Irfan Mensur važi za velikog šmekera u glumačkom svetu, a sama činjenica da je uspeo da osvoji jednu od najlepših glumica kod nas - Srnu Lango, govori tome u prilog. Nikada nije voleo kliše, te se i danas trudi da živi po svojim pravilima. Iako ga popularnost prati već decenijama, ostao je dosledan svojim principima, te se za njegovo ime nisu vezivale skandalozne stvari. Reputaciju sjajnog umetnika stekao je u narodu zahvaljujući svojim maestralnim ulogama.
Kroz život se suočavao sa brojnim kriznim situacijama.
"Bila je 1992. godina, a ja sam imao pištolj u ustima. Bukvalno! Mogao sam tada da nestanem. U popularnoj kafani "Stupica", kraj Jugoslovenskog dramskog pozorišta, tada su se okupljali glumci, ali i pripadnici raznih krugova, pa i polusveta i kriminala, objašnjava Irfan za "Kurir" i dodaje:
"Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, želeli su da se svi prezivamo na ić. Sa Žarkom Lauševićem su to veče hteli da popiju piće, a mene su terali zato što se zovem Irfan Mensur", opisao je glumac veče koje se umalo završilo tragično."
Posle toga je otišao iz Srbije i ekspresno dobio švedsko državljanstvo, ali je njegov očuh primetio da u pasošu ima i neki vodeni žig koji Šveđani nisu imali - oznaku da je politički izbeglica.
"Jedini sam čovek koji je vratio švedski pasoš", rekao je Mensur. Nije se osećao kao politički izbeglica, želeo je samo "da se sve smiri i da se taj kukolj istrebi". Zato je ovu ispravu vratio, pa sa jugoslovenskim pasošem otišao prvo u London, Kopenhagen, zatim u Švedsku, pa nazad u Srbiju. Tu je nastavio karijeru i obogatio je novim ulogama, ali i otpočeo romansu a zatim i brak sa Srnom Lango.
"Želeo sam da izgradim svoju lozu i ostavim svoj trag i zato sam ime svog oca uzeo za svoje prezime (Irfan se pre prezivao Kurić). Ostavljam tri čoveka iza sebe, Filipa, Pavla i Aleksu (Srnin sin iz prvog braka). Aleksu delim s njegovim ocem", kaže glumac. "Odgajio sam ga od njegove druge godine. On mu je tata, a ja sam mu ćale."
Borba za život
Irfan je imao ozbiljnu zdravstvenu krizu pre desetak godina. Glumac je doživeo infarkt, posle kojeg je podvrgnut operaciji i ugrađena su mu tri bajpasa.
Mada je tada, kako kaže, mislio da mu se bliži kraj, ne plaši se smrti, jer za sobom "ostavlja tri sina".
Danas je Irfan potpuno zdrav čovek po onome što pokazuju laboratorijske analize krvi i lekarski pregledi na koje redovno odlazi svakih tri-četiri meseca. Prošle godine je uspeo da se izbori s korona virusom.
"Moj doktor kuca u drvo, pa i ja kucnem. Svakog jutra i svake večeri pijem lekove, pridržavam se svih lekarskih uputstava. Ljudi kojima se ovako nešto dogodi treba da nastave da žive normalno kao da se ništa nije desilo, uz potpuno poštovanje svih lekarskih preporuka", kaže glumac.
On voli da poredi svoju operaciju sa generalnom popravkom automobila. "Kao da ste kola odvezli kod majstora, posle toga sve radi", šali se Irfan. "Sad su kao nova."
Ishranu nije morao da menja, jer ni ranije nije jeo masnu ili prejako začinjenu hranu kakvu lekari ne preporučuju. Međutim, prestao je da puši. On kaže da je zapravo "ostao pušač", jer nečim mora da zaposli ruke u svakom trenutku.
"Sad mi ne trebaju cigarete i ne nedostaje mi ukus duvana. Da bi zaposlio ruke, nabavio je brojanicu i ona mu je sada stalno među prstima", kaže Mensur.
"To sam smislio nekih 4-5 dana posle operacije", priča Irfan koji će u januaru napuniti 71 godinu.
"Pazim i kako se ponašam, ako treba da ponesem svoje kofere, neću da podignem naglo oba, već polako i pažljivo prvo jedan pa onda drugi."
Uz šalu o "generalci" automobila, dodaje: "Ne bih mogao da budem džentlmen i nekoj dami poguram auto koji je stao. Ali da pridržim kaput, prinesem stolicu ili spustim ruku na rame, to je sve i dalje dozvoljeno. Sve što je nežno - može", zaključuje je šaljivo glumac.
(Stil / Lepa i srećna)
