Kada biste čuli za Belu Rohel Frajnd, verovatno ne biste pomislila da je to pravo ime čuvene glumice Rahela Ferari, koju svi pamtimo po legendarnoj ulozi Mitine majke u filmu “Tesna koža”. Iako je tumačila uloge u brojnim dramama i odigrala preko 200 uloga, u privatnom životu dešavao joj se neopisivi horor. Nekoliko puta je menjala ime, a najviše je ispaštala zbog toga što je - Jevrejka.
Rođena je u Zemunu i život provodi u oskudici. Dok njen otac nije želeo da radi, njena majka je na sve načine pokušala da je izvede na pravi put.
Kao dete iz siromašne porodice nije imala igračke, pa se tako igrala sa mravima, trpela je torturu Nemaca zato što je Jevrejka, a zbog supruga Aleksandra Stojanovića menja ime i prezime.
- Često sam razmišljala o sebi i pitala se: Gde je to počelo? Ja sam rođena u siromaštvu. Ti Jeverji kad su siromašni, čini mi se da nema veće bede od jevrejskog sriomaštva. Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram. Mrave. Tu se razvijala moja mašta: znam dobro, sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, te sad se šetaju, trče, nabavljaju hranu, žure kućama, i ja sam se igrala s njima- pravila im razne prepreke. Stavim traku pa im preprečim put, ili napravim most, ili ih skrenem na drugu stranu: bilo je to moje malo pozorište - prisetila se Rahela svojevremeno detinsjtva.
Kada je napunila 30. godinu, zaratilo se. Međutim, glumica je rizikovala svoj život, ne želeći da se povinuje nemačkoj torturi, nije bilo šanse da stavi traku oko ruke. Zato je svaki dan menjala adresu stanovanja u Beogradu. Živela je u strahu da joj Gestapo ne pokuca na vrata i odvede na streljanje, i baš to se desilo.
- Dok sam se krila u jednom sobičku u Žarkovu na vrata je počeo da lupa Gestapo. U tom trenutku prodarala se komšinica Smiljka koja je jedina znala sve o meni. “Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te” počela je da viče i bacila mi se u zagrljaj. U tom trenutku shvatila sam da pokušava da ih prevari i nastavila da se radujemo. Od sreće sa grlila policajce, počlela da plačem od lažne sreće i nudila im rakiju. Oni su mi čestitali i otišli, nisu me legitimisali. Nakon toga najveći šok sam doživela kada sam pogledala sebe i videla da više nam moje boje kose i da sam u svega nekoliko minuta postala seda od straha - rekla je glumica u jednom intervju.
Kako je slavna glumica ostala bez uloge
Smilja Zdravković, čistačica Narodnog pozorišta, pred kamere je stala samo jednom, da bi je cela Jugoslavija, danas kao i pre 43 godina, zapamtila kao Kevu iz filma "Majstori, majstori".
Ideju da ulogu čistačice da ženi koja se time zaista i bavi režiser i scenarista ovog ostvarenja Goran Marković je dobio od Bogdana Diklića, otkrili su glumac i reditelj na proslavi četvrte decenije od objavljivanja ovog kultnog filma.
- Ta žena je bila čistačica u Narodnom pozorištu. Kao i u filmu radila je sve, kuvanje, čišćenje. Ja sam bio u velikoj dilemi kome da dam tu ulogu da igra. Pozvao sam Rahelu Ferari, koja je bila velika glumica. Igrala je u filmu "Nacionalna klasa" i imala jednu vrlo dobru scenu. Razgovarao sam sa njom i onda shvatio da, ako ta interpretacija bude artificijelna, to neće biti dovoljno efektno. Bolje da nađem nekog koga će ostali likovi tretirati kao stvar, kao pokućstvo - rekao je Goran Marković tada.
Onda je Bogdan Diklić predložio Smilju, čistačicu Narodnog pozorišta.
- Smilja se dobro snašla. A Rahela mi to nikada nije oprostila. Do smrti me je mučila. Nismo se mogli sresti, a da mi ne kaže: "Gorane, ja bih Vam to bolje odigrala" - govorio je Marković sa osmehom.
Zanimljivosti sa snimanja
To nije bio jedini kuriozitet sa snimanja ovog filma.
Bogdan Diklić igrao je prosvetnog inspektora u svom maturskom odelu, Mira Banjac nije mogla da glumi, ako joj prave servirke iz školske kantine nisu bile publika, a Ljuba Moljac se toliko plašio visine da je u sceni kada visi sa karika u fiskulturnoj sali, od zemlje zapravo odvojen svega metar.
Večna žal za decom
Dece nije imala, što joj je bila najveća tuga koju je tokom celog života nosila sa sobom, ali na sceni mnogi kritičari ističu da je bila besprekorna, uvek je svaku ulogu donosila na sebi specifičan način.
Nakon rata udaje se za Aleksandra Stojković, ali istog trenutnka menja ime i prezime u Marija Stojković, da bi nakon što joj je suprug preminuo posle pet godina braka uzela umetničko ime Rahela Ferari koje je da smrti 1994. godine nosila.
