Veliki humanitarac francuskog porekla a sada i jedan od nas Arno Gujon, inače direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, na nesvakidašnji način je upoznao Ivanu.
Srce poklonio lepoj Srpkinji Ivani, a priča o tome kako su se sreli stvarno je za film
Arno Gujon oženjen je Ivanom Gajić, Srpkinjom rođenom u Francuskoj, s kojom ima dve ćerke, Milenu (2015) i Irenu (2017) i sinčića - Viktora. Upoznali su se slučajno u Zvorniku, gde je Arno radio kao inženjer, dok je Ivana bila u poseti svojoj rodbini.
"Šetao sam mostom koji spaja Republiku Srpsku i Srbiju kad sam ugledao prelepu damu koja je plenila izgledom. Prišao sam da je nešto pitam, tada moj Srpski jezik nije bio na zavidnom nivou, a kad je progovorila shvatio sam da nije ni njen. Ivana je rođena u Francuskoj, kao i ja, a roditelji su joj poreklom iz Malog Zvornika. Zamislite koja je slučajnost bila da naletim baš na devojku koja se rodila u Francuskoj, kao i ja i da mi se do te mere dopadne, da znam da će da bude ljubav mog života."
Ivana je završila Političke nauke u Parizu i radila kao politički asistent u Narodnoj skupštini u Parizu, potom u Briselu i Strazburu, a zatim i u Sudu u Šamberiju. Sada radi u humanitarnoj organizaciji Solidarnost za Kosovo gde je zadužena za odnos sa donatorima, francuskim zvaničnicima i medijima.
"Da nisam otišao u Zvornik da radim, ne bih upoznao svoju suprugu koja je poreklom iz Malog Zvornika, a rođena je u Francuskoj, u Ansiju, blizu Grenobla, odakle sam ja. Ona me pitala na savršenom francuskom da li sam iz Francuske, što je mene baš začudilo kako ona priča francuski isto kao ja. Od tada se nismo rastali."
Arno Gujon od svoje rane mladosti trenira kik boks, vozi rolere i skija.
Za tu veliku priliku u Beograd mu je, kako je rekao, došla tašta ali i njegovi roditelji iz Francuske pa ih je Gujon poveo u kafić.
"Moja deca govore srpski kao Srbi a francuski kao Francuzi. To je za njih prednost i za mene ponos. Vaspitavamo ih u francuskom i srpskom duhu jer mi smo tradicionalna francusko-srpska porodica. Bitno mi je da moja deca znaju o caru Lazaru kao i o Jovanki Orleanki. Koliko se ja osećam Srbinom, toliko se moja žena oseća Francuskinjom, a naša deca su spoj jednog i drugog."
Ovo su omiljene pesme Arno Gujona
"Obožavam srpski rokenrol, a u kafani obavezno naručujem pesme “Moje je srce violina”, “Vidovdan”, a inače volim narodnu muziku, od Tome Zdravkovića do Saše Matića."
Ivana svekra i svekrvu dočekuje na srpski tradicionalni način
Ranije je govorila kako se uvek potrudi da spremi nešto što je deo tradicionalne srpske kuhinje, kako bi se svekar i svekrva vratili u Francusku sa pravim utiskom o zemlji u koju su došli. Oni se jako lepo slažu jer im je blizak taj francuski mentalitet.
Međutim, na isti način i Arno dočekuje svoje roditelje, kako drugačije nego uz rakiju šljivu i pasulj, za koji i sam Arno kaže da mu je omiljeno jelo.
Ko je Arno Gujon i otkud ljubav prema Srbima
Rođen je 27. novembra 1985. godine u Grenoblu (Francuska). Kao najmlađi od troje dece, odrastao je u složnoj porodici u kojoj su se negovali tradicija, rodoljublje i istorijsko prijateljstvo između Francuske i Srbije. Pod uticajem tih porodičnih vrednosti, njegov pogled na zbivanja u bivšoj Jugoslaviji bitno je drugačiji od viđenja koja prevladavaju na Zapadu.
Za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine kao školarac od 13 godina, ulazio je u raspravu sa profesorom Istorije, zagovornikom rata i zalagao se za mir i pravdu za srpski narod. Kada su 2004. godine izbili antisrpski pogromi po celom Kosovu i Metohiji, odlučio je da stupi u konkretnu akciju i pruži pomoć porodicama, nedužnim žrtvama progona. Sa devetnaest godina osnovao je humanitarnu organizaciju „Solidarnost za Kosovo” sa ciljem da se pomogne srpskom narodu i ostalim nacionalnim manjinama koje žive u enklavama na Kosovu i Metohiji.
Iz ljubavi prema Srbiji, čiji jezik govori savršeno, ali i da bi se potpuno posvetio humanitarnoj delatnosti, Arno Gujon se sa suprugom Ivanom preselio u Srbiju 2012. godine. Arno i Ivana žive u Beogradu i imaju dve ćerke, Milenu i Irenu, i sinčića Viktora koji jsu kršteni u pravoslavnoj crkvi.
Decu je krstio u srpkom manastiru, gde se i venčao sa Ivanom
"Kad sam prvi put bio u manastiru Visoki Dečani 2007. godine, otkrio sam duhovnost, i to ne samo zbog lepote zdanja, koje je impresivno, već zbog ljudi koji tu žive, zbog monaha koji daju pečat i duh manastirskom zdanju. Manastiri na KiM nisu samo objekti, muzeji, to su živa mesta na kojima postoji neverovatna energija. U Visokim Dečanima, među monasima, freskama i ikonama, osećao sam se posebno, uzvišeno, te sam poželeo da se tu i krstim i primim pravoslavlje zajedno sa starijom ćerkom Milenom. Supruga Ivana i ja smo se crkveno venčali u ovom velelepnom manastiru dan posle krštenja. Tako je naša porodica dobila duhovnu dimenziju i još se više zbližila sa Visokim Dečanima i srpskim narodom."
