Jelena Genčić je žena koja je simbolizovala nekadašnji duh Beograda. Za nju je svojevremeno i "Njujork Tajms" napisao da je najbolja žena trener na svetu. Prava je šteta što svoj talenat nikada nije unovčila. Ona je otkrila i Novaka Đokovića kao i Moniku Seleš, Ivu Majoli, Mimu Jaušovec, Gorana Ivaniševića. Ova imena su obeležila tenis kako u regionu tako i u svetu.
Kada je sredinom prošlog veka uzela reket u ruke i počela da trenira na teniskim terenima JNA u Beogradu, nije ni sanjala da će jednog dana imati osvojene 32 titule najbolje teniserke Jugoslavije.
Jelena je bila jedno od sedmoro dece u bogatoj porodici Genčića. Rođena je 9. oktobra 1936. u Beogradu, u velikoj prelepoj kući sa okućnicom na današnjem Dedinju. Njen deda Lazar bio je prvi hirurg u Srbiji, a njegov brat ministar unutrašnjih poslova u Vladi Nikole Pašića. U njegovoj porodičnoj kući smešten je danas Muzej Nikole Tesle.
Uz sport, najviše je volela rad na televiziji na kojoj je provela 45 godina. Na Televiziji Beograd je radila od njenog osnivanja, a u nju je stigla kao član Kino kluba "Beograd". Na televiziji je radila kao asistent režije i režiser i to na svim emisijama, od Dnevnika do dokumentaraca. Radila je i u školskoj redakciji, ali nikada u sportskoj.
Sport nije bio jedino polje njenog interesovanja. Završila je i srednju muzičku školu na odseku za klavir, po obrazovanju je istoričar umetnosti, a diplomirala je, kako je govorila, "iz inata". Svoje interesovanje za filozofiju objašnjavala je rečima da "nije želela da joj neko nešto objašnjava".
Nikada nije krila svoju ljubav prema tenisu. Od onih koje je trenirala zahtevala je maksimum. Kao savezni kapiten Jugoslavije svih ženskih teniskih reprezentacija, osvojila je četvrto mesto na Federejšn kupu u Sao Paulu,Bila je potpredsednica Teniskog saveza Jugoslavije i Teniskog kluba Partizan. Kasnije je postala i predsednik Kraljevskog teniskog kluba pod patronatom princa Aleksandra Karađorđevića. Uvod za trenersku karijeru bila je njena teniserska karijera u kojoj je ostvarila do sada nenadmašen uspeh - 32 titule najbolje teniserke Jugosavije (i Srbije).
Pored tenisa, bavila se i rukometom. Bila je golman reprezentacije u "velikom rukometu" koji se igrao na fudbalskom terenu, a kao reprezentativka Jugoslavije na prvom svetskom prvenstvu u "malom rukometu", koje je 1957. godine održano na Tašmajdanu, osvojila je bronzanu medalju. Nacionalnu penziju dobila je upravo kao rukometašica.
Ono po čemu je postala poznata u svetu, bila je, pak, njena sposobnost da prepozna talenat. "Retki su oni koji imaju potencijal da budu šampioni, ja sam samo za Moniku Seleš i za Novaka Đokovića mogla da kažem da će biti u vrhu. Treba da imate nešto u sebi, a to se oseti" znala je Jelena da kaže. Monika Seleš bila je velika Jelenina teniska nada. Otišla je bez pozdrava i bez zbogom, napustila svoju zemlju i nikada se više nije javila.
Baš u njenom teniskom kampu je Novak prvi put uzeo reket u ruke. Imao je šest godina a ona je njegov talenat za tenis odmah prepoznala.
Za porodicu Đokovići kaže da su sportska porodica, koja je spojila posao i zadovoljstvo kako bi mogli što više vremena da provede na planini. Razgovorajući sa Noletovim roditeljima o prvim njegovim teniskim koracima, Jelena je bila iskrena: "Rekla sam im da posle Monike Seleš nisam uočila nijednog igrača kao što je njihov sin i da mislim da će on sa 17 godina biti među prvih pet u svetu. Bili su začuđeni mojim tvrdnjama, a sada kad razmislim, mora da su mislili i da nisam normalna".
Jelena je Novaku bila i pedagog i motivator. "Dok je bio mali zajedno smo sanjali kako podiže pehar na Vimbldonu, jer je to Meka tenisa. I zato mi je najveća želja da ga vidim sa tim peharom". Želja im se ispunila. U junu 2011. godine Đoković je podigao svoj prvi Vimbldonski trofej. "Znala sam da će biti šampion. Bilo mi je potpuno jasno. Bio je ozbiljan, savestan i nadasve talentovan. Radili smo krvnički, ali smo se i igrali.
Ipak, njoj je mnogo više od toga što je bila u pravu, značilo što je Novak u svojim intervjuima isticao da bez nje on ne bi postao najbolji teniser na svetu. Đoković je doneo Vimbldonski pehar u kuću Jelene Genčić, treneru koji je od njega stvorio ono što i jeste bio – najbolji teniser na planeti.
Jelena Genčić preminula je 1. juna 2013. godine, u Beogradu u 77. godini života. Tri godine kasnije pokrenuta je inicijativa da se Stadion "Tašmajdan" nazove po njoj.
Na komemoraciji, pismo Novaka Đokovića svom prvom teniskom učitelju pročitala je njegova majka. "Ostavila si neizbrisav trag u našem tenisu. Dužni smo ti svi koji smo danas sa reketom u ruci. Obećavam ti da ću se potruditi da tvoje ime prenesem na buduće generacije i da tvoj duh večno bude prisutan na teniskim terenima. Preminula je Jelena Genčić, ali njen duh je uvek prisutan. Njena mudrost i dalje odzvanja u mojoj glavi i zahvalan sam joj beskrajno na svemu što je uradila za mene i moju familiju. Volim te Jeco" .
Ona je uživala u radu sa mladima i slobodno može reći, da je njen životni stav bio da svoje iskustvo prenese na mlade. Da, to je Jelena Genčić, za koju su govorili i da je žena koja je simbolizovala nekadašnji duh Beograda, piše 011Info.com
