Život joj je dao briljantnu sportsku karijeru, ali joj je oduzeo neizmerno više.
Njeni prvi koraci nisu bili na parketu teretane, već na betonskom podu zatvora Butirka. Jelena Karpuhina je rođena iza rešetaka, i čak tada kao da ju je sudbina izazivala: "Pokušaj da preživiš – i postani velika." Preživela je. I postala. Apsolutna svetska šampionka u ritmičkoj gimnastici, simbol gracioznosti i izdržljivosti sovjetskog sporta. Ali iza medalja, pesama i scena bila je jedna od najdramatičnijih biografija među ruskim sportistima.
Život iza rešetaka
Njena majka, obrazovana žena sklona ka avanturama, bila je zatvorena krajem 1940-ih. Karpušina je tamo rođena i prve dve godine svog života provela je iza rešetaka, u vreme kada su milioni sanjali o jednostavnoj slobodi. Nikada nije poznavala svog oca, samo njegovo ime, Rem, i nejasnu sliku pilota koja je zauvek nestala u prošlosti. Jelenu je odgajila majka, a kasnije i baka, koja joj je postala podrška i glavni savetnik.
Jelena se nije odmah zaljubila u gimnastiku: u početku su bili baletski koraci, klubovi, scena. Ali sudbina je napravila još jedan oštar zaokret - neuspeh na prijemnim ispitima za koreografsku školu postao je početak puta ka velikom sportu. Tamo gde se drugi pripremaju godinama od detinjstva, ona je upala, činilo se, prekasno - sa 11 godina. Ali već sa 16 godina, njeno ime je grmelo širom sveta.
Uspon koji nije bio ometan zatvorom ili usamljenošću
Godine 1967, Karpuhina je osvojila zlato na Svetskom prvenstvu u Kopenhagenu, postavši apsolutna šampionka. To je bilo trijumfalno priznanje za devojku koja nije imala uticajne rođake, sportsku dinastiju, jaku pozadinu iza sebe. Postojala je samo volja. I njena baka, koju je kasnije više puta nazivala svojim ličnim životnim trenerom.
Rano je završila karijeru – ritmička gimnastika ne štedi godine. Ali njen život se nije završio njenim nastupima. Karpušina je otišla da studira, postala trener, nastavnica i instruktorka terapijske fizičke obuke. Radila je u internatima, institutima i školama. Kasnije je pisala poeziju, proučavala bardovske pesme, pa čak i kandidovala se za parlament. Mnogo aspekata, ali iza svakog je bio vidljiv isti bol: usamljenost.
Porodična drama: ćerka je kao stranac
Godine 1974, Jelena je rodila ćerku Nadeždu. Ime nije ispunilo obećanje. Godinama kasnije, njihovu vezu je uništio stambeni spor. Nakon rođenja unuka, ćerka je zatražila da registruje detetovog oca u Jeleninom stanu u Moskvi. Ona je to odbila. Štaviše, ponovo je registrovala stan ne na svoju ćerku, već je odlučila da ga zavešta državi. Ovaj čin je bio poslednja kap. Kontakt između majke i ćerke je prekinut. Čak ni unuk, koji je optužio baku za nadzor i snimanje razgovora, nije mogao da spase vezu.
"Bila sam loša majka jer nisam uključila njenog muža u testament", rekla je Jelena kasnije u jednoj od TV emisija, nimalo ne skrivajući svoju gorčinu. Njena odluka nije bila osveta - to je bio krik žene koja je ponovo bila sama.
Dom za stare koji je postao kraj iluzija
Karpušina se 2018. godine dobrovoljno preselila u dom za stare. Nadala se da će tamo pronaći mir, zajednicu i razumevanje. Ali naišla je na nešto drugo: gorčinu, ravnodušnost i patnju. Tvrdila je da je neko pokušao da je otruje i govorila je o nestancima struje, poniženju i suzama. "Ja sam kao crna ovca u ovom stadu", rekla je u emisiji i nazvala dom za veterane "transportnom trakom smrti".
I u ovom nizu udaraca sudbine, Karpuhina je ponovo izabrala... zatvor. Ne kao mesto bola, već kao tačku oslonca. Svih svojih 69 nagrada dala je muzeju Butirka. Isti zatvor u kome je rođena vratio je svoju ćerku-zvezdu. Tamo, u hodniku, briznula je u plač. A kasnije je postala starateljka zatvorenika, pratila je njihova prava, pisala izjave i posećivala njihove ćelije. Neki bi to smatrali čudnim. Za Jelenu je to bio krug zatvoren iskrenošću i sećanjem.
Zvezda van šema
Danas, Jelena Karpuhina ima 73 godine. Njeno ime se retko pojavljuje u vestima. Njena porodica se distancirala od nje. Napustila je trenerski posao nakon sukoba sa kolegama. Politika joj nije išla od ruke. Uvek je išla protiv norme: rođena je na pogrešnom mestu; pobedila je kada je niko nije očekivao; izabrala je usamljenost umesto udobnosti. Njena gimnastika je odavno završena. Ali borba se nastavlja.
