Vratila se u rodno selo Visibaba, posvetila imanju i deluje da je pronašla svoj mir i sreću.
Međutim, Marija je sad otkrila sa čim se suočila, baš kao i mnogi drugi u sličnoj poziciji.
- Teška je ovo godina za stočare, ratare, poljoprivredike i seljake. Mraz i kiša su zahtevali ponavljanje setve, nastavilo se sa gradom, a kasnije sa sušom... Cena žitarica i stočne hrane se skoro udvostručila, a cena žive vage smanjila zbog odustajanja mnogih od stada i uzgoja životinja koje su ponudjene tržištu. U vremenu u kom borba sa nevidljivim neprijateljem (koronom) još uvek traje, gde cene svega neophodnog za život skoro svakodnevno rastu, ne dajem sebi za pravo da se odmaram na nekoj dalekoj ili turističkoj destinaciji, jer... jednostavno nije vreme za to, nije moje vreme za to - navela je ona.
Ovo je put kojim se ređe ide. Ovo je teži put. Idem dalje, pa dokle stignem. U pozadini slike su bosanske pramenke kojima spremam hranu za zimu... - dodala je Marija.
