Pevač Zoran Kelezić rođen je u Podgorici i proslavio se pevajući narodnu muziku, te je često ponosno za sebe isticao kako je on narodni pevač i umetnik naroda.
Njegove najpoznatije pesme su: "Moj dobri anđele", "Dobro veče izgubljena nado", "Stani mladosti stani, stani", "Moj život je tužna priča", "Željo moja, moj otrove", "Vratiću se majko" i još mnoge druge, a tokom svoje višedeceniske karijere osvojio je brojne nagrade i još brojnija srca publike.
U 73 godini života, pre dve godine izgubio je bitku sa opakom bolešću, a o svojoj borbi sa rakom uvek je otvoreno govorio:
- Kako mogu da se osećam. Borim se. Sada idem na hemoterapiju, u specijalnu kliniku za plućne bolesti "Brezovik" u Nikšiću. Te hemoterapije su jedina nada čoveku koji ima rak pluća, one mogu da "kupe" dve-tri godine života, a ja verujem u medicinu. Imao sam neku svoju viziju da se lečim tu, gde je moj narod. Jer ja sam narodni pevač, umetnik naroda. Ako treba da skončam, bolje da to bude ovde, nego da skončam kao nečiji sluga u inostranstvu - rekao je Zoran svojevremeno.
On se godinama borio sa teškom dijagnozom, a u Podgorici mu je bio odstranjen deo plućnog krila koji je zahvatio karcinom. Zoran se do poslednjeg trenutka hrabro borio.
- Kada je skoro jedan moj prijatelj potegao to pitanje, dobio je odgovor: "Što ne ide u DPS, on je njihov pevač". A ja sam uvek pevao svom narodu. Bolest je mnogo skupa. Ne daj bože, nikom! Neću da puzim ni pred kim, ne želim da se ponižavam. Nisam ja mandatorni čovek, niko me nije postavio na mesto na kom sam, niti mi je dao mandat. Narod me je odabrao, i od penzije koja iznosi 320 evra, a koju sam stekao svojim radom, živim i lečim se - ispričao je pevač tada.
On je tada u svom intervjuu istakao da mu je supruga najveća podrška tokom borbe sa rakom.
- Tu sam shvatio šta znači biti narodni umetnik. Doktori, hirurzi i celokupno medicinsko osoblje pokazuje mi ljubav u svakodnevnom ophođenju, što me čini srećnim. Još više sam srećan što je uz mene i supruga Irena, jer deca žive svoje živote, sin u Americi, a ćerka u Beogradu - pričao Kalezić.
Pevač je za poslednji rođendan otkrio koja mu je najveća želja.
- Voleo bih da održim još jedan koncert u Domu sindikata, hramu muzike, gde sam mnogo puta izlazio na binu. Prvi put 1972, kada sam koncert poklonio divnoj deci iz Škole učenika u privredi. Meni je pesma sve. Pevaću do poslednjeg daha. Pevao sam nedavno i na stihove Alekse Šantića i Vite Nikolića, ali, nažalost, nijedna diskografska kuća ne želi da objavi album sa tim pesmama - rekao je Zoran, koji je u jednom od poslednjih intervjua otkrio da predoseća svoju smrt.
Stil / Blic / Wikipedia
NE PROPUSTITE
Bonus video:
