Do sada smo Jelenu Đoković doživljavali samo kao Novakovu suprugu. Ženu koja je imala sreće da se uda za velikog čoveka, velikog tenisera! Ali kada smo sinoć, po prvi put čuli šta u stvari ona ima da kaže, shvatli smo jednu stvar: Nije joj lako!
Ovo su izjave kojim nas je "kupila":
"Kada sam dobila decu poželela sam da im budem najbolji učitelj pa sam sebe doterala do stadijuma da štrebam kao luda na temu roditeljstva i psihologije odrastanja, razvoja mozga, razvoja emocija i između ostalog kroz tu moju strast sam sa našim timom u Novak Đoković Fondaciji razvila programe baš za roditelje poput mene koji žele da nauče više, koji žele da nauče od nekog ko ima više iskustva, ali da ne budu savršeni. Uvek su nas učili da deca treba da stoje na ramenima svojih roditelja, kao da treba da ih podignemo da budu još bolja, veća i uspešnija od nas. Ja sam udata za ličnost koja je zapravo već sada istorijska i ja sam mislila da kao majka treba da izmislim toplu vodu. Naravno to me je potpuno sludelo, ta misao, i dovelo do novog učenja. Dosta sam se menjala. Moje poteškoće su bile i te što sam želela da zaštitim decu, da im dam izbor da sami odluče da li žele ili ne žele da budu deo našeg javnog života koji je nužan kao posledica velikog uspeha, istorijskog uspeha koji je Novak postigao. Između ostalog moj muž možda nema takva razmišljanja, pa je trebalo naći kompromis. On je odrastao u uslovima gde je sanjao da bude voljen, viđen, da stoji na vrhu sveta, da svi znaju za njega, dok sam ja sanjala potpuno drugačiji san."
O Novaku kao ocu:
"Novak je stvarno divan otac i jako to dobro radi, ali njegov kapacitet za tu vrstu koncentracije koju deca zahtevaju je limitiran jer on ima previše obaveza i u tom kontekstu mislim da smo jako dobar tim zato što je meni veliko zadovoljstvo da budem tu i imam pomoć. Mi vrlo dobro znamo šta su Novakove potrebe i sve se mi uklapamo u te potrebe. To je manje glamurozno reći, ali je istina i Novak je toga svestan. I njegovi roditelji i njegova braća, mi smo svi podređeni tom velikom uspehu, svetskom uspehu", ispričala je Jelena.
NE PROPUSTITE
O prioritetima i odricanju zbog dece:
"Nedavno smo imali konverzaciju zašto ne putujemo više sa njim. Deca su porasla, žele da imaju drugare, žele da idu u svoj vrtić, da imaju svoje rutine, svoj poznati parkić, poznate lokacije i da znaju gde su. Njima je zanimljivo da odu na nedelju ili dve negde, međutim dinamika našeg putovanja je uglavnom takva da mi poznajemo hotelske sobe, poznajemo put do teniskih terena i poznajemo lokalne parkiće mesta u kom smo. E sad, neko je više sposoban da se regeneriše u tom svetu. Novak je neko ko je odrastao sa tim intenzitetom "brejk lopta, meč lopta, brejk lopta, meč lopta", ali mi se umorimo gledajući, mi promenimo kanal da se odmorimo. On je u tome non-stop, on kada se vrati kući gleda na Youtube-u i analizira šta se dešavalo u nekom drugom meču, koji je sledeći protivnik, šta konkurencija radi, on je vrlo posvećen i veliki je profesionalac. I ja sam to živela pre nego što su deca došla, a ovo je nova priča koju ja pokušavam da uhodavam i još uvek to manje uspešno radim nego što bih volela u smislu da se umaram mnogo od putovanja i insistiram da putovanja budu ređa kako bi bila kvalitetnija."
O veganskoj ishrani:
"Interesanto je da sam prvi put saznala za veganstvo kroz post. Postoje datumi koje naša vera nalaže kada treba da iščistimo telo i duh kako bi mogli bolje da živimo. Ja mnogo volim zdrav život, volim tu energiju koju mogu da nosim kroz sve što radim.
Mislim da se ljudi posvete zdravijem načinu života onda kada im dijagnostikuju nešto. Sa veganstvom sam krenula i iz straha od bolesti. I to je najgori način da počnete i ne bih nikoga savetovala da bilo šta radi iz straha. Ja se trudim da to ne radim iz straha. Ja se nisam hranila skupom hranom tokom studentskih dana. Naravno, kasnije sam mogla da jedem skupu hranu zahvaljujući novcu koji imamo. Međutim, velika tranzicija se desila kada sam postala majka. Razmišljala sam tako da sam ja jedini izvor hrane svom detetu jer sam dojila i nisam želela da se oslanjam ni na šta drugo i onda sam razmišljala kako da to mleko bude najbolje na svetu. Mene su svi putevi vodili u tom zdravom pravcu i ja sam zahvalna na tome, ali pitanje je da li ću do kraja života biti vegan. Hrana koju mi jedemo svakodnevno je inflamatorna. Mi živimo jako stresan život, naše varenje je otežano ako jedemo tešku hranu, naša engergija pada, uspavani smo, svima se to desi kada imaju jako obilan obrok. Ja sam posmatrala i svoje telo, zašto bi se meni već u 11 ujutru posle cele noći spavanja dešavalo da sam umorna. A to mi se ne dešava kada jedem voće ili neku laganu hranu. Novak je još veći perfekcionista, on još bolje zna svoje telo, njega ne može niko da natera na nešto što on ne želi. Novak nije postao vegan pod mojim uticajem. Novak je najbolji na svetu, on je single champion, sam je na terenu, ne može njega neko da natera na nešto. Mi smo tim i to mi je jako bitno da kažem, nisam ja njega terala na nešto, niti je on mene. Zajedno smo sve istraživali. On je prvi krenuo na veganstvo. Ja sam bila veliki mesojed, i jako ga volim još uvek, ali ga ne jedem. Ja se dobro osećam i meni je to bio cilj, da nađem način kako da živim ovaj život budna, sa energijom, zdrava. Mi primenjujemo to i u našoj kući, a naša deca uvek imaju izbor."
