Reditelj Srđan Dragojević okupio je izuzetno snažnu glumačku postavu za film Lepa sela lepo gore, među kojima su se našla neka od najznačajnijih imena srpskog glumišta: Velimir Bata Živojinović, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Dragan Petrović Pele, Nikola Kojo, Zoran Cvijanović i mnogi drugi. Iako su se kasnije briljantno snašli u svojim ulogama, zanimljivo je da neki od glumaca prvobitno nisu bili ni planirani za te likove.
Jedan od takvih primera je i Srđan Todorović, koji je u jednom televizijskom gostovanju otkrio da je u početku odbio ulogu u ovom kultnom filmu. Odluka koju je, kako je sam priznao, kasnije zažalio.
"Odbio sam ulogu u filmu jer je još trajao rat u Bosni i nije mi se išlo u Višegrad. To je bilo dva-tri meseca pre Dejtona. Zentao sam, nije mi bilo prijatno da idem", rekao je Todorović tada.
On je otkrio da je njemu bila ponuđena uloga koju je kasnije odigrao Manda, a da je Boda Ninković trebalo da igra Peletov lik u filmu.
"Boda i ja smo trebali da igramo ono što su igrali Manda i Pele. Boda je nešto tezgario a ja sam uplašen odbio", ispričao je Todorović.
Ovo filmsko ostvarenje privuklo je pažnju javnosti ne samo zbog snažnog scenarija i impresivne glumačke ekipe, već i zbog neobičnih i, prema rečima reditelja, gotovo nadrealnih situacija koje su se dešavale tokom snimanja. Srđan Dragojević je više puta isticao da je atmosfera na setu bila sve samo ne uobičajena – pored emocionalno teških scena koje su glumci morali da iznesu, dešavali su se i brojni bizarni incidenti koji su dodatno obeležili čitav proces.
Od tehničkih problema na nepristupačnim lokacijama, preko neplaniranih susreta sa lokalnim stanovništvom, pa sve do čudnih koincidencija i kvarova opreme u ključnim trenucima – sve to doprinelo je osećaju da film "Lepa sela lepo gore" nije nastajao tek tako, već kao rezultat specifične energije i niza neobjašnjivih okolnosti.
"Imali smo osećaj kao da nas nešto stalno testira", rekao je Dragojević u jednom intervjuu. "Snimanje je bilo zahtevno, ali i prožeto nekom čudnom simbolikom. Kao da je svaki kadar tražio neku ličnu žrtvu."
"Jedan čovek koji je osuđen za ratne zločine je došao tog dana na snimanje. Mi smo tada snimali onu scenu sa oklopnim transporterom koji ima montiran protivavionski top. Taj čovek je imao očigledno grižu savesti. On je bio neko ko je živeo na dva litra rakije dnevno. I došao je taj dan na snimanje, mrtav pijan, skočio na taj protivavionski top, okrenuo ga ka nama i rekao – Šta ste vi Beograđani došli da nam ovde prodajete… Mi smo na 15 metara gledali u napunjene cevi protivavionskog topa. Onda su vojnici iz vojske Republike Srpske skočili na njega, zvali hitnu pomoć, koja ga je posle odvezla", ispričao je Dragojević svojevremeno.
"Sreli smo čoveka koji je bio u vrhu vlasti tamo gde smo snimali i on mi je jedne večeri ispričao kako je išao Titu na sahranu 350 kilometara peške. To je ušlo u film i jedan od glavnih junaka ima tu priču", ispričao je Dragojević.
Manda je jednom prilikom prisećajući se tog snimanja ispričao anegdotu o Bati Živojinoviću za koju mnogi do tada nisu znali.
"Snimali smo celu noć. Trebalo je da dođemo na set već u 21h i da snimamo do jutra. Bata je došao sa nama na set. Strpljivo je sedeo sve vreme u uniformi i čekao. Negde oko 1 posle ponoći priđe mu pomoćnik reditelja i kaže 'Gospodine Živojinovićу, mislim da vi noćas nećete stići da snimite svoj kadar. Auto vas čeka da vas vozi u hotel'. Svi čekamo da vidimo Batinu reakciju. Da ti jednu takvu glumačku veličinu 6 sati držiš na setu da bi mu rekao da neće snimati i da se vrati u hotel. Meni da je tako nešto rekao, to bi se završilo drugačije. Bata ustane, kaže hvala lepo, pogleda nas i kaže – čekam vas.
Mi završimo snimanje, već je svanulo, vraćamo se u hotel. I sad komentarišemo u kolima da je Bata rekao da nas čeka.
- Ma gde nas čeka, svanulo je. - Samo da prođemo da vidimo, ako spava nećemo ga buditi. Stidljivo kucamo na vrata, otvara Slava, vođa statista i kaže 'Ajde ljudi, gde ste do sada?' Ulazimo unutra, a Bata spojio stolove, servirao pečenje, vino iz Koraćice i kaže 'Pa koliko da vas čekam?'"
Ova neobična pozadina samo je dodatno doprinela kultnom statusu filma, koji se i danas smatra jednim od najvažnijih ostvarenja domaće kinematografije.
