U jednom mirnom selu blizu Kladnja, u Bosni i Hercegovini, žive supružnici Paša i Munib – dvoje ljudi čija priča oslikava pravu snagu ljubavi, dobrote i nesebičnosti.
Paša i Munib su u skladnom braku više od 42 godine. Ona rodom iz Mrkonjić Grada, a on iz Kladnja, upoznali su se u Vlasenici, kada je Munib tamo radio. Kako Paša sa osmehom kaže:
"Ja sam našla njega, on mene... Rođeni smo jedno za drugo. Imala sam sestru u Vlasenici i tako su nam se putevi ukrstili. Od tada do danas nismo se razdvajali."
Iako nisu imali svoju biološku decu, njihov dom nikada nije bio bez ljubavi.
Jedna beba, jedno veliko srce
Pre oko 30 godina, sudbina je na njihova vrata donela izazov i priliku za najveći čin ljubavi. Naime, jedna starija žena, nesposobna ili nespremna da se brine o svojoj unuci, ostavila je bebu – četvoromesečnu devojčicu – samu i nezaštićenu. Paša, ganuta prizorom i tugom malog stvorenja, odlučila je da je uzme i pruži joj dom.
"Iako nisam imala svoje dece, bila sam najstarije dete u porodici, znala sam kako se brinuti o bebi. Nije bilo lako. Devojčica je plakala za majkom, morala sam je navići na flašicu. Bilo je dana kada sam mislila da neću uspjeti. Ali gde god da sam morala ići, ona je bila uz mene." – prisetila se Paša.
Devojčica je tada dobila novo ime – Samira. Iako joj je pravo ime bilo Hadžira, Paša je želela da joj pokloni novo, lepše ime, koje će je pratiti kroz život.
Bolan rastanak
Samira je uz Pašu i Muniba rasla kao njihovo sopstveno dete, a njena prva reč bila je – "mama". Njihova sreća trajala je sve do trenutka kada su, nakon rata, njeni biološki roditelji saznali gde se devojčica nalazi.
U jednoj teškoj i bolnoj noći, roditelji su krišom došli i oteli malu Samiru iz Pašinog dvorišta.
"Taj trenutak nikada neću zaboraviti. Srce mi se slomilo. Ona je bila moje dete, ona je znala samo za mene i Muniba." – emotivno je ispričala Paša.
U početku su pokušali postići dogovor – Samira bi 15 dana provodila kod Paše i Muniba, a 15 dana kod bioloških roditelja. Ali ubrzo, roditelji su se odselili, odneli devojčicu sa sobom i prekinuli svaki kontakt.
Ljubav koja ne zna za granice
Iako su fizički bili odvojeni, emotivna veza između Paše i Samire nikada nije prekinuta. Paša je od početka bila iskrena prema Samiri – nije skrivala istinu o njenim biološkim roditeljima.
"Znala sam da će je, kad-tad, zanimati ko su joj roditelji. Bilo bi sebično od mene da to sakrijem." – kaže Paša.
Prošle su godine. Paša je nastavila svoj život noseći Samiru u srcu, sve dok jednog dana nije stigla poruka. Na Facebooku je dobila zahtev za prijateljstvo od Samire Šahinović.
Paša u početku nije prepoznala ko je iza tog imena. Tek kada je stigao telefonski poziv, sve je postalo jasno.
"Majko, sećaš li me se? To sam ja, Samira." – čulo se s druge strane žice.
Paša je briznula u plač. Njena Samira, sada odrasla žena, živela je u Belgiji, udala se i osnovala svoju porodicu. Iako daleko, njena srca su ostala povezana.
Veza jača od vremena i prostora
Od tog trenutka, Paša i Samira su ponovo zajedno, obilaze se svake godine, bilo u Bosni, bilo u Belgiji. Danas, Samira ima dvoje dece, a Paša im je ponosna "baka".
Zanimljivo je da i Samirin biološki otac dolazi da poseti Pašu, svesno da su upravo Paša i Munib spasili i oblikovali život njegove kćeri kada su je drugi napustili.
Njihova priča je dokaz da prava porodica nije uvek ona koju delimo krvno, već ona koju izaberemo ljubavlju, požrtvovanjem i verom u dobro.
Priču zapisao: Stil / Alen Avdić
