Dok je jedan sin tražio spas u manastiru, kažu da je 2. maltretirao: Gladnoj Vesni je jedini izbor bila Narodna kuhinja

Vesna Pećanac je nekoliko puta pričala o tragedijama koje su je pogodile, ne samo što je pričala, nego je i svojim primerom pokazivala da se u nekom momentu života zaglavila i da joj je bilo teško da se digne i nastavi dalje.

Vesna je obožavala svoju profesiju i govorila da nikada ne želi da ode u penziju, međutim porodične tragedije učinile su da se odvoji od scene. Za kratko vreme izgubila je muža i roditelje, i nije mogla da podnese da gleda kako se ljudi oko nje smeju.

Glumica nije krila da se u njen život uselila velika tuga i da je pala u duboku depresiju.

- U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši. Rekao je: “Meni su svi bedemi srušeni”. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica...

Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija - sedam hiljada dinara. Bili smo gladni.

- Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: Odigraj to na sceni. I to je život - ispričala je Vesna svojevremeno za "Novosti".

Stil/Novosti/Press

Vesna Pećanac ostvarila je brojne uloge kako na filmu, tako i na pozorišnim daskama, međutim slava joj nije pomogla u teškim životnim situacijama