- Starijima se savetuje doručak svakog dana u isto vreme.
- Preskakanje i neredovan ritam mogu imati štetne posledice.
- Tu je preporuka dobrih namirnica, dok su instant kaše i voćni sokovi lošija opcija.
Moglo bi se unedogled raspravljati o prednostima ili manama doručka u mladosti, ali takve rasprave gube na značaju u poznim godinama. To je pomalo kao izbor dobre obuće: dok ste sa 40 godina možda nosili patike, u 70. godini bolje je izabrati nešto meko i stabilno, obuću koja neće izazvati žuljeve ili ogrebotine. Isto važi i za ishranu, više nije važno samo šta jedete, već i kako i kada to činite.
„Mi smo ono što jedemo”, rekao je svojevremeno Hipokrat
Ako to preformulišemo u kontekstu starenja, način na koji doručkujemo oblikuje način na koji starimo. Doručak može delovati sasvim jednostavno – stavite vodu da proključa, ubacite nešto u tiganj, i gotovo. Ipak, kako ljudi stare, često shvataju da stvari nisu baš tako jednostavne. Preskakanje doručka, jedenje „s nogu” ili potpuno izostavljanje ovog obroka može dovesti do negativnih posledica. Na kraju krajeva, upravo jutarnji obrok određuje ritam čitavog dana.
Doručak je oslonac
Prva stvar koju treba razumeti jeste sledeće: doručak bi trebalo jesti svakog dana u isto vreme. Ovo nije samo predlog, zapravo, to je gotovo fiziološka neophodnost. Naše telo je poput starog sata, ako ga navijate u različita vremena, počeće da žuri ili kasni. Slično tome, našem sistemu za varenje prija ritam.
Kada neko jednog dana doručkuje u 7:00 ujutru, sledećeg dana u 10:00, a trećeg dana ga potpuno preskoči, njegovi biološki ritmovi bivaju poremećeni. To pokreće lančanu reakciju: krvni pritisak varira, javlja se razdražljivost, a pamćenje počinje da slabi. Ovo nisu samo načini za zastrašivanje; to su stvarni problemi sa kojima se suočavaju hiljade starijih osoba, naročito onih koje žive same. Pad nivoa šećera u krvi navodi čoveka da posegne za slatkišem umesto za pravim obrokom i ubrzo se suočava sa viškom kilograma, slabošću i poremećajima spavanja.
Dosledna dnevna rutina temelj je dugog života. A u poznijim godinama, ovo načelo dobija još veći značaj.
Jaja: Neopevani junaci jutra
Među svim namirnicama koje možete odabrati za doručak, jaja su gotovo savršena. Kao prvo, lako se pripremaju – dovoljno ih je samo skuvati ili na brzinu ispržiti. Takođe, ona dobro zasite, a uz to su bogata proteinima i vitaminom D. Za starije osobe, proteini predstavljaju ključni „gradivni element” za održavanje mišićne mase – koja se s godinama obično smanjuje, često i bez našeg primetnog saznanja o tome.
Jaja su dugo bila na lošem glasu, potpuno neopravdano;,u jednom periodu se tvrdilo da povećavaju nivo holesterola, ali je ta tvrdnja u međuvremenu opovrgnuta. Savremena nauka o ishrani ih je odavno „rehabilitovala”. Važno je samo izbegavati preterano prženje, naročito na ulju. Kuvana jaja, bilo rovita ili tvrdo kuvana, predstavljaju najbolji izbor. Dodajte tome parče hleba od celog zrna i malo svežeg začinskog bilja, i dobićete doručak na kojem bi vam pozavideli i student i profesor.
„Neka hrana bude tvoj lek, a lek tvoja hrana”, podsetio nas je svojevremeno Sokrat.
Jaje za doručak upravo spada u tu kategoriju namirnica, onih koje hrane telo, umesto da mu štete.
Što se tiče sokova — oni mogu da sačekaju
Možda najneočekivaniji savet glasi: nemojte piti sveže ceđene sokove za doručak. Zašto? Zato što je to, u suštini, čist šećer, čak i ako je „prirodan”. U njemu nema vlakana koja usporavaju apsorpciju glukoze. Ako dan započnete voćnim sokom — naročito na prazan stomak — vaša gušterača (pankreas) biće prinuđena da radi ubrzanim tempom, preko svojih uobičajenih mogućnosti.
Kada ste mladi, telo nekako uspeva da nadoknadi te nagle skokove nivoa šećera u krvi. Međutim, kako starite, ono to više ne može da čini. Time se povećava rizik od gojaznosti i dijabetesa, što zauzvrat dovodi do problema sa srcem, krvnim sudovima i pamćenjem.
Ako vam se jede voće, bolje je da pojedete jabuku ili krušku, zajedno sa korom i da je jedete polako. Možete ih i ispeći. Još bolje, dodajte povrće: paradajz, krastavac, rendanu šargarepu ili malo kupusa. Ove namirnice obezbeđuju vlakna i vitamine, a uz njih ćete se dugo osećati sito.
Nisu sve kaše iste
Mnogi ljudi smatraju kašu pravim primerom „zdravog” doručka. I to je tačno, ali ne bilo koja kaša. „Instant” varijante, one koje dolaze u kesicama, sa dodacima poput jagode ili meda, više liče na desert nego na pravi obrok. Pune su šećera, a imaju veoma malu nutritivnu vrednost.
Ovsene pahuljice (kuvane u vodi), heljda, ječam ili ječmena prekrupa, to je već sasvim druga priča. Da, njih treba skuvati, i za to je potrebno vreme. Ali, s druge strane, i sam život zahteva strpljenje. Stariji ljudi retko kuda žure, pa svoje obroke mogu pripremati i u njima uživati s pažnjom. Dodajte malo biljnog ulja, prstohvat lanenog semena i komad kuvane ribe, dobićete jelo na kojem će vam biti zahvalni i stomak i srce.
O hidrataciji
Ne može se govoriti o doručku, a da se ne pomene hidratacija. Jedna čaša tople vode ujutru deluje kao pozdrav vašem telu, pomaže mu da se probudi, pokreće sistem za varenje i ubrzava metabolizam. Takođe je važno, kad god je to moguće, ne jesti sam. Doručak u tišini je sasvim u redu, ali doručak za zajedničkim stolom, uz razgovor i nazdravljanje „za zdravlje”, još je bolji, čak i ako se nazdravlja vodom i ovsenom kašom.
„Starost nije bolest, ona je trijumf preživljavanja”, rekao je jednom prilikom jedan poznati lekar.
Doručak je mali, ali vitalno važan ritual, koji može pomoći da se starost preobrazi iz pukog preživljavanja u vreme snage, bogatstva i mudrosti.