Treba osmisliti priču, postaviti je i na kraju sve realizovati na velikom ili malom ekranu. Ideje mogu doći nakon gledanja raznih ostvarenja, ali i čitanja raznih knjiga, jer su reditelji uglavnom strastveni čitaoci. A koje knjige kao omiljene izdvajaju neki poznati reditelji i rediteljke, saznajte u nastavku.
Džordž Kluni – Rat i mir (Lav Tolstoj)
On je neko ko ima puno iskustva sa obe strane kamere i uvek sprema neki naredni projekat. Kada su ga pitali koju knjigu bi poneo na pusto ostrvo, izdvojio je čuveni roman Lava Tolstoja, i to ne samo zato „što ima puno strana, a na pustom ostrvu baš i nema vc papira“. Kaže da je ova knjiga uticala i na njegovo viđenje Kvake 22, koju je obradio u serijskom formatu pre dve godine.
Džodi Foster – Pisma mladom pesniku (Rajner Marija Rilke)
Kada se neko prebaci iz sveta glume u rediteljsku stolicu, to uvek privlači puno pažnje i neretko donosi pogrdne komentare i nepotrebne kritike. Tada je važno pronaći reči ohrabrenja i utehe, a Džodi Foster je to učinila čitanjem ovog Rilkeovog dela. U pitanju je kolekcija pisama koje je Rilke pisao jednom mladom umetniku koji je tražio njegov savet, kako bi ga ohrabrio. Foster se često vraća ovom delu i poklanja ga mnogim rediteljima kao podršku u turbulentnim periodima.
Sofija Kopola – Prolećni sneg (Jukio Mišima)
Sam život ovog japanskog autora previše je nadrealan za senzibilitet poznate rediteljke, ali ona obožava njegovu prozu. Ovaj roman, koji je prvi deo četvorodelne sage, opisuje Japan u periodu prelaska u 20. vek i detaljno prati sukob stare japanske aristokratije i nove klase bogataša. Kopola voli efektnost njegovog pisanja i naročito pojedine romantične scene.
Greta Gervig – Ka svetioniku (Virdžinija Vulf)
Jedan od poznatijih citata Virdžinije Vulf je „ne možete pronaći mir izbegavanjem života“, što se provlači i kroz filmove Grete Gervig, koja je poznata po tome da traži smisao i u naizgled nebitnim i malim stvarima. Kaže da su dela Virdžinije Vulf bila presudna za uspostavljanje njenog rediteljskog stila i da je njen um počeo prvi put da spoznaje pojedine filozofske koncepte nakon što ih je pročitala.
Dejvid Linč – Metamorfoza (Franc Kafka)
Poznati reditelj opsednut je ovim književnim delom i voleo bi da režira njegovu filmsku adaptaciju, ali se na to još nije usudio jer veruje da ne bi bilo dostojno originala. Čak je napisao i scenario, ali to verovatno nikad neće preneti na veliki ekran. Ne sumnjamo da je ovo delo umnogome uticalo na njegov vizuelni stil i prepoznatljive psihodelične i snolike deonice.
Inspiracija dolazi sa raznih strana, što reditelji i filmofili dobro znaju.