Biohemičarka dr Talija Milošević, bila je plesačinca u mnogim našim poznatim grupama, ali joj je obrazovanje uvek bilo na prvom mestu. I dok je preko dana učila i ređala sjajne ocene, uveče bi na sceni postajala prava zvezda. Danas može da se pohvali diplomom doktora nauka sa čuvenog nemačkog univerziteta Ludwig-Maximilians, ali i direktorskom pozicijom u jednoj kompaniji medicinskih proizvoda. Međutim, od svega joj je najlepša i najvažnija uloga mame jedne tinejdžerke Mile.
"O jednom delu mog života ne pričam rado, ne zato što se ne ponosim time da sam (bila) igračica, već što je strašna tragedija prekrila svako drugo sećanje. Ja nisam sazrevala pod staklenim zvonom već pod senkama devedesetih. Bilo je to vreme ekstrema tokom kojeg sam, kao i celo naše društvo, padala i ustajala koračajući kroz oluje. Kažu da sam igrala i pre nego što sam hodala. U svakom slučaju - bila sam igračica dok sam bila najbolja učenica, a svakako pre nego što sam postala biohemičarka: danju sam učila dok sam noću igrala. I sve sam to ja. I sve dok se nisam povukla - igrala sam sa njom, i uvek sa njom, tom snažnom ženom savršene lepote. Ksenijom Pajčin", napisala je Talija na mreži "X".
Otvorila je dušu i otkrila da njenoj odrastanje nije bilo pod staklenim zvonom, ali da je pored sebe imala sjajnu drugaricu sa kojom je delila i dobro i zlo.
"Volela sam je, verovala sam joj, provela godine koje nas oblikuju uz nju. Od nje sam naučila da je borba u stvarnom svetu, van akademskih hodnika, ona koja se vodi otvorenih očiju. Hrabro. Menjajući sebe samo zbog sebe, ali menjajući se stalno i boreći se protiv predrasuda. Možda niste znali da sam i igračica, možda vas ovaj post zbuni. Ali, šta mi uopšte i znamo o ljudima oko nas? Mi nismo crne ili bele šahovske figure, mi smo bića u svim bojama i nijansama života. I mi smo žene. Mi smo društvu snaga. A mojoj drugarici su pre skoro 14 godina polomljena krila. Uvek ću je voleti."
U Nemačkoj je od 2002. godine i tamo je pronašla svoju sreći, ali obožava da sprema srpske specijalitete. Uživa u dugim šetnjama, a sa porodicom često ide u bioskop, na izložbe, koncerte klasične muzike, mada voli i malo tvrđi zvuk.
Posle završenih studija na Hemijskom fakultetu u Beogradu 2001. i branjena diplomskog pod bombama, u njoj se javlja želja da napusti domovinu i negde drugde potraži bolju budućnost. Prilika da se bavi naukom u Nemačkoj na vrhunski način bila je presudna, sa pozajmljenih hljadu evra i dva kovera odišla je u inostranstvo u želji da ostvari snove. Iako joj nije bilo nimalo lako na početku, ostala je dosledna, borila se i današ zaista živi onako kako je oduvek želela.
Sa druge strane, smrt najbolje prijateljice Ksenije Pajčin zauvek je promenila, a bol ne prolazi već 14 godina.
„U Srbiji sam devedesetih imala vrlo bogat socijalni život i veoma jaku mrežu prijatelja i podršku porodice, kretala sam se između različitih svetova: danju sam išla u gimnaziju i učila (uvek bila najbolji đak u odeljenju), a noću sam plesala po diskotekama. Godinama sam igrala u različitim pop grupama, a uvek sa mojom drugaricom, pokojnom Ksenijom Pajčin. Ne pričam često o tom periodu, verovatno zbog toga što je moja drugarica tragično ubijena. Od toga nikada ne mogu da se oporavim, ali te godine su me mnogim stvarima naučile: da se suočavam sa izazovima bez ustručavanja, koračajući hrabro i odlučno i da ostanem ono što jesam”, rekla je Talija za "Zadovoljnu" i dodala:
„Igram od kada znam za sebe – kažu i da sam igrala pre nego što sam prohodala. Još u osnovnoj školi sam išla po denserskim takmičenjima, i viđala Kseniju, ali smo se zbližile tek u našoj petnaestoj godini kada smo baš ona i ja izabrane na audiciji kao nove članice grupe ‘Beat Street’. Nakon nekoliko godina Ksenija i ja smo prešle u grupu ‘Duck’, da bih se ja sa početkom studija 1996. u većoj meri povukla. Nakon što je Ksenija izgradila svoju solo karijeru, igrala sam za nju samo kada joj je hitno bila potrebna igračica. Naš poslednji ples Ksenija i ja smo odigrale na mojoj oproštajnoj žurci pred sam polazak u Nemačku, 2002. Sve divne osobe iz Beatstreeta, Dača iz Duck, sve pevačice i pevači sa kojima sam sa Ksenijom igrala su ostavili neizbrisiv trag u mom životu. Sve su to bili iskreni, odani i neiskvareni mladi ljudi kojima sam veoma zahvalna i koje i dalje volim, iako nas je život odavno razdvojio. Verujte mi, i u trenutku kada sam doktorirala, pomislila sam na njih i na moj životni put koji je krivudao kao reka“, seća se Talija.
