Film "Poslednji tango u Parizu" važi za film u kojem su prikazane najeksplicitnije scene intimnih odnose, a koje su zauvek ostavile posledice na život i karijeru glumice Marije Šnajder.
Rani početak karijere i uloga u kontroverznom filmu
Francuska glumica Marija Šnajder bila je tek 19-godišnja mlada žena kada je dobila ulogu u filmu "Poslednji tango u Parizu" (1972) italijanskog reditelja Bernarda Bertolučija. Partner u filmu bio joj je tada 48-godišnji Marlon Brando, jedan od najpoznatijih glumaca svoje generacije. Za Šnajderovu, ovo je bila prva velika uloga, dok je Brando već imao status zvezde.
Film je prikazivao erotski nabijen odnos između mlade Francuskinje Žan, koju je tumačila Marija, i Pola, američkog udovca koga je igrao Brando. Njihov odnos u filmu bio je ispunjen emocijama, ali i mračnim, nasilnim tonovima, daleko od romantične ljubavne priče.
Snimanje ozloglašene scene
Jedna od najkontroverznijih scena u filmu, poznata kao "scena sa puterom", prikazuje analno silovanje lika Žan od strane Pola. Godinama kasnije, Bertoluči je priznao da scena nije bila deo originalnog scenarija, već da ju je zajedno s Brandom smislio na dan snimanja. Ono što ovu scenu čini posebno šokantnom jeste činjenica da Marija nije bila unapred obaveštena o prirodi scena i nije dala pristanak za takav način izvođenja.
Redatelj Bernardo Bertoluči i glumac Marlon Brando zaradili su brdo novca, pokupili su nominacije za Oskara, ali žena koja je igrala u tom filmu, prošla je jako loše.
Marija Šnajder, tada devetnaestogodišnja Francuskinja igrala je lik Džene, verenice jednog pomalo napornog filmaša. U filmu su verenici došli u Pariz da razgledaju stan i upoznali su Američkog emigranta Paula. Džena i Paul započinju strasnu vezu koja kulminira seksom bez prisile, famoznom scenom s margarinom.
Upravo ta scena je najviše šokirala publiku i kritiku. "Poslednji tango u Parizu" zabranjen je u nekim zemljama, ali scena je skrivala i znatno dublju i mračniju tajnu.
Njene suze bile su stvarne
- Scena nije bila u originalnom scenariju. Rekli su mi tek kad smo je trebali snimati. Marlon mi je govorio da se ne brinem i da to nije stvarno, ali moje suze bile su stvarne. Iskreno, osećala sam se silovano - ispričala je Marija pre nekoliko godina za Daily Mail.
Nije mogla da se nosi sa slavom. Upala je u poroke, drogu i alkohol. Život joj je postao pakao. Nekoliko puta je pokušala da se ubije.
Bernardo Bertoluči je tek 2013. godine, dve godine nakon Marijine smrti i gotovo čitavu deceniju nakon Brandove smrti, priznao da Marija nije pristala na snimanje zloglasne scene analnog silovanja.
Bertoluči je izjavio da nije želeo da Šnajder "glumi" već da autentično reaguje, izazvavši prave emocije besa i poniženja. "Nisam zažalio zbog te odluke", rekao je reditelj, iako je priznao da je bio "užasan" prema Mariji. Brando, sa svoje strane, navodno joj je rekao: "To je samo film", ali to nije umanjilo njen osećaj izdaje i traume.
Posledice na Marijin život i karijeru
Film je odmah nakon premijere izazvao ogromne kontroverze. Dok je s jedne strane bio hvaljen kao umetničko delo, mnogi su ga kritikovali zbog eksplicitnosti i opscenosti. U Italiji je Bertolučiju suđeno zbog nemoralnog sadržaja, a film je bio zabranjen u nekoliko zemalja. Marija, koja je preko noći postala poznata, bila je meta medijske pažnje koja joj nije prijala.
"Odmah su me etiketirali kao seks simbol, što me učinilo pomalo ludom", rekla je kasnije. Ljudi su je prepoznavali na ulici i prilazili joj s neprijatnim komentarima, što ju je dodatno opterećivalo.
Borba sa psihičkim i emotivnim posledicama
Mučno iskustvo sa snimanja filma, kao i negativna pažnja koju je stekla, doveli su Mariju do ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem. Priznala je da se okrenula narkoticima kako bi se izborila sa stresom i depresijom. U više navrata pokušala je da izvrši samoubistvo. "Preživela sam samo zato što je Bog odlučio da nije vreme da odem", rekla je.
Šnajderova je odlučila da više nikada ne snima golišave scene, ali je teško uspela da se oslobodi imidža seksualnog simbola. Snimila je preko 50 filmova, ali nikada nije bila prepoznata kao ozbiljna glumica. Njena karijera bila je trajno obeležena ulogom u ovom kontroverznom filmu.
Jezivi poslednji dani
Do kraja života, Marija Šnajder nije uspela da se oslobodi senki koje je ova uloga ostavila na njenom životu. Preminula je 2011. godine od raka, ali njena priča ostaje upozorenje o zloupotrebama u filmskoj industriji i o tome koliko umetničke ambicije mogu koštati nečiji život i dostojanstvo.
Ova priča o Mariji Šnajder simbolizuje tamnu stranu filmske industrije, gde granice između umetnosti i etike mogu biti ozbiljno narušene, a ljudska prava zanemarena radi umetničkog izraza.
