Najveće jugoslovenske zvezde uživale su veliku popularnost, doživljavale su neverovatne uspehe, a na kraju su sami sebi bili najgori neprijatelji. Mnogi od njih videli su da im život izmiče kontroli, ali nisu znali više kako da se vrate u kolosek. Opijtati, depresija, alkohol, misterije - samo su neki od razloga preranog odlaska čuvenih imena.
Kao tinejdžer maestralno je odigrao glavnog junaka u filmu "Rane", ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kimenatografiji samo jednom ulogom i prerano napustio ovaj svet u 19. godini.
Majka čuvenog Pinkijia smogla je snage tek posle 18 godina da otvori rezultate obdukcije i saznala od čega je preminuo njen sin.
Dušan Pekić, koji je u filmu "Rane" sjajno odigrao Pinkija, jednog od dečaka čije je tmurno odrastanje u Beogradu kasnih devedesetih zabeležio reditelj Srđan Dragojević, preminuo je sa samo 19 godina.
Pekić je umro 2000. godine u Kraljevu, za vreme služenja vojnog roka. Javnost je godinama sumnjala da je u pitanju predoziranje, a prijatelji da je Pekić ugušen.
- U obdukcionom nalazu piše da je smrt nastupila usled gušenja, zbog udisanja želudačnog sadržaja. Nakon 18 godina sam se usudila da pročitam taj nalaz - izjavila je njegova majka svojevremeno.
- Dušan je bio omiljen u društvu, a i među ženskim svetom. Imao je dosta simpatija i nekoliko devojaka. Sa Anom je odrastao i ona mu je davala snagu. Jelena, njegova devojka, bila je puna života, kao i on - ispričala je njegova majka Milunka Tašić tada za "Kurir" i dodala:
- Živeo je brzo i kratko, ali ispunjeno. Želeo je da upiše glumu i bio je počeo da se priprema. Dušan je bio veličina jer je voleo ljude. Bio je spreman da sve podeli sa drugima - odeću, hranu, a kad nisu imali gde dovodio je drugove da prespavaju kod nas - ispričala je svojevremno.
Naime, Dušan Pekić je u "Rane" upao slučajno, pošto su ga iz producentske kuće uočili negde u Zemunu i pozvali na audiciju. Bio je "običan klinac", doduše u jednom pogrešnom vremenu i u jednoj pogrešnoj zemlji. Škola ga je nervirala, ali je bio čvrsto rešen da se upiše na Akademiju, "jer se tamo radi na sebi". Nažalost, svi njegovi snovi prerano su ugašeni.
2. Igor Pervić
Poznati glumac Igor Pervić preminuo je 2019. godine u svojoj 52. godini, a bio je podvrgnut i hirurškoj intervenciji jer je bolovao od zloćudne bolesti, karcinoma jetre.
Operacija je bila uspešna, ali je pitanje kako je tekao postoperativni tok i da li je možda upravo rak bolest zbog koje je glumac izgubio najtežu bitku.
Naime, poslednje mesece života proveo je u privatnosti svog doma. Nismo imali prilike da ga često viđamo u javnosti, a nekoliko uloga je obeležilo period pred smrt. Među njima su i serije "Šifra Despot" i "Nemanjići".
Pakao sa drogom krenuo je još od njegove 13. godine...
"Kad udahnete taj lepak onda se javi taj osećaj neki da ste bezbedni, da ste zaštićeni I od spoljašnjeg sveta i realnosti. Ja sam se tada osećao tako. I mislio sam da je to prava stvar i da to treba raditi sa 13 godina. To je bila jedna ekipa koja se nije razvadajala. Od prvog do narednog puta je prošlo par dana kada sam uzeo kesu. E sad pošto taj lepak smrdi mnogo onda smo svi nosili četkice za zube I kaladont i uporno prali zube da roditelji ne bi primetili taj lepak", ispričao je Igor u emisiji "Crni biseri".
Roditelji nisu znali šta se dešava sve dok im to nije rekao Igorovog drug sa kojim je trenirao košarku. Usledila je kazna, a on je te noći pobegao od kuće.
"Oni su me zatvorili u sobu, sklonili mi svu garderobu. Stanovao sam na prvom spratu koji je bio u visini kao da sam na trećem. I ja sam u pidžami izašao kroz prozor, spustio se noktima niz taj zid i bos otišao na Kalemegdan. Ovi to jutro što su prali ulice su me gledali misleći da sam pobegao iz neke ludnice. Legao sam na klupu i gledao u reku i izlazak sunca. Imao sam osećaj da se nikad neću vratiti kući, gotovo je, ja ću nastaviti da se bavim samo drogom, ubiću se samo da im nanesem više bola", rekao je Pervić.
Kasnije je počeo sa travom, a onda je iskusio LSD.
"Ta neka starija ekipa nam je dala LSD po sistemu kuća časti, a posle ćeš normalno da platiš itekako. I onda smo mi tako na LSD-ju odlazili u bioskop. Sednemo u salu, svako na različitu stranu. I onda se dovikujemo. A taj LSD, ako je dobro raspoloženje među ljudima, izaziva histeričan smeh. Toliko smo se smejali da je projekcija prekinuta a nas su izbacili napolje", ispričao je glumac.
Svi su, kako je ispričao, iz te ekipe bili iz dobrostojećih kuća, pa su mogli od džeparca za vreme odmora da kupe LSD. A išli su dotle da su čak i na času duvali lepak.
"To je ekipa bila iz par razreda ali iz iste škole. Nas jedno 12. A njih jedno 7-8 nije više među živima. Jedna devojka, pokoj joj duši, ona je bila starija malo od mene a ja sam bio strašno zaljubljen u nju. Tad sam imao svoj prvi motor. Imao sam nekih 17 godina. I sednemo mi na motor i ona me pita da je vozim na Novi Beograd mora da završi nešto. A ja vidim ona bleda, nije joj dobro. Ja stvarno tad nisam znao ništa o tim teškim drogama. Kad smo stigli ušli smo u neku zgradu, da bi me onda ona poslala da odem na treći sprat i da je čekam", rekao je on.
Čuo je kako šuška nešto sa nekim, a kad se vratila do njega donela je i poslagala sve rekvizite – kašičice, špriceve…
"I ja gledam šta ona to radi sa upaljačem. I ona stavi to meni u špric, a ja sam se igle bojao ko groma. Okrenem se na drugu stranu, i ona mi to uradi. I ja osetim neku toplinu, neko lebdeće stanje, potpunu nirvanu. Tu smo onda na stepeništu vodili ljubav. I od tada smo počeli da se viđamo svakog dana. Inače, ja to nikad nisam uzimao na nos. Počeo sam na iglu i nastavio sam na iglu", rekao je Igor Pervić.
Krao je pare od svih članova porodice, sve dok mu u džepu slučajno nisu pronašli špric.
"Poslali su me u “Dragišu Mišović”. Balkon od moje sobe je bio u prizemlju i onda dođe ekipa, ja njima dam voloron, koji se tada koristio za lečenje toga, a oni meni heroin. I ja sam uživao. Uzimao sam heroin u bolnici a da niko nije znao", prisetio se.
Čak je i probleme sa zakonom imao zbog droge. Majka ga je nalazila u takvim stanjima, da nekada nije imala snage ni da ga gleda.
"Nego me stavi u kola i da mi pare da uradim drogu. Nalazila me us**nog, ispovraćanog. U jednom trenutku nisam imao više gde da se ubodem", objašnjavao je.
Na kraju je otišao u Londno na detoksikaciju. Za 24 sata pod anestezijom promenili su mu krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bi mogao ništa da oseti, ako ponovo uzme drogu. A velika podrška u mučnoj borbi sa opijatima u pružala mu je supruga Jasmina Holbus.
Margita Stefanović, poznata kao Magi, bila je jedna od ključnih figura u istoriji jugoslovenske muzike kao pevačica i tekstopisac popularnog alternativnog benda "Ekatarina Velika". Nosila je laskavu titulu rok princeze koju je krasio neverovatni talenat, a svojim jedinstvenim glasom i posebnom energijom ostavljala je bez daha.
U saradnji sa Milanom je stvorila neke od najpoznatijih pesama EKV-a, kao što su: "Ti si sav moj bol", "Par godina za nas", "Srce", "Ljudi iz gradova" i mnoge druge. Njihove numere su bile je prepoznatljive po tekstovima koji nose duboke poruke i eksperimentalnim zvucima.
Bila je umetnička duša, školovana pijanistkinja i nažalost, žrtva vlastitog unutarašnjeg sveta. Činilo se kako su muzika i svet koji je stvorila s EKV-om bile jedine stvari koje su je držale na životu, a jednako tako su bile onaj deo njenog života koje su je vukle u samu propast.
Njen put ka dnu započeo je kada je bend počeo da se raspada. Niko nije mogao da predvidi da bi neko od originalne trojke - Mladenović, Stefanović, Pečar - ikada napustio bend. Ali, upravo to se dogodilo. Basista Bojan Pečar, jedan od članova, preselio se u London 1990. godine. Ovaj događaj bio je šok za grupu i smatra se početkom kraja.
Još neko vreme su postojali nakon odlaska Pečara i izdali su neka od svojih najmračnijih ostvarenja, kao što je album "Dum dum". Ali konačan udarac bendu dolazi 1994. godine kada Milan Mladenović umire od raka pankreasa i EKV prestaje da postoji. Magi, iako izuzetno popularna muzičarka, od toga trenutka počinje da tone u zaborav iz kog se neće vratiti.
Sve njene godine uspeha, karijere i stvaranja muzičke istorije izgubile su se jer je scenu njenog života obuzela droga, posebno nakon što joj je otac preminuo 1996. godine. Pokušala se na sve moguće načine da oslobodi, pa je prodala porodični stan i kupila dva manja, i s ostatkom novca otišla na putovanje u Indiju. Želja da u dalekoj zemlji u potpunosti promeni način života, bila je još jedan neuspeli pokušaj, pa je po povratku kući povukla nove, teške i po sebe pogubne poteze. Prodala je oba stana i ubrzo potrošila sav novac i postala beskućnica.
Poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u predgrađu Beograda i skloništu za beskućnike na Voždovcu. Umrla je u 2002. godine u klinici za zarazne bolesti u Beogradu u 43. godini života.
Ivan je bio princ jugoslovenskog andergraunda, momak koji je na Balkanu pokrenuo talas koji niko nije smeo da zaustavi. Mnogi i danas tvrde da je Ica, kako su ga takođe zvali prijatelji, bio jedan od najboljih bubnjara koje je stara Juga rodila. Učestvovao je u stvaranjzu kultnih bendova: "Suncokreti" "Šarlo akrobata" i "EKV".
Beograđanin koji je ličio na svetski popularnog Džonija Rotena iz Pistolsa, prisećaju se prijatelji, bio je najšarmantniji momak u društvu.
"Bio je poznat i po nekim navikama koje ni za živu glavu nije menjao. Nigde nije išao bez svojih bubnjarskih palica i nikada se nikome nije javljao telefonom. Čovek jednostavno nije koristio spravu. Kada treba da izađemo, on lepo stane ispod prozora i zviždi. Bože, koliko se taj čovek nazviždao ispod mog prozora", prisetila se svojevremeno Dubravka Marković, autorka popularne muzičke emisije "Hit meseca".
Međutim, problemi sa drogom prouzrokovali su brojne probleme u Vdovom životu, te je ovaj muzičar otišao iz Katarine II 1985. godine, kada je grupa promenila naziv u "Ekaterina Velika".
Iste godine ustanovljeno je da je HIV pozitivan, a i danas kruže priče da je on bio prva zvanično registrovana osoba obolela od AIDS-a u Jugoslaviji.
"Te 1985. godine taj isti Ivica otišao je da se testira na neku čudnu bolest koja se pojavila u Beogradu. Vratio se i celom gradu je rekao da je zaražen AIDS-om. Ovo je jedan ružan i mali grad - okrenuo mu je leđa. A on je vrlo ponosno, dostojanstveno i skromno u svom balon mantilu još godinu i po dana svirao bubnjeve", pričala je pokojna Sonja Savić, glumica i bliska prijateljica čuvenog bubnjara.
Njegovo ime bilo je sinonim za muziku.
"On je bio više od same svirke. On je bio muzika. Njega smo pratili - rekao je za Vda poslednji bubnjar EKV-a", Marko Milivojević. Vd je preminuo 25. septembra 1992. Imao je 31 godinu.
5. Sonja Savić
Velika zvezda jugoslovenske kinematografije Sonja Savić posedovala je neverovatnu energiju koja je njeno glumačko umeće učinila impresivnim. Poznata po britkom jeziku, nije se ustručavala da kaže ono što misli, a kultne uloge je veš skoro dve decenije čuvaju od zaborava.
Preminula je u 48-oj godini 2008. u svom stanu u Kursulinoj ulici, okružena špricevima, kako su opisale komšije. Javost je šokirala informacija da u domu nije imala nameštaj, već samo prljavi dušek.
Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supsatnci.
- To što hoćete da me pitate, ja o tome ništa nisam znala. Mene su novinari prijatno iznenadili sa tim vestima, pod navodnicima... Ona je verovatno pila neke tablete, ali ja nemam pojma - rekla je svojevremeno majka Sonje Savić.
Pevač Rođa Raičević zablistao je na domaćoj folk sceni devedesetih godina prošlog veka, a preminuo je pod neobičnim okolnostima.
Pronađen je mrtav u svom stanu 7. oktobra 2001. godine, a obdukcijom je utvrđeno da je preminuo od prekomerene doze heroina. Ipak, mnoge njegove kolege izrazile su nevericu što je njegova smrt povezana sa narkoticima, tvrdeći da su Rođu znali kao trezvenu osobu.
Među takvim svedočanstvima je i ispovest njegove devojke, Dragane Mitić, koja se prvi put za medija oglasila nešto više od deset dana posle Rođine smrti. Ona je u intervjuu za "Ilustrovanu politiku", oktobra 2001. godine pričala o odnosu sa pokojnim pevačem, ističući da je on mrzeo drogu.
- Mislim da je jasno da istinu niko ne može bolje znati od mene. Istina je samo jedna: Rođa je bio čovek koji je najviše na svetu mrzeo narkotike i bio najveći protivnik droge. Znam pouzdano da on uopšte nije razlikovao droge, niti nešto znao o njima. Jednom mi je rekao da je, u stvari, presrećan čovek što nema pojma o tome. Govorio je da ljudi koji se time bave imaju dosta para, ali će ih stići božji sud, jer zbog njih umiru njihova deca. Da je Rođa zaista bio narkoman, to mu se ne bi desilo. Uostalom, nikada nije bolje izgledao nego u poslednje vreme, a znamo kako narkomani izgledaju. Žao mi je porodice. Ona je tu monstruoznu vest, odnosno trač, doživela teže nego njegovu smrt. A rođa se aktivno bavio sportom. Svaki drugi dan je odlazio u teretanu. Obožavao je tenis...
Ni sama nije znala šta se desilo kobne noći.
- Tu kobnu noć ja ne mogu da komentarišem, jer nisam bila prisutna. Znam neke nezvanične stvari o kojima ne bih pričala. Za to će se angažovati policija i dati zvaničan izveštaj. Neću da prejudiciram ishod svega, ali se kunem da je Rođa bio protivnik droge, da je bio neponovljiva ličnost i da se takav čovek samo jednom rađa - istakla je svega 10 dana nakon Rođine smrti.
Jedan od najboljih bubnjara tada najpopularnije rok grupe Jugoslavije, "Bijelo dugme" Goran Ipe Ivandić izvršio je samoubistvo 12. januara 1994. godine, kada je skočio sa šestog sprata beogradskog hotela “Metropol”, prema zvaničnim izveštajima. Međutim, i danas njegovi najbliži ljudi sumnjaju i imaju različite teorije šta se desilo kobne noći.
Ivandić se rodio 10. decembra 1955. u Varešu, ali se kao dečak preselio u Sarajevo. Sa "Bijelim dugmetom" je 1976. otišao u Ameriku i snimio sopstveni singl sa pesmama “DŽambo” i “Vatra”. Kada je na jesen otišao u JNA, na njegovo mesto privremeno je došao Milić Vukašinović. Kada je 1978. Goran Bregović otišao u vojsku, Ipe i klavijaturista Laza Ristovski pokrenuli su vlastiti projekt “Stižemo”.
Međutim, 19. septembra iste godine Ipe je uhapšen zbog posedovanja hašiša i osuđen na tri godine zatvora. Posle ovoga, Ivandić je ostavio poroke i 1979. sa Slađanom Milošević snimio album “Gorim od želje da ubijem noć”. Kaznu je izdržavao u Foči, gde je stigao u februaru 1981. Od prvog dana isticao se primernim ponašanjem i radom u muzičkoj sekciji, a za Dan republike 1982, predsedništvo SFRJ ga je oslobodilo daljeg izdržavanja kazne. Oko Nove godine vratio se u “Bijelo dugme” i ostao do raspada grupe 1989. godine.
- Ipe je najbolja priča “Bijelog dugmeta”. Bio je njegov motor i pogonsko gorivo, bez njega je Dugme nezamislivo. Kao mlado biće ušao je u veliku mašineriju koja ga je samlela. Zato je emocija glavno obeležje ovoga filma - rekao je ranije Robert Bubalo, jedan od autora dokumentarca, snimanog na lokacijama u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, Varešu, Budimpešti, Beču i Londonu.
Bubalo se osvrnuo i na Ipetovo hapšenje zbog posedovanja opijata.
- Pitanje je što je zapravo bila istina. Kružila je priča kako je Ipe kupio pola kilograma hašiša, ali mu je diler podvalio još 2,5 kilograma. Navodno nije bio svestan da je umesto pola kilograma dobio tri, što je u konačnici značilo i težu optužnicu protiv njega –izjavio je tada Bubalo.
Kad su se, s raspadom Jugoslavije, po raznim adresama rasuli i članovi “Dugmeta”, Ipe se oženio Draganom Tešić s kojom je dobio sina Filipa.
- Šest godina sam bila u Ipetovom životu, sve do 12. januara 1994. kada je pronađen mrtav baš tamo gde smo se i upoznali, u beogradskom hotelu “Metropol”. Tvrdim da se Ipe nije drogirao, ali i najdublje sumnjam da je izvršio samoubistvo – izjavila je njegova supruga Dragana Ivandić 1996. godine.
Alen Islamović je govorio kako je znao zateći Ipeta budnog u sred noći, nenaspavanog i zabrinutog sa upaljenom cigarom. Sedeo bi na krevetu ili nervozno šetao do balkona. Amila Sulejmanović, Ipetova bivša devojka, koja je objavila knjigu o svom životu sa poznatim bubnjarem, „Ključ bubnja Tama“, takođe ima svoje sumnje o umešanosti tajnih službi u njegovu smrt, dok Goran Bregović misli da je Ipe zbog mesečarenja ispao kroz terasu hotelske sobe.
Ali, smrt bubnjara "Bijelog dugmeta" Gorana Ipeta Ivandića i 31 godina kasnije ostaje misterija.
NE PROPUSTITE
Viki Miljković gošća na koncertu Tanje Savić u Nišu:
