Reditelj Dejvid Linč preminuo je u 79. godini, saopštila je njegova porodica.
„Postoji velika rupa u svetu sada kada on više nije sa nama. Ali, kako bi on rekao: ‘Držite svoje oko na krofni, a ne na rupi“, napisala je njegova porodica, a prenosi „The Guardian“.
Dejvid Linč poznat je po andergraund i alternativnim filmskim ostvarenjima.
Neki od najpoznatijih filmova i serija koje je režirao su „Glava za brisanje“, „Čovek slon“, „Plavi somot“, „Dina“, „Bulevar zvezda“, „Tvin Piks“ i mnogi drugi.
Bio je poznat po tome da skoro nikada ne objašnjava svoje rediteljske ili scenarističke izbore, ali je malčice razotkrio zavesu iza kulisa snimanja “Tvin Piks: Povratak” u knjizi “Room to Dream” (Soba za snove). U njoj otkriva kako je jednu od inspiracija pronašao u Jugoslaviji.
Iako se zvanično vodi kao biografija, “Soba za snove” su taman onoliko netipični memoari koliko je Linč netipičan autor. Knjigu je napisao zajedno sa Kristin Mekenom, i to tako što su se smenjivali naizmenično po poglavljima - Mekena je kombinovala istraživanja i intervjue u sklapanju poznatog biografskog narativa, dok je Linč potom svaku glavu dopunjavao svojim sećanjima i osećanjima (često drugačijim od onoga do čega je Mekena došla).
“I premda njih dvoje uveravaju da je knjiga “hronika stvari koje su se dogodile, a ne objašnjenje onoga šta te stvari znače”, ona ipak nudi nekoliko fascinantnih uvida u rediteljev postupak”, piše Sara Hirakava, novinarka “Njujork tajmsa”.
Jedan je posebno zanimljiv za nas jer se pominje Jugoslavija. Serija kojom se Linč vratio “Tvin Piksu” posle 25 godina bila je krcata provokativnim prizorima, ali malo je bilo tako upečatljivih kao što je poslednji kadar u osmoj epizodi, snimljenoj u crno-beloj tehnici. Ona se završava scenom devojčice koja spava i otvara usta, progutavši stvorenje nalik insektu-žabi. Prema Linčovim rečima, ispostavilo se da mu je inspiracija za scenu došla dok je 1965. putovao “Orijent ekspresom” od Atine do Pariza, sa zaustavljanjem u Jugoslaviji.
“Bilo je vrlo, vrlo mračno. U jednom trenutku voz je stao. Nije bilo stanice, ali videli smo da ljudi silaze iz voza. Svi su išli ka nekakvim tezgama od platna sa malim prigušenim svetlima gde su u ponudi bila raznobojna pića - ljubičasta, zelena, žuta, plava, crvena - u stvari, obična zašećerena voda. Kada sam sišao iz voza i zakoračio u tu mekanu prašinu duboku dvadesetak centimetara, počeo je da duva vetar, iz zemlje su izlazili ogromni noćni leptiri, poput žaba, prvo skakutali a onda leteli, prevrtali se u vazduhu i ponovo vraćali u zemlju. Tako je nastala žaba-moljac; stvari se u svetu ‘Tvin Piksa’ pojavljuju niotkuda”, napisao je reditelj.
Linč nije znao da će se čudnovata stvorenja jednoga dana pojaviti u njegovom delu, ali prizor je bio toliko snažan da mu se zacrtao u mozgu i ponovo iskrsao dok je pisao osmu epizodu “Tvin Piksa: Povratak” (naizgled potpuno nevezane u odnosu na ostale), koju su neki nazvali jednim od najboljih sat vremena na televiziji.
Stil / Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
