Čelični čovek mekog srca - tim rečima su opisivali čuvenog Sinišu Mihajlovića, koji bi danas proslavio 55. rođendan, ali uprkos lavovskoj borbi, izgubio je bitku sa bolešću. I dok svi pričaju o njegovoj umetnosti na terenu i slobodnim udarcima koji su ispisali novu istoriju fudbala, porodica je sve ponosnija što je legendarni Miha bio baš njihov sin, brat, muž i otac.
Od malih nogu je bilo jasno da će biti sportista, i po temperamentu i po talentu. Iako je pogađao medicinsku školu i bio odličan đak, ljubav prema najpopularnijem sportu na svetu je preovladala.
Međutim, kako potiče iz mešovitog braka - Srbina Bogdana i Viktorije iz Hrvatske, na svojim leđima osetio je sve užase rata koji su ga naterali da preko noći odraste i postane - čelični. Ali, niko nije u duši bio emotivnije od njega. Kada je došao do većeg novca, počeo je svima nesebnično da pomaže. Nije dozvoljavao da se niko u njegovom društvu loše oseća, a slava ga nikada nije pormenila.
Sa prelepom nekadašnjom italijanskom voditeljkom i manekenkom Arijanom osnovao je divnu porodicu, podigli su petoro dece, a ova dama je imala i presudnu ulogu u zbližavanju Siniše i njegovog vanbračnog sina.
Sve četiti godine bila mu je glavni i najvažniji oslonac, dok se hrabro borio sa leukemijom. Ostao je kao primer svima koji se suočavaju sa zdravstevnim problemima kako se treba uhvatiti u koštac sa lošim dijagnozama.
Kako se nije predavao na terenu i verovao je u pobedu do poslednjeg minuta, takav je bio i u privatnom životu.
Iako je prošlo dve godine, sa Mihinim odlaskom se nisu pomirli njegovi najbliži, i kako ističu, nikada ni neće, samo uče kako se živi bez njega.
- Morala sam krenuti ispočetka, Siniša bi tako želeo. Baš mi nedostaje, kao vazduh - rekla je prošle godine Arijana za italijanski "Chi" magazin.
Tokom prvih dana otkako ga je izgubila osećala se prazno i bespomoćno.
- U početku je bilo užasno. Osećala sam ga svuda po kući... Tada sam odlučila da neću klonuti - otkrila je i dodala:
- Neki su me videli kako pijem aperitiv, a bilo je i onih koji su me osuđivali zbog načina na koji sam se obukla. Neka mi sude, nije me briga. Imam brata koji boluje od depresije pa sam i sama brinula da ne upadnem u takvo stanje. Morala sam krenuti ispočetka, Siniša bi tako želeo. Baš mi nedostaje, kao vazduh - kaže Arijana.
Za svog Mihu je rekla da je bio rođeni borac, čovek koji je svojom snagom sve impresionirao.
- Gotovo četiri godine provela sam po bolnicama. Moj suprug je imao dve transplatacije koštane srži i radovao se svakom testu koji bi dobro prošao. Nedelju dana pre nego je umro, on je pretrčao deset kilometara, a ja bih trebala slomiti se i pasti u depresiju? Ne. Siniša je bio rođeni borac, hrabro se držao do poslednjeg trenutka. Izgubio je samo poslednju rundu, baš tada kada smo svi pomislili da je dobio meč i da će sve biti dobro. Porodica je bila uz njega, nisu se odvajali, doživeo je i da postane deda - rekla je.
Velike planove je imao i nadao im se do samog kraja.
- On je organizovao život do kraja. Planirao je posetiti Kontea i De Zerbija u Londonu kako bi razmenili iskustva. Nažalost, nije uspeo - istakla je Arijana.
Sva deca su preživela ogroman gubitak, ali Viktorija je najteže pruhvatila činjenicu da njenog oca, velikog zaštitnika, više nema.
- Viki je najstarija, ali i najkrhkija. Osećala je posebnu ljubav prema njemu. Zna reći: ‘Nikada neću naći dečka kao što je tata.‘ Virdžinija je postala majka, udala se za dugogodišnjeg izabranika koji je fudbaler, igra u Đenovi. Dušan je moj zaštitnik, postao je kao otac: oblači se isto, iste su visine, a boksom se oslobađa pritiska. Nikolas je najmlađi, mezimac - objasnila je Arijana.