Davor Janjić je od malih nogu znao da je gluma njegov životni poziv, te je vrlo rano stao pred kamere, a onda su se nizali uspesi jedan za drugim. Ubrzo je postao zvezda jugoslovenske kinematografije i predvodnik svoje generacije na daskama koje život znače. Zahvaljujući maestralnom talentu i posebnoj harizmi stekao je ogromnu popularnost. Mada, sudbina je pred njega stavljala brojne nepredvidive izazove.
Šarmantni glumac rođen je 18. novembra 1969. godine u Tuzli. Studirao je filmsku glumu u Studiju za mlade glumce i na Akademiji u Sarajevu. Bio je član Otvorene scene Obala Sarajevo i najmlađi član Ateljeja 212 u Beogradu.
Kao debitant pojavio se na filmskom platnu u ostvarenju Ademira Kenovića „Ovo malo duše“ sa samo 17 godina i već tada je maestralno izgovorio čuvenu repliku kroz lik Nihada Halilovića:
- Tvoj čovek, Senada, je teška zver. I ono malo duše što ima, sotona mu je otežao.
Još u osnovnoj školi je stao ispred svetla reflektora.
- Počeo sam još u osnovnoj školi, tada su postojala takmičenja pionira BiH i televizija me je pozvala da radim dečje emisije. I od tada sam stalno igrao, vodio emisije. To je mojim roditeljima bilo super, jer nisam bio na ulici - rekao je svojevremeno o svojim počecima Janjić.
Odmah nakon uloge Nihada usledila je još jedna glavna rola u filmu „Život sa stricem“. Baš za nju je nagrađen na čuvenom filmskom festivalu Montrealu. Od tog momenta Davor kreće da niže uspeh za uspehom, te je zaigrao u projektima poput: „Kuduz“, „Stela“, „Granica“ i “ Stanica običnih vozova“.
U filmskom ostvarenju „Čaruga“, gde je igrao najbližeg prijatelja i pomoćnika jugoslovenskog Robina Hoda, Jovana Stanisavljevića Čaruge, takođe, bio je veoma zapažen.
A onda se desio rat, te je njegov život bio promenjen iz korena. U vreme najveće slave seli se u London, gde je živeo od 1991. do 1996. godine. Kako se tamo nije bavio glumom, mnogi su pomislili da se ovom pozivu više nikada neće ni vraćati.
Međutim, posle rata Davor Janjić dobio je ponudu da glumi u slovenačkom filmu „Autsajder“. Ova ponuda, zbog koje se preselio u Sloveniju 1997. godine, govori u prilog činjenici da producenti ni nakon pet godina pauze nisu zaboravili njegov raskošan talenat.
Ispostavilo se da je odluka bila pun pogodak, jer je označila njegov povratak na velika vrata profesiji i najvećoj ljubavi – glumi. Uloga u ovom ostvarenju donela mu je glavnu nagradu u na festivalu u Kajru.
Zatim ga gluma ponovo vraća u Sarajevo, gde je radio na filmu „Duhovi Sarajeva“, što je za njega imalo poseban značaj. U ovom ostvarenju glavne uloge tumačio je uz Severinu Vučković i Enisa Bešlagića. A jednom prilikom je i otkrio kako je to bilo raditi sa poznatom pevačicom.
- To smo dosta uspešno i dugo igrali. Evo u poslednje vreme sam stalno sa Severinom i to mi dođe nekako kao da smo u braku. Radili smo dakle monodramu ‘Čekajući svog čovika’, pa smo igrali u slovenačkog filmu ‘Pijetlov doručak’, a sada smo zajedno i u "Duhovima Sarajeva" - istakao je glumac.
Davor Janjić je jednom prilikom naglasio da nikada ne gleda svoje filmove.
„Da vam odam jednu tajnu – ja ne gledam svoje filmove. Nikada. Nemam pojma zašto. Nikad ih ne gledam, ako se desi da vidim, to je svega 10 minuta u montaži i gotovo. Znam šta sam napravio i onda kada gledam vidim gde sam pogrešio i iznerviram se. Zato i ne gledam. Bolje neka ljudi gledaju“, ispričao je Davor.
U svaku ulogu je unosio deo sebe.
- Nije moguće samo glumiti, u svaku ulogu unosiš deo sebe. Ulogu moraš braniti. A sve moje uloge sam branio i mislim da sam ih i odbranio. Svaki glumac raste sa svojim pozivom - opisao je Janjić.
U Sloveniji je živeo do smrti, ali je bio aktivan u bivšim jugoslovenskim državama. Preminuo je u novembru 2022. u 54. godini na VMA u Beogradu.
