Rade Petrović, pevač snažnog glasa i prepoznatljive emocije, u narodu je poznat po pesmi "Šumadijo, Šumadijo". Ali iza tog imena ne stoji samo umetnik — već čovek koji je preživeo ono što mnogi ne bi mogli da izdrže. Njegova životna priča svedoči o snazi, tihoj patnji i upornosti da, uprkos svemu, ostane uspravan.
Rođen u okolini Smederevske Palanke, Rade je u svet muzike ušao još kao mladić, privučen narodnom pesmom i emocijom koju je nosila. Njegove pesme su uvek bile meke, melanholične, pune čežnje za domom, narodom i prošlim vremenima. Ipak, ono što publika nije znala jeste da Rade nije samo pevao o bolu — on ga je živeo.
Njegov porodični život obeležile su tragedije koje bi i najjačeg slomile. Jedan sin mu je preminuo. Drugi sin, Dragan, teško se razboleo i boluje od šizofrenije. Rade je do kraja ostao posvećen ocu, mužu, i najpre — roditelju. Supruga mu je umrla iznenada, i to — kako sam kaže — "na njegovim rukama". Ostao je sam u kući ispunjenoj tišinom, sa sećanjima koja bole i pesmama koje više niko ne traži da otpeva.
"Kada se Dragan vratio iz vojske, Olga je umrla. To je bilo 1987. godine, eto, on je imao tada 22 godine. Olga je imala bubrežni nefritis. Otkrili su joj ga kada je rodila mlađeg sina Zorana. To je krenulo malo, pa je posle bilo sve lošije i na kraju nikako. Mesec dana pre nego što je umrla Olga, razboli nam se Zoran. Bio sam kod Radeta, probao neke pesme, kad me je zvala Olga i rekla da dođem brzo jer Zoranu nije dobro. Sreća, to je bilo blizu, ja odem, a on sedi za stolom, uzima hranu. Sedi, stavlja hranu u usta, pa pljune, imao je taj neki čudan pogled. Nešto pre toga pevao sam bolesnicima u "Lazi Lazareviću" i odmah uzmem i okrenem ljude tamo u bolnici. Dobio sam jednu sestru koja mi je rekla da ga odmah dovedem, bez obzira na to što je nedelja i maltene nema nikoga. Odvedem ga ja tamo, pitali su me da li uzima drogu, znao sam da ne uzima. Onda su ga uveli samog unutra. Izlazi doktor i kaže da mora da ostane u bolnici. Tamo je bio tri dana i onda su ga prebacili u Padinsku skelu. Ustanovili su mu šizofreniju", rekao je Rade.
"Sedam dana nakon što je Dragan došao iz vojske čekao ga je posao u školi. U to vreme nisam ja mnogo ni pevao, nisam uopšte mogao. Olga ili ja odemo, uvek odemo i kupimo one sokiće za bebu i nosimo mu to sa hranom. I taj dan sam hteo da ustanem i da odem po te sokove, a meni Olga kaže: ‘Lezi, odmaraj se, ja ću sada da se dijaliziram, a neka Dragan ode do posluge.’ Dala mu je pare i on je otišao, kada se vratio, majka mu je bila mrtva. Na rukama mi je umrla. Kada je rekla: ‘Jao Rade, jao’, ja sam je prihvatio i već je bilo gotovo. Kasnije su mi rekli da je ona pomerila braunilu i da joj je sva tečnost iscurila ispod kože. Još tada su rekli da moraju da je operišu i da će biti ‘čvrsto’. Jedva su je probudili posle te operacije. Tada mi je rekla, kada smo izlazli iz bolnice: ‘Svih osam sa kojima sam ležala je umrlo, red je i na mene. Samo mi je teško, ne znam kako ću bez vas’", pristeo se on.
"Bio je problem reći Zoranu, on se oporavljao, prebacili su ga u stacionar. Doktor nije bio za to da mu se odmah kaže, rekli su mu da sam u Sarajevu na tezgi dok sam organizovao Olgi sahranu. Cela estrada je bila na sahrani moje Olge, i čim smo je sahranili, šurak i ja se presvučemo i pravac po Zorana."
"Stariji sin Dragan umro je pre tri i po godine. On je bio profesor gitare u muzičkoj školi. Odjedanput, za osam dana je otišao. Aneurizma na mozgu, pukao mu je krvni sud…"
Ipak, nije ostao bez smisla. Svetlost u njegovom životu postala je unuka Olga, ćerka pokojnog sina. O njoj govori sa toplinom koja se retko čuje — kao o daru koji je došao posle svega. "Ona je moj razlog", kaže tiho u intervjuima.
Uprkos godinama, tugi i mukama, Rade Petrović nikada nije prestao da voli muziku. U svetu estrade koji često slavi površnost i glamur, on ostaje simbol nečeg mnogo dubljeg — umetnika čija je pesma bila produžetak duše.
Pevač je preminuo u 83. godini 2024.
