jugosloven, nema ko ga nije obožavao na našim prostorima, a i šire. Čini se da je kanu pronašao njega, jer je čuveni sportista maštao o drugačijem životu. U Hrvatskoj je proglašen najuspešnijim olimpijcem u pojedinačnim sportovima svih vremena, a rođen je u mestu koje ima dugu tradiciju kajakaškog sporta. Međutim, kao mali nije imao u planu da se bavi sportom, već je učio stolarski zanat!
Naime, radio je kao stolar od svoje 15, kada je pokucao na vrata Drvnog kombinata "Belišće" kao nekvalifikovani radnik, da bi ubrzo postao vrsan majstor. Veslanjem je počeo da se bavi tek sa 21. godini.
Blistave trenutke karijere doživeo je osvajanjem olimpijskih medalja u kajaku i kanuu na mirnim vodama u disciplini C-1 (kanu jednoklek) i C-2 (kanu dvoklek)
Poslednjih dana života radio je u Hrvatskom olimpijskom odboru čijeg je bio jedan od organizatora, a među poslednjim zadacima bila mu je dužnost šefa Misije hrvatske olimpijske delegacije na Igrama u Sidneju 2000.
Gubitak oca i trenera
Otac je Ljubeku bila ključna figurna u sportu, a njegov odlazak nikad nije preboleo.
"Imao sam 20 godina kada je otac stradao. Bilo nam je izuzetno teško, izgubio sam i oca i trenera, on je vodio celi kajak. Nakon svega, kada je trebalo ponovno krenuti dalje s treninzima, pripremama, takmičenjima, previše je toga palo na same sportiste i na trenere koji nisu još bili tad dovoljno upućeni ni u rad s Hrvatskim olimpijskim odborom, niti su imali toliko veza da neke stvari mogu puno lakše rešiti. Sledećih deset godina, zapravo sve do kraja moje karijere, svelo se na neko lutanje. Dovodili smo mi i vrhunske trenere iz inostranstva, no na komunikaciju i s Olimpijskim odborom i s Hrvatskim kajakaškim Savezom uvek bi se dosta trošili i vreme i energija... Moj otac je bio ta pokretačka snaga koja je puno više vukla prema kajaku i kanuu. Naravno, kada izgubite takvu figuru, posle je puno teže. On je definitivno bio i ostao nezamenjiv, ni danas hrvatski kajak nije tamo gde bi trebao biti, i puno se toga promenilo... Ne znam ni kako bih to sve objasnio, jednostavno smo izgubili sistem koji smo do tada pratili", rekao je Ljubek o svom ocu.
Kako je umro Matija Ljubek?
Legendarni hrvatski sportista Matija Ljubek nastradao je na jeziv način 11. oktobra 2000. godine. Stravičan zločin dogodio se ispred kuće Sonje Vuković, sestre Goranke Ljubek, Matijine supruge. Matija je tog dana došao sa sinom iz Zagreba u Slavoniju i bio je u domu Vukovića, u kojem su ručali, gledali fudbal i odmarali se. Oko 19.50 časova krenuli su u kafić "Kanu", koji je bio u vlasništvu Matije Ljubeka, a kada su izašli pred kuću, Matija je pričao sa sinom, dok je njegova supruga Sonja pakovala stvari u automobil. Za to vreme, njihova ćerka Martina je zatvarala garažu.
U tom trenutku, nisu ni videli kada je iz žive ograde iskočio ubica.
"Spazila sam ga krajičkom oka i pomislila 'Šta sada hoće taj sa puškom?", rekla je Sonja Vuković.
U tom trenutku, ubica je usmerio pušku ka Matiji Ljubeku.
"Kako je opalio, Matija se uhvatio za nogu i jauknuo. Kada je počeo da se okreće, pogodio ga je i u lopaticu, pa se srušio u živu ogradu", objašnjavala je.
U toku napada, ona je uočila da je Marko Vražić napadač. Osim toga što se ubica venčao sa sestrom Matije Ljubeka, njegova supruga Sonja mu je povrh toga bila i venčana kuma.
Nakon što je upucao Matiju, odmah se odvezao i do svog drugog šuraka, Ante Bungića (44) u Belišću u Slavoniji i preko terase uskočio u dnevnu sobu. Belišić, inače oficir hrvatske vojske, sedeo je na trosedu, a ubica ga je ubio jednim hicem. Ostao je mrtav na mestu. Drugim hicem je teško ranio njegovu suprugu, sestru Matije Ljubeka, Katicu.
Nakon ubistva, Vražić je seo u automobil i krenuo ka svojoj kući, gde ga je presrela policija. Osuđen je na 30 godina robije.
Šta je bio povod za strašan zločin?
Na suđenju su se kao razlozi tragedije spominjali zategnuti porodični odnosi, odnosno imovinske nesuglasice oko kuće u kojoj su živeli Varžićevi i Matijina majka Tonka, koju su po dogovoru čuvali najmlađa ćerka i njen suprug.
Međutim, dok je Matija u septembru 2000. bio na Olimpijskim igrama u Sidneju, Varžić je živom sodom Tonki polio lice, nakon čega je ona odlučila da izmeni testament. Usledila je osveta Marka Varžića koji je započeo krvari pir, zbog koristoljublja.
Stravičan zločin najpre nisu svi shvatili kao takav, pa je bilo i bizarnih događaja u organizaciji onih koji nisu žalili zbog tragedije. Tako je porodica pred kafićem tada pokojne sportske legende pronašla kasicu za prikupljanje priloga ubici, a komšije nisu htele da svedoče u ovom slučaju.
