Kada je unuk najbogatijeg čoveka na svetu otet sa ulica Rima 1973. godine, najšokantniji aspekt iskušenja Džona Pola Getija III bio je da je osoba koja ima moć da ga spase, Džej Pol Geti, odbila da to učini. Mladi je tada sa samo 16 godina izdržao pet dugih meseci u zatočeništvu od strane italijanskih gangstera i jezivo odstranjivanje desnog uha pre nego što je njegov deda pristao da plati otkup.
Čak i tada, jedini razlog zašto je milijarder Geti pristao da plati bilo zapravo rupa u zakonu oko poreza koji je moga na taj način da otpiše.
„Velika nerešena misterija bogatstva Getija je razlog zašto je ono očigledno progutalo toliko svojih korisnika“, napisao je Džon Pirson u svojoj biografiji „Bolno bogat“ iz 1995. godine.
„To je tužna priča“, kaže Pirson sada za Getijeve, citirajući reči francuskog pisca Onorea de Balzaka: „Iza svakog velikog bogatstva krije se veliki zločin“.
Sve se odigralo 10. jula 1973. godine, kada ga je u Rimu kidnapovala kriminalna grupa'Ndrangheta.
Za otkup su tražili 17 miliona dolara. Kada je stigla poruka kojom se traži otkup, pojedini članovi porodice su mislili da je u pitanju prevara. Navodno se kidnapovani mladić često šalio da će izrežirati sopstvenu otmicu kako bi od dede izvukao novac.
Grupa koja ga je otela, ga je skrivala u planinama. Onda su otmičari poslali i drugu poruku, čija je isporuka kasnila zbog štrajka italijanske pošte.
Džon Pol Geti Džunior je od svog oca tražio novac za otkup, ali ga je on odbio. Deda je rekao da bi ako bi platio otkup, njegovih ostalih 14 unuka moglo takođe da bude kidnapovano.
Iako nije bio anđeo u vreme otmice, nakon iskušenja, Pol se borio da povrati bilo kakav osećaj za normalan život zbog problema sa zavisnošću i moždanog udara koji ga je ostavio kvadriplegikom.
- U Italiji je u to vreme bilo strašno mnogo kidnapovanja. Mali Pol nije bio izuzetak. Pol je manje-više živeo na Španskim stepenicama zajedno sa drugom decom. Kada je nestao, samo su pretpostavili da je negde u pijančenju- kaže J. Paulov prijatelj i bivši izvršni direktor Klaus fon Bulov (koji je i sam postao centar društvenog skandala 1980-ih).
Novinar Kopetas, koji se sprijateljio sa mladim naslednikom dok je radio na priči o Rolingstonsima, seća se mladog Pola kao ljupke naravi. međutim, u ponor su ga vukli problemi sa zloupotrebom supstanci i škrto ponašanja dede, ali je zavisnot njegovog oca Džona Pola Getija II sa drogom.
- Bio je veoma fin, zbunjen klinac iz izuzetno disfunkcionalne porodice. Pol je izašao iz otmice na loš način. Što je bilo potpuno razumljivo, nažalost. Kakav je bio moj prvi utisak o Polu? Da je želeo da bude superzvezda, uživajući u 15 minuta Vorholove slave i pokušavajući da smisli kako da zadrži svetla upaljena. Bilo mi ga je žao. Pol je bio više ljut što su mu skinuli uvo nego što je bio psihički traumatizovan kidnapovanjem. Ipak, kosa mu je bila dovoljno duga da pokrije - priseća se Kopetas.
Devet muškaraca je uhapšeno zbog navodne umešanosti u otmicu, ali su samo dvojica osuđena. Dve godine kasnije, Pol kao osamnaestogodišnjak oženio se svojom devojkom Martinom Zaher, koja je u tom momentu imala 24, u toskanskom domu majke Gejl Haris iz 16. veka.
Osim toga, Pol je usvojio Zaherovu ćerku Anu iz prethodne veze i par je dobio sina Baltazara 1975.
- Venčanje je bilo divlje, totalno hipi. Pol je bio oduševljen. Bio je srećan sa Martinom. Bila je to sreća od 18 godina - rekao je Kopetas.
Nakon venčanja, koje ga je praktično odvojilo od porodičnog bogatstva Geti, par se nastanio u Los Anđelesu, gde su uživali u kratkom periodu bračnog blaženstva, sve dok Pol nije postao zavistan od droge.
Kopetas izražava tugu zbog Paulove zavisnosti od droge i onoga što smatra „protraćenim“ nasledstvom.
- Geti su bili najdisfunkcionalnija porodica na mnogo načina. Pol je bio sam. Bio je dete, izgubljeno dete. Na kraju ga je sustigla zavisnost i sa 25 godina doživeo je veliki moždani udar od predoziranja koji ga je ostavio paralizovanim, gotovo slepim i ograničio njegov govor - objašnjava i dodaje:
- Uopšte nisam bio šokiran. Mogli ste da vidite narativ od prvog dana kada ste upoznali Pola. Klinac je imao neki talenat, imao je načina i sredstava, zanimale su ga razne stvari, želeo je da bude filmski stvaralac, ali nije želeo da se prijavi u filmsku školu. Pol nikada ne bi preuzeo tu odgovornost. To je bila tuga - zaključuje.
Posle moždanog udara i paralize, Pol je pokušao da izvuče maksimum iz svog života, prema rečima prijatelja i porodice, i čak je napravio poseban dodatak za svoja invalidska kolica kako bi i dalje mogao da ide na skijanje.
- On nikada nije dozvolio da ga invaliditet spreči da živi punim plućima. Bio je inspiracija za sve nas, pokazujući nam kako da se suprotstavimo svim nedaćama - rekao je Baltazar 2011.
Sa druge strane, i prijatelj Filip se divio njegovom karakteru.
- Njegova snaga karaktera je bila neverovatna.Uvek je imao tu moć da zna šta se dešava. Ako je neko pomenuo nešto skandalozno ili rizično, voleo je to. Definitivno nije želeo da ga ljudi sažale.
Džon Pol Geti III umro je 5. februara 2011. na porodičnom imanju u Bakingemširu okružen najmilijim u 54. godini.
