Jelenu Baćić Alimpić znamo kao proslavljenu novinarku, ali i kao veoma uspešnu književnicu.
Novinarstvom se bavila zbog egzistencije, a danas je dočekala da radi ono što istinski voli, a to je da piše.
"Posebno dok sam radila na televiziji, teško sam se nosila sa predsrasudama. Radila sam i sa vladikama i sa starletama i moja neka prilagodljivost da sa svakim mogu da razgovaram bila je moj dar, ali su to neki ljudi pogrešno razumeli. Kad sam izdala svoju prvu knjigu, tad sam stvarno prošla kroz pakao. Nisam mogla da jurišam kao Don Kihot na vetrenjače, i da objašnjavam da sam profesor književnosti. Kome, čemu i zašto da objašnjavam bilo šta? A bilo je momenata kada pročitate nešto o sebi što je potpuna glupost i to vas do srži zaboli. Pokušavala sam da to ne uzimam k srcu, ali sam preterano empatična i emotivna, bezbroj noći sam proplakala i uvek sam se trudila da zaštitim decu da oni to ne vide", rekla je spisateljica, kojoj je inspiracija za poslednji roman bio odlazak ćerke Dunje u Holandiju.
"Dunjin odlazak potpuno me je razorio iako sam je podsticala i podržavala u svim željama i htenjima. Važno je da su ona i sin Marko srećni, a ja se već nekako snalazim. Sve se promeni. Odjednom ostanete sami, bez gnezda, ali to je život i to je normalno. Pitate me da li deci treba dati krila? Ja sam mojima, osim ogromne ljubavi, dala najšira i najlepša krila na svetu", rekla je ona nedavno.
