Sinonim za ogromno bogatstvo i raskošan, ali i razuzdan život bila je čuvena naslednica bogatstva Vulvortovog trgovinskog carstva Barbara Haton i to mnogo pre nego što je svet saznao, recimo, za takođe imućnu naslednicu Paris Hilton. Njen život je često poređen sa najlepšim bajkama, ali sa tužnim krajem. Obeležile su ga brojne kontroverze, intrige i tragedije.
Deda po majci bio joj je Frenk V. Vulvort, osnivač istoimenog Vulvortovog lanca maloprodajnih objekata. I otac joj je bio veoma uspešni Franklin Lous Haton, suosnivač njujorške investicione banke E.F. Hutton. Takođe, bila je nećaka naslednice žitarica General Foods-a Marjorie Merriveather Post.
Ukratko, Barbara Haton je bila izuzetno bogata i mogla je da živi kako je htela, a na kraju umrla je 1979. godine kao sedam puta razvedena žena i bez dinara. Potrošila je Vulvortove milijarde na supruge, dragulja i beskrajna putovanja. Govorili su za nju da je stručnjak za trošenje.
Na primer, iznajmljivala je TVA putnički avion - ne neki privatni avion. U današnjim dolarima potrošila je 215.000 dolara za trosatni let do Floride iz Njujorka. Frenk V. Vulvort je bio kolos, čovek koji je započeo život u šumi, ali je nastavio da gradi svetsku poslovnu imperiju i moćni njujorški neboder, Vulvort kulu, samo da podseti ljude koliko je moćan postao.
Vulvort je radio svaki dan svojih 66 godina, a kada je umro ostavio je u testamentu ekvivalent od dve milijarde dolara. Njegova porodica je sv njegov trud uporpastila. Kompaniji Voolvorth je trebalo više od 100 godina da prestigne konkurente. Ali familiji Frenka Vulvorta trebalo je delić tog vremena da sve uništi.
Njegovi najbliži su postali sinonim za seks, drogu i rasipništvo. Prešli su iz "krpa" u bogatstvo i nazad u "krpe" za tri generacije. Novac je, čini se, za njih bio prokletstvo. Za razliku od porodica kao što su Rotšildi, oni nikada nisu naučili kako da se nose sa tim. Dakle, oni su ga samo potrošili - i kupili sopstveno uništenje u tom procesu.
Barbara je u poznim godinama insistirala da je svuda nose dva krupna pratioca. Na pitanje zašto, odgovorila je:
„Zašto hodati kada mogu da platim da neko drugi to uradi umesto mene“.
Prezirali su rad i umesto toga su se prepuštali konzumerizmu i razvratu. Glavni krivci su bili unuci - Barbara Haton i Džimi Donahju. Haton je bila originalna "Jadna mala bogata devojka", dete Frenkove ćerke Edne. Donahju, rečiti plejboj koji je trebalo da uništi reputaciju vojvode i vojvotkinje od Vindzora, bio je sin od njegove ćerke Džesi.
Barbara je imala samo sedam godina kada je nasledila današnji ekvivalent od trećine milijarde dolara. Tada joj je majka izvršila samoubistvo, a ona je pronašla telo, što je ostavilo velike posledice.
Radnici u frimi njenog dete su se možda mučili deset sati dnevno, ali ona nikada nije morala da radi. Umesto toga, Barbara Haton bi otišla u kupovinu. Kao najbogatija devojka na svetu, mogla je da ima sve - i tako je krenula u kupovinu muževa. Na kraju ih je imala sedam.
U svom tajnom malom svetu, Haton je odbacila svoje poreklo i čeznula je da bude deo aristokratije. Nije slučajno da su od njenih muževa dvojica bili prinčevi, jedan grof, jedan baron... Mrzila je što je obična „gospođa“. Od njenih brojnih muževa, najpoznatiji je bio njen treći - holivudski aristokrata Keri Grant.
Grant je dobio "poziv na oltar" samo zato što je u to vreme bio jedan od najpoznatijih svetskih glumaca - i bio je previše svestan da njegova žena mašta o tome da bude prava princeza. Njihov brak je jedva trajao četiri godine i Grant je dao uvid u izmišljeni život svoje žene kada je otišao:
„Barbara se okružila konzorcijumom laskavih parazita – evropskim titulama, slomljenim holivudskim tipovima, šeikom, vojskom, nekoliko engleskih vršnjaka i nekoliko teniskih klošara. Da je još jedan lažni grof ušao u kuću, ugušio bih se."
Niko ko je upoznao Barbaru Haton nije otišao siromašniji - kako je volela da troši dedin novac.
A ako su ljudi komentarisali, pa šta? Potrošila je oko 20 miliona funti na izgradnju kuće u londonskom Regent's Parku, sada rezidenciji američkog ambasadora, i bez daha izdvojila polovinu toga na komplet dragulja koji je nekada pripadao Napoleonu.
Njena čuvena izreka je bila „Ako ga imaš, razmeći se“ . Kada je Barbara izjavila: ’Dobar život je najbolja osveta’, to je teško pogodilo posao – siromašni ljudi nisu bili voljni da potroše svoje teško zarađene novčiće na posao koji je imao takvu osobo kao naslednica.
A radnici su morali da plate cenu, radeći duže za bedne plate. Kada su američki zaposleni bučno zapretili štrajkom 1938. godine, izvršni odbor je okrivio Barbaru za njihove nevolje. A nedeljama kasnije, grupe neposlušnih prodavačica ispred otmenog hotel "Pjer" u Njujorku, gde je Barbara imala čitav niz soba, vikale:
„Barbara Haton, da li je 18 dolara nedeljno previše?"
Ali nije marila. Između muževa, Barbara je imala niz afera - među njima sa Hauardom Hjuzom, jednim od najbogatijih ljudi na svetu, kao i sa Porfirijem Rubirosom. Često je zahtevala seks od muškaraca sa kojima je bila. Jedan ljubavnik, posle mnogo energije i domišljatosti, zaključila je da nije sposobna da bude zadovoljna.
I tako je jedna od namočniji žena na svetu bila i jedna od najnesrećnijih – i počela je da zloupotrebljava alkohol i droge u velikim razmerama.
Barbara je postala grofica Kurt fon Reventlou nakon što se udala za princa Mdivanija. Sa svojim rođakom Džimijem otkrila je u tinejdžerskim godinama sumnjive užitke "Sekonala", leka na bazi barbiturata koji je proizveo štetnu, ali dugotrajnu snagu. Ali, u poređenju sa Džimijem, Barbara je bila "divna". Sin druge ćerke Frenka Vulvorta rođen je loš, kako su pisali svojevremno strani mediji, Znajući da nikada neće morati da radi u svom životu, osmislio je karijeru za sebe - karijeru nestašluka i spletki.
Bilo je mnogo podvala. Ali najveći cilj mu je bio odvesti vojvotkinju od Vindzora u krevet. Džimi je vojvotkinju prvi put sreo u hotelu "Palm Bič Palas", koji je nazvao domom, 1941. godine. On je imao 25, a ona 44. Ali verovatno je Džimijeva majka, Džesi Donahju, podstakla svog sina, devet godina kasnije, da se obrati vojvotkinji. Svakako je platila Džimijevu kartu za prvu klasu na RMS Kueen Mari.
Par je put započeo kao puki poznanici, ali su ga završili kao ljubavnici. Sledeće četiri godine bili su nerazdvojni dok je siromašni, ostareli Duke igrao izmučenog rogonju. Niko drugi nije sumnjao, jer je Džimi – do ovog trenutka – bio veoma promiskuitetni homoseksualac. Imao je plemena gej ljubavnika, od kojih je većina odbijala da veruje da bi mogao imati seksualni odnos sa ženom.
Do 1950. vojvoda i vojvotkinja od Vindzora bili su u braku 13 godina, ali njihova veza je uglavnom bila jednosmerna, ali sa Džimijem se sve promenilo. Vojvotkinja bi, kada bi bila u Parizu, izlazila sa vojvodom i Džimijem u trojci – ali bi vojvoda, umoran od dugih sati provedenih u noćnim klubovima, odlazio kući u ponoć. Vojvotkinja bi odlazila kući i ostavljala beleške na vratima svoje spavaće sobe: „Odlazi. Kloni se. Ne ulazi ovde.’
U međuvremenu, vojvoda, koji se samo nekoliko godina ranije odrekao prestola, carstva, bogatstva i moći zbog 'žene koju volim', bio je primoran da izdrži ženinu vezu u menopauzi sa gej plejbojem dovoljno mladim da joj bude sin. Jednog dana, više kao šala nego bilo šta drugo, Džimi je predložio brak vojvotkinji. I nije rekla ne. U Americi, odakle je potekla, ime Vulvort je značilo mnogo više od imena Vindzor. Šta je, osim njene reputacije, moglo izgubiti? Na kraju su mudriji saveti pobedili - a Džimiju je ionako bilo dosadno. Došlo je do svađe, Džimi ju je šutnuo u cevanicu, a na kraju je "mali" Vojvoda skupio dovoljno hrabrosti da ga istera.
Džimi se vratio životu koji je ranije poznavao, vodeći ga oko barova na Petoj aveniji koji su strogo rezervisani za njujoršku gej scenu. Kada bi ga ljudi pitali za Vindsore, on bi rekao: „Oh, oni! Zar ne znaš da sam abdicirao?’
Njegov život se nastavio u silaznoj spirali pića i droge. Iako to nikada nije dokazano (jer policija, koja je primila mnoga podmićivanja, nije imala želju da to dokaže), Džimi je skoro sigurno ubio svog dečka tako što ga je nasilno hranio drogom, a ubrzo se činilo nema za šta da se živi. Kada je 1966. umro od predoziranja drogom, Džimi je pronađen u svojoj spavaćoj sobi na Petoj aveniji – u kojoj nije bilo ništa osim kreveta i 13 uramljenih fotografija vojvotkinje od Vindzora.
Njen biograf Dejvid Hejman je zabeležio da se do sada dnevna ishrana Barbare Haton sastojala od 20 flaša koka-kole sa alkoholnim pićem (obično votke), intravenskih megavitaminskih injekcija pomešanih sa amfetaminima, jedinjenjem soje, cigaretama i koktelom lekova, uključujući i morfijum. Daleko od vila, udala se za vijetnamskog hemičara koji je radio za francusku naftnu kompaniju. Otišla je u grob kao princeza Rejmond Doan Vin na Čampasak.
Najveće rivalstvo u Holivudu u prošlom veku
Barbara Haton i Doris Djuk provele su celi život u rivalstvu. Barbara je bila debeljuškasta naslednica, a Doris visoka i nezgrapna devojka sa ružnom bradom, bila je ćerka Američkog kralja duvana - Džejmsa Djuka. Kada je on preminuo, 1925. godine, rekavši joj kako nema poverenja ni u koga sem u nju na samrtnoj postelji, ostavio joj je u nasledstvo neverovatnih 100 miliona dolara.
Doris i Barbara su se kao devojčice viđale na raznim okupljanjima, čak bi se moglo reći da su bile dobre drugarice. Dobro su se razumele, živele su svaka u svom zlatnom kavezu, sa timom telohranitelja, poslugom, dadiljama, okružene skupim kolima i luksuznim vilama.... Obe su bile predstvaljene društvu u Njujorku na debitanskom balu 1930. godine u jeku Svetske ekonomske krize koja je najviše pogodila Ameriku. Trošile su novac neverovatnom brzinom i često bile prozivane u javnosti zbog toga, s obzirom da su Amerikanci tih dana jedva imali za hleb.
Barbara Haton, koja je veliki deo svoj života bila anoreksična, trošila je mnogo više novca od Doris - kupovala je imanja i vile, konje i naravno nakit. Davala je novac prijateljima i njihovim privescima. Nije bila pametna kao Doris i često je nazivala svoju suparnicu "jeftinom."
Jednom prilikom, poznati glumac Erol Flin je sedeo kod Doris u dnevnom boravku i zapazio luster šandelijer i našalio se: "Doris, šta radiš to sa Barbarinim minđušama?"
Razvile su, tokom godina, intenzivno rivalstvo, koje su tadašnji novinari obožavali da iskoriste i time poboljšaju prodaju novina. Obe su bile uvek na listama najbolje obučenih žena na svetu. Doris je zavidela Barbari na lepoti. Barbara je Doris zvala "jeftinom i dosadnom". Jednom prilikom, Doris je pozvala Barbaru da dođe kod nje da bude njen gost, u luksuznoj vili na Havajima, a Barbara je odlučila da dekoriše njen enterijer i to sve da bi joj dokazala kako ova nema ukusa. Pokupovala je najskuplje slike i antikvitete, posebno one iz Japana i Azije, zato što je to tada bio statusni simbol bogatih i onih koji su znali šta je moderno. Kada se Doris vratila, bila je besna i izbacila je Barbaru iz svoje kuće.
Doris se udavala samo dva puta: Prvi put za člana visokog društva koji je bio poznat po tome da se udaje samo zbog novca, Džejmsa Kromvela, a drugi put 1947. godine za legendarnog dominikanskog plejboja Porfirija "Rubija" Rubiroza koji je, kako su kružile priče, bio veoma obdaren.
Brak je od samog početka bio loš. Samo godinu dana kasnije, par se razveo, a Doris je pokušala da izvršio samoubistvo. Da li je u pitanju bila neuzvraćena ljubav, ili depresija za koju oni koji su je poznavali, kažu da jeste. Rubi je dobio alimentaciju (25.000 dolara godišnje dok se ponovo ne oženi), nekoliko preskupih automobila i vilu iz 17. veka u Parizu.
Jedne Nove godine, 1954. godine, Doris je bila u Ženevi kada je pročitala u novinama naslov: "Rubi i Barbara Haton su venčani!"
Prijatelj je pokušao da je uteši, ali Doris, besna, počela je da divlja i govori svašta o svojoj najvećoj suparnici. Rekla je tada kako je Barbara uvek bila ljubomorna na nju i da je uvek želela to što je ona imala.
Barbara je svom novom suprugu, koji ju je pri tom varao sa čuvenom Holivudskom glumicom Zazom Gabor, poklonila ček od milion dolara. Brak je trajao samo 53 dana. Barbara mu je takođe poklonila plantaže kafe u Dominikanskoh republici, konje, nakit i sporazumni ček koji je iznosio neverovatnih tadašnjih 2.500.000 dolara.
U međuvremenu, Doris je pokušala da zgrabi Kerija Granta, Barbarinog bivšeg supruga, ali u tome nije uspela.
Kasnije, kada se Doris podmladila pomoću nekoliko plastičnih operacija, zabavljala se sa mladim džez muzičarem Džoom Kastrom. Barbara ga je jednom čak i pozvala i rekla bez imalo stida :"Daću ti više nego ona. Kada bi bio moj imao bi simfonijski orkestar."
Dve male bogatašice nisu govorile godinama nakon toga.
Jednom, Doris i Džo su naletele na Barbaru Haton na Tahitiju u jednom restoranu. Sedele su jedna naspram druge. "Najbogatije Američke naslednice" napisao je tada kolumnista Leonard Lajons, "Kao Kina i Amerika, svesne postojanja one druge ali se pretvaraju da se ne prepoznaju."
Obe su pravile skandale gde god da su išle, a tabloidi su ih obožavali.
Možda najtužnija priča u životu Doris je ta da je slučajno ubila kolima svog dekoratera, Edvarda Tirela na svom imanju. 1965. godine, Tirel je izašao iz kola da bi otvorio kapiju Doris, a ona je pijana umesto kočnice stisla gas i usmrtila sirotog mladića. Ubila ga je na licu mesta. Platila je njegovoj porodici 75.000 dolara i tako izbegla zatvorsku kaznu. Novinari su se šalili i s tim i napisali: " Možda se Doris nije dopao njegov stil."
Doris je postala sve više ekscentrična kako su godine prolazile. Dozvoljavala je svojim kućnim ljubimcima da vrše nuždu po preksupim persijskim tepisima, a poznato je da je unajmila i privatnog plesača da je zabavlja.
Barbara, skoro slepa u 66. godini, preminula je sama i napuštena od srčanog udara 1979. godine u penthausu Beverli Hils hotela. Imala je samo 3.500 dolara na računu.
Sa druge strane, 1993. godine, posle komplikacija od pada, Doris je u 81. godini života završila u bolnici u Los Anđelesu, odvojena od prijatelja, potpuno sama. Bila je zavisna od antidepresiva, lekova protiv bolova i tableta za spavanje. Preminula je 28. oktobra 1993. godine.
Samo par dana pre svoje smrti, prepravila je svoj testament i ostavila svom batleru sve što je ostalo od bogatsva - 1.200.000 dolara.
