Milka Canić bila je jedno od najprepoznatljivjih televizijskih lica, a njena kultna rečenica "Dobro veče" ostaće večno upamćena. Bila je zaštitni znak "Slagalice" našeg najdugovečnijeg kviza kod nas, a uloga supervizora joj je odlično prristajala. Međutim, iako smo je gotovo svako veče gledali, o njen privatni život ostao je misterija. Ali ono što je bilo posebno - mladi su je obožavali, a stariji veoma cenili.
Tako malo ko zna da je u detinjstvu bila veoma nemirna i vragolasta.
- Jednoj mojoj sestri od tetke sam u Vrbasu, gde smo obe bile gosti, napravila veliku nelagodnost. Pošto ona nije htela da ispuni neke moje ćefove, rešila sam da je kaznim, pa sam se sakrila. Pored kuće mog strica protiče kanal Dunav-Tisa-Dunav i ja onako sićušna sakrijem se tamo u neko šipražje da me niko ne vidi. Čučim tu nekoliko sati, padne mrak – mene nema! I pola Vrbasa se digne da me traži, a moja sestra sve vreme plače i viče: „Teško meni, kako ću pred ujaka“, mog oca. A, ja razmišljam, pa neka je, neka se sekira - otkrila je Milka Canić 2010. u intervjuu za portal studenata novinarstva "Žurnalist".
U to doba Milka nije znala odgovor na ono učestalo pitanje koje se post
Bila je odličan sportista, a omiljeni su joj bili tenis, košarka i rukomet. U školi je uvek bila odličan đak, a srpski jezik je obožavala.
-Ja sam mnogo rano počela da čitam, čak sam rano počela i da pišem, ali taj moj dar za koji je još moj profesor iz Šeste beogradse gimnazije, Teodor Opalić, tvrdio da postoji, nisam razvila. Veoma rano, u devetnaestoj godini, sam se udala i neki lepši motivi, život i okolnosti su me odveli na drugu stranu - govorila je.
Kao mala želela je da postane i pevačica i slikarka i astronaut, ali ju je život odveo na drugu stranu. Na televiziju je došla sasvim spontano, nikada nije ni slutila kao mala da će se naći na maim ekranima.
-Na televiziji sam počela da radim slučajno, na predlog prijateljice koja je bila spikerka na RTS-u. Ona me je jednog dana pozvala i pitala: „Hoćeš li ti Milka da dođeš malo da pomogneš u programu „Srbija danas“ kao lektor?“ Ja kažem da to nikad nisam radila, ustvari, jesam radila kao lektor ali ne kao televizijski i ne znam da li ću to znati. „Znaćeš“, kaže ona i tako je to počelo. Posle nje me je moj kolega Žika Čebić pozvao da radim u „Slagalici“, njemu sam isto tako odgovorila da ne znam da li ću to znati, jer je to teško i odgovorno da se po čitav dan družite s knjigama. On kaže: „Hoćete, hoćete, ja znam da hoćete“ i sreća te smo moja urednica i ja našle zajednički jezik i ta saradnja je dobro počela i traje uspešno već dugi niz godina - osvrnula se na svoju karjeru.
Po zanimanju je bila diplomirani profesor srpskog jezika i književnosti. Radila je kao profesor u Prištinskoj gimnaziji, zatim u Vojnoj gimnaziji u Beogradu. Pored pedagoškog rada, bavila se lekturom i korekturom, te više od hiljadu knjiga ima njen lektorski potpis. Autor je četiri udžbenika za srpski jezik i književnost i petog „Srpski za strance“.
Inače, pravilan način izražavanja, srpski jezik i lekturu držala je u malom prstu i u srcu. Sa tim je živela, od toga živela i tome posvetila više od 50 godina.
Samoća nakon smrti supruga
Gospođa Canić se bila udala sa samo 19 godina, a sa suprugom Dragišom provela je najlepše trenutke svog života. Dobili su ćerku Katarinu i sina Tomislava, koji su sada zreli ljudi, uspešni u svom poslu i koji su im podarili unuke.
Mir je pornašla na u svom stanu na Vidikovcu koji je dobila od Kolegijuma Vojne gimnazije pre više od trideset godina, u kom su preovladavale njene dve omiljene boje - plava i bela, zelenilo i i mnošto knjiga svuda unaokolo, a upravo one su bile glavna stvar oko koje se prepirala sa suprugom.
- Jednom sam jedva namolila svog muža da usisivačem očisti kuću, pa kažem, hajde malo i ispod kreveta, a tu sam ja sakrila dva džaka knjiga, jer je on rekao: „Kupiš li samo još neku knjigu, da znaš...“ Ja mu rekoh da su tu knjige i setim se istog trenutka, ali kasno. Onda je on meni rekao: „E, pa, da znaš da ovo više neće moći!“ Međutim, došli smo do toga da sam ja svoju strast prema knjigama prenela i na njega, pa je i on posle počeo da ih kupuje.
Dragiša je bio jedina velika ljubav, a nakon njegove prerane smrti 1998. godine, samoća joj je veoma teško padala. Nije htela da traži novog partnera jer je prema svome gajila duboke emocije.
- Jesam sama. Teško je. Samoća nije dobra ni za koga, ali ja sada ne mogu po cenu života tražiti sebi društvo, sagovornika itd. Ako bi se nešto desilo, to je drugo pitanje, ali ovako kada mi neko kaže „Pa, što ne nađeš nekog?“... Pa, to nije tako lako, naći sad nekog. Treba da izađem, pa da tražim momka. Imam decu, knjige, biljke i često ne stignem ni tome dovoljno da se posvetim, ali opet postoji onaj trenutak kada ste sami sa sobom u četiri zida, a to nije lep osećaj - zaljučila je svojevremno.
Poznati unuk
Dok glumac nije objavio sliku sa čuvenom Milkom Canić, niko nije znao da mu je ona, zapravo, tetka! Naime, radi se o Ivanu Đorđeviću kog publika zna po ulogama u serijama "Državni službenik", "Tajkun", "Ubice mog oca", "Istine i laži", "Koreni" i mnogim drugim.
– Ja nemam fotku s Nikom Kejvom, ali zato imam s tetkom. I da imam s Kejvom, ova bi mi bila draža – napisao je tada ispod fotografije.
