Vedrana Rudan, hrvatska književnica poznata po svojoj iskrenosti i bez uvijanja, napisala je autobiografiju prije nekoliko godina koja je uzdrmala mnoge čitatelje. Njeno iskustvo, ispričano s neprolaznom iskrenošću, otvara prozor u njen život pun trauma i izazova.
U knjizi je Vedrana otvorila vrata svog detinjstva, otkrivajući intimne detalje o traumatičnom iskustvu koje je imala kao dete, te je iznela svoje najdublje strahove. Smelo je prenosila svoju priču, otkrivajući složene porodične dinamike i uticaje koji su oblikovali njen karakter, prenosi na rudan.info.
U središtu priče je opis njenog disfunkcionalnog porodičnog okruženja, gde je majka bila alkoholičarka, a nasilje je bilo svakodnevica. Vedrana je podelila bolne detalje, otkrivajući kako je majka završila u ludnici, bila fizički oslabljena i u teškom stanju zbog alkohola. Ta trauma, koja je obeležila njen odrastanje, ostavila je dubok trag na Vedranin život i izbore koje je kasnije donosila.
"Mamu su kolima hitne pomoći odvezli u ludnicu. Povraćala je jetru, imala trideset kila, crna u licu i na umoru, niko od nas nije verovao da će preživeti i prestati da pije. Imala je čerke koje je nisu zanimale, posesivnu, zlu majku, muža alkoholičara kojeg nije volela, a mogla je imati karijeru. Zašto bi prestala da pije? Ja sam imala dvadeset godina i toliko sam se navikla na majku alkoholičarku da mi to više nije smetalo", piše na početku knjige.
Uprkos majčinoj borbi s alkoholizmom, nakon izlaska iz ludnice, ona se vraća u Vedranin život kao izlečena alkoholičarka, ali bez empatije prema svojoj deci. Vedrana je otvoreno govorila o nedostatku majčinske ljubavi i podrške, o osećaju neprihvatanja i nedostatku važnosti u majčinim očima.
"Bila je opsednuta zlom koje se njoj nanosi, zlo koje je ona nanosila nama nije analizirala. Sigurna sam da nas nije volela. …Moja majka je sestri i meni u gene ukucala osećaj da ne vredimo. Sestra je bila obrazovana, tečno je govorila tri jezika, pročitala ko zna koliko knjiga, putovala je i želela više od svega da joj otac i majka priznaju da vredi. Nikad to nije dočekala.
Moja je majka iščupala ćerku iz srca. Kad se sestra razbolela, bila sam u panici. Mama, mama, sestra ima rak pluća.” Tajac. “Dobro, samo se ti zbog toga nemoj uznemiravati. Tu se ništa ne može učiniti, svi ćemo jednom otići."
Poseban naglasak stavila je na svoju sestru, koja je takođe prošla kroz teška vremena i umrla od raka pluća. Vedrana je opisala kako je pokušala da podeli svoje brige i strahove s majkom, ali je naišla na nedostatak suosjećanja i podrške.
"… Nikad nisam majci rekla kako se osećala, da li je u bolnici ili kod kuće, pati li jako ili podnošljivo. Nije je bilo briga."
- Mama, umrla je. Uzdah. Isključiću telefon da nikoga ne čujem.
Nije otišla na sahranu.
Rudan na jednom mestu piše da je “svaki grob mesto gde živi peru osećaj krivice ili traže ljubav od onih koji im je nisu dali ili je nisu mogli dati. Mrtvima sve opraštamo jer mislimo da praštanje oplemenjuje. Kako bi mene mogao da oplemeni oproštaj ocu? Mrzim ga mrtvog iako sam često padala u iskušenje da mu oprostim.”
"Ocu nikad nisam oprostila ono što je činio mojoj majci, mojoj sestri i meni. Vređao nas je, tukao, ponižavao na hiljadu načina. Mrtav je i zaista sam pokušavala da nađem u sebi snagu i oprostim mu. Tražila sam za njega olakšavajuće okolnosti. Neobrazovani muškarac iz patrijarhalne sredine ne može biti drugačiji. Nije istina. Nisu svi muškarci zlostavljači. Umesto da oprostim njemu, oprostila sam sebi što mu ne opraštam. I osećam se dobro. Neki zločini ne zastarevaju" priznala je u knjizi ona.
I ovde nije kraj iznenađenjima. Detalji koje je iznela mnoge su šokirali, a najviše onaj da će se ukoliko sazna da boluje od neizlečive bolesti - ubiti.
"Stara sam, bojim se umiranja na rate. Nameravam da se ubijem kad budem čula da imam neizlečivu bolest, ali ima toliko teških bolesti koje te bez pripreme vežu za krevet. Deca te neće ubiti, ni partner. Da, najviše se bojim ležanja u krevetu i bespomoćnog čekanja na smrt", bila je iskrena ona.
Autobiografija Vedrane Rudan oslikava duboku emocionalnu bol, težak teret obiteljskih trauma i nedostatak ljubavi i podrške koji su oblikovali njezin život. Kroz ovu iskrenu priču, ona otvara prostor za razumijevanje njezine unutarnje borbe i snagu koja joj je pomogla suočiti se s izazovima koje je život stavio pred nju.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
