Ponekad se iza izuzetnog talenta krije složena, čak i tragična sudbina. Postoji mišljenje da su daroviti ljudi, podložniji psihičkim poremećajima od ostalih.
Njihovo stvaralaštvo fascinira mnoge ljudi, ali nažalost, njihove priče nemaju srećan kraj.
Elvis Presli (1935–1977)
Legendarni pevač često je šokirao fanove svojim ponašanjem. Stručnjaci koji su analizirali njegove postupke postavili su mu dijagnozu bipolarnog poremećaja. Simptomi ovog poremećaja uključuju ekstremne promene raspoloženja: od potpune tuge do iznenadne i neobjašnjive euforije.
Prema nekim izvorima, na njega je značajno uticala činjenica da je kao dete izgubio brata blizanca. Iako ga se nije sećao, čitavog života je osećao povezanost s njim. U psihijatriji su ti simptomi nazvani "Elvisov kompleks". Ljudi s ovakvim poremećajem pate od košmara i halucinacija, a često su i emotivno zavisni od majke.
Majka, koja je i sama bila slomljena tugom, imala je tendenciju ka preteranoj zaštiti. Sve to verovatno je kod Elvisa razvilo depresiju i osećaj krivice.
Nakon smrti njegove majke od hepatitisa, Elvis se zainteresovao za četrnaestogodišnju Prisilu, koja je kasnije postala njegova supruga, ali ne zadugo.
Kasnije je u svojoj knjizi otkrila da ju je Elvis drogirao, vodio u restorane gde je pravio scene, a zatim u mrtvačnice da joj pokazuje tela. Takvo ponašanje teško je povezati s imidžom dobrog i velikodušnog čoveka, kakvim je bio poznat, jer je gradio škole i bolnice. Međutim, i sam Presli koristio je narkotike, često padajući u nesvest. Pravdao se time da bi radije bio nesvestan nego nesrećan.
Elvis je patio od mnogih bolesti koje su ga činile zavisnim od lekova: glaukom, čir na želucu, problemi s probavnim traktom i imunološki deficit. Fizički napori su mu bili sve teži, naročito pred kraj života. Uz sve to, postajao je sumnjičav i preterano uznemiren, stalno u strahu da ga prate. Pojačavao je obezbeđenje kuće. Dana 16. avgusta 1977. godine, Elvis Presli je preminuo. Otišao je u kupatilo nakon što je popio nešto, a zvanična verzija navodi da mu je srce otkazalo.
Kurt Kobejn (1967–1994)
Vođa grupe Nirvana od detinjstva je bio hiperaktivan i impulsivan. Lekari su mu dijagnostikovali poremećaj pažnje (ADHD) i pokušali da ga leče sedativima, ali ništa nije pomoglo. Nakon razvoda roditelja, situacija se pogoršala. U školi se povukao u sebe i negovao imidž autsajdera. U to vreme počeo je da puši marihuanu, a nakon 18. godine prešao je na LSD, a zatim i na sve ostale droge.
U odraslom dobu nastavio je da vodi nezreli način života. Živeo je sa devojkom i zavisio od nje finansijski. Kad bi došao do novca, trošio ga je na besmislice. Na početku karijere, dok bend još nije zarađivao, znao je da uništi instrument na kraju nastupa, iako je znao da sutradan neće imati na čemu da svira.
Vandalizam mu je bio svojstven. Narkotici su s vremenom pojačali njegovu paranoju; stalno je imao osećaj da ga prate. Jasno je da je Kurt imao psihičke probleme, a supstance su sve dodatno pogoršavale. Više puta je pokušao da se leči, ali bez uspeha.
Godine 1994. pobegao je iz klinike gde je trebalo da provede četiri nedelje. Pronađen je mrtav u svom domu u Sijetlu. Policija je potvrdila samoubistvo. U novčaniku su našli oproštajnu poruku u kojoj je priznao da više ne oseća strast prema muzici i da je uveren da će njegovoj ćerki Fransis biti bolje bez njega.
Sid Baret (1946–2006)
Osnivač grupe Pink Flojd i tvorac njenog imena preminuo je u 60. godini 2006. godine. Smatra se jednim od začetnika psihodeličnog muzičkog žanra.
Na početku karijere Sid je bio vrlo aktivan u grupi, ali je brzo sagoreo. Redovno uzimanje droga dovelo je do njegovog nestabilnog ponašanja. Na jednom koncertu izašao je na scenu u odsutnom stanju, jedva pomerajući ruke, dok mu je gitara visila. Ponekad je tokom čitavog nastupa svirao samo jednu notu. Na kraju je na drugom albumu objavljena samo jedna njegova pesma, a na mestu gitariste zamenio ga je Dejvid Gilmor.
Dejvid Gilmor je verovao da je Sid rođen sa šizofrenijom, a da su droge samo ubrzale njen razvoj. Po sećanjima članova benda, komunikacija sa njim oduvek je bila teška, a tokom snimanja na Abi Roudu njegovo ponašanje postalo je nepredvidivo.
Nakon što je napustio grupu 1968. godine, Sid se povukao i živeo sa majkom. Gledao je televiziju, skupljao novčiće i slikao. Razmišljanja o bendu uvodila su ga u depresiju. Ostali članovi osećali su krivicu i priznali su da su možda bili isuviše surovi zbog svoje mladosti i ambicija.
Priča se da je sedam godina kasnije, tokom snimanja na Abi Roudu, Sid neočekivano posetio članove Pink Floyda. Bio je neprepoznatljiv zbog ćelavosti i viška kilograma. Navodno je slušao njihov rad dvadesetak minuta, pohvalio ih i otišao. Rodžer Voters nije mogao da zadrži suze. Posvetili su mu pesmu "Shine On You Crazy Diamond", koja je objavljena u septembru 1975. godine.
A ovde pročitajte od kog psihičkog poremećaja je bolovala Šeli Duval.
NE PROPUSTITE
Ovo su suptilni znaci psihopatije kod dece:
Bonus video:
