Jovana Balašević u poslednje vreme radi na više projekata. U Ćosićevoj trilogiji ‘Vreme zla’ glumi Veru Katić, u režiji Ivana Živkovića, a dosta glumi i u pozorištu.
Međutim, za Noizz je pričala o svojoj karijeri, ali i ocu, pokojnom Đorđu Balaševiću.
- Prisećajući se svih uspomena, intenzivno proteklih sedam meseci, i dalje ne mogu da nadrastem svoja čista, detinja osećanja o kojima sam u jednom intervjuu, kao devetogodišnja devojčica, na pitanje novinara kako doživljavam svog tatu, odgovorila: Najviše volim tatu kao tatu, jer kad bi izašli iz kuće osećala bih da ga delim sa svim onim ljudima, prolaznicima koji bi mu prilazili!
Nedelju obično provodiš porodično sa mamom?
- Nedelju obično provodim u porodičnoj kući u ulici Jovana Cvijića, sa našim ćerkama Simonom (8) i Petrom (5), i mojim Sašom… Odlazimo kod baka Olje na Planetu Dvorište 2, gde posle ručka, u bašti zavrtimo svi odreda “hula-hop” , i baka Olja, tetka Jelena, Nikolina, zacenjujući se od smeha dok Simoni ispunjavamo želje, a koja je na svoju baku, ne samo likom nego i kolovođa po nestašlucima u nameri da i muški deo porodice zavrti “hula-hop”!
Vratimo se malo tvojoj karijeri. “Vreme zla“ je ustvari priča o ljudima koji su verovali u ideale. Koliko će se današnji gledalac prepoznati u vremenu kada su sve vrednosti obezvređene?
- Čitajući knjigu “Vreme zla” još pre snimanja serije, tačnije u onim nežnim godinama, kada je vaše prirodno osećanje najvećim delom dana - kolebljivost, divila sam se opisanim, oslikanim karakterima likova u pomenutoj knjizi. Možda zato što je akcenat na njihovom ponašanju bio verovanje u ideale! Ne znam da li su se poklopile moje godine sa osećanjem da se vera u ideale budi i uspavljuje zajedno sa vama, ili je to bilo zaista neko drugo vreme!?
U seriji, supruga ti tumači Radivoje Vujović, a igraš i pored Žarka Lauševića. Kakva je bila saradnja?
- Naša profesija je u nekoj meri i blažena i svrsishodna, pa samim tim što kada se sretnemo prvi put sa kolegama, ona nam omogućava bezrezrvnu neposrednost i uvažavanje. Kako posedujem sad već značajno iskustvo, nikada mi se nije dogodilo da je relacija sa kolegama bila drugačija osim prijateljska, gotovo rodbinska. U prilog tome ispričaću vam kako sam u pomenutoj seriji igrala Veru u poodmakloj trudnoći sa “velikim stomakom”. U jednoj sceni silaska niz ogromne stepenice, moj kolega, Žarko Laušević me je posle drugog dubla pitao da li sam se umorila. Taj brižni gest mi je veoma značio.
Nedavno si igrali i poslovnu ženu u komediji "Radio Mileva" Elmira Jukića. Ova epizodna uloga je bila zaista efektna…
- Hvala Vam što ste to zapazili i rekli: efektna! Kao sedamnaestogodišnja devojčica, na prvoj godini akademije dok sam za kolokvijum pripremala komad iz žanra komedije, iznenadila sam se koliko je komedija zahtevna!? Sa koliko opreza i koncentracije se mora sprovoditi expresivnost gega ili šale!? I zato danas, kad god sam pozvana da savetujem i pripremam za prijemni ispit buduće studente akademije, prvo što im kažem i najvažnije, da je zabluda verovati da je komedija laka za odigrati!
Radila si i projekat sa sestrom Bebom. Kakva je za saradnju?
- Moja Jelena, samo za prijatelje - Beba! Ona je velika podrška i čuvar svega vrednog i kreativnog u našoj porodici i kao takva me veoma obraduje kada najavi neki svoj projekat, pa čak i kad me kritikuje zbog moje preterane sumnjičavosti u poslu. Zato ne bih ni mogla drugačije da zamislim svoj rad a da nisam dala najbolje od sebe, potajno se nadajući da sam je zadivila…
