Maurice Ronet preminuo je od raka pankreasa davne 1983. godine u svojoj 56 godini.
Radnih navika mu nije nedostajalo, a to se naročito odnosi na ključni period u francuskom filmu između 1955. i 1975. godine. Reč je o periodu kada su ga reditelji mogli videti u proseku tri puta godišnje jer je igrao u tačno 60 filmova za dve decenije.
Producent Luis Male najviše ga je angažovao, u njemu je verovatno video i "produženu ruku" sebe samog, ali bio je još kako značajan i za druge poznate francuske reditelje i producente.
Primetno je da tu nema previše odgovornih za Novi talas, nije baš najjasnije jesu li ga izbegavali ili ga je tako zadesilo, ali moguće je da je imao previše svog umetničkog "ja" koje bi možda skrenulo pažnju s autorskog "ja" nekog reditelja.
I pored tog "ja" Ronet ipak nije izuzetak od većine francuskih glumaca. Oni po nekom pravilu nemaju previše facijalnih ekspresija, ali njima mogu reći više nego što bi se bilo kakvim pravljenjem grimasa moglo.
Često ih kamera može i po minut ili dve zumirati, oni stoje u mestu, ne pomerajući se, ali opet im na licu pročita sve što je potrebno. Maurice nije izvan te kategorije iako je elitni reditelj.
Film "Elevator to the Gallows" zaslužuje svaku pohvalu koju je ikad dobio i barem još 300 odsto, Male isto to za stvaranje takvog filma, a i glavni glumci Maurice Ronet i Žana Moro.
Svaka sekunda tog filma je lekcija o napetosti, čak i Hičkoku, s tim što ga i ona duševna, ljudska strana vuče ka širem polju i ne možemo pričati o njemu samo kao o efektnom trileru, već i jakoj egzistencijalističkoj drami.
Kad smo kod egzistencijalizma i drame, sledeća saradnja Roneta i Malea spaja upravo to dvoje.
"The Fire Within" je jedan sasvim drugačiji film, jer Luis Male nije pravio ostvarenja koja su ličila jedan na drugi.
Ronet je opet u vodećoj ulozi, ovog puta usamljen. A takav mu je i lik. Za "The Fire Within" je dobio najveće pohvale i po tome se gledaju i njegove naredne uloge, jer tu je depresivnog i suicidalnog bivšeg alkoholičara i vojnika odigrao neverovatno uverljivo.
Nalazi se u svakoj sceni i gledaoci imaju priliku iz kadra u kadar pratiti njegovo stanje, a to je i blagoslov i kletva. U slučaju vrhunskog glumca kakav je Ronet, apsolutni blagoslov. Nije mogao dobiti bolju šansu da pokaže svoje mogućnosti i potpuno ju je iskoristio.
Nema potrebe nabrajati njegovih još oko 90 filmova, ali možemo par s Alenom Delonom. Ronet je bio veliki prijatelj Delona s kojim je igrao više puta. Tu se izdvaja "Plein soleil", još uvek uverljivo najbolja filmska obrada priče o gospodinu Ripleju.
Sa Delonom je bio takođe u originalnoj verziji filma "The Swimming Pool", kao i u "Lost Command". Sa našom glumicom Nedom Arnerić glumio je u "Un peu, beaucoup, passionnement", a posebno je interesantno da je već bio razmatran za Sharifovu ulogu u "Lawrence of Arabia". Međutim, ulogu nije dobio zbog naglaska.
90 filmova u kojima je odigrao, naročito onih nekoliko pomenutih, govore više od tihog Mauricea Roneta i zapravo govore sve o njemu. Za takvog profesionalca i više umetnika nego izvođača, to je jedino i bitno.
