Hladnog decembarskog dana 2001. godine, trojica meštana sela Lia u Gruziji krenula su u šumu po drva. Umesto običnog izleta po ogrev, naišli su na dva neobična metalna cilindra. Oko njih nije bilo snega, a zemlja je bila topla i isparavala je. Nisu znali šta su pronašli i slutili su da su u pitanju neki tip napuštenih grejnih tela.
Predmeti su bili mali, ali neobično teški i vreli na dodir. Jedan od muškaraca ga je podigao i odmah ispustio. Pomislili su da su imali sreće. U hladnoj gruzijskoj šumi, takav izvor toplote mogao je da bude pravo blago. Zato su predmete odneli bliže mestu na kojem su se sklonili i proveli noć u njihovoj blizini.
Predmeti iz šume su bili ozbiljna pretnja
Dva dana kasnije jedan od muškaraca otišao je kod lekara. Imao je zdravstvene tegobe, ali nije pomenuo neobične cilindre koje su pronašli u šumi. Lekar u početku nije prepoznao da je reč o posledicama ozbiljnog izlaganja zračenju.
Tek nakon gotovo dve nedelje počeli su da se pojavljuju mnogo ozbiljniji simptomi. Dvojica su razvila bolne promene na leđima, tamo gde su izvori bili najbliži njihovim telima. Koža je počela da se oštećuje i ljušti, a povrede su vremenom postale duboke radijacione ulceracije.
Porodice su primetile da sva trojica muškaraca imaju slične tegobe. Konačno su 22. decembra hospitalizovani, a lekari su utvrdili da su pretrpeli akutni radijacioni sindrom.
Kada su se grejali cilindrima, nisu znali da su u pitanju delovi radioizotopskih termoelektričnih generatora, odnosno uređaja koji su tokom sovjetskog perioda korišćeni za napajanje udaljenih radio-relejnih stanica. Izvori su sadržali stroncijum-90 i bili su ostavljeni bez oznaka nakon što su stari sistemi napušteni i rastavljeni.
Povrede koje nisu mogle biti sanirane
Jedan muškarac je imao blaže povrede i kasnije je otpušten. Druga dvojica su, međutim, bila teško povređena i gruzijske vlasti su zatražile međunarodnu pomoć.
Jedan pacijent je prebačen u Moskvu, a drugi u vojnu bolnicu u Francuskoj. Pacijent koji je lečen u Francuskoj proveo je u bolnici više od godinu dana i bio podvrgnut brojnim zahvatima i transplantacijama kože pre nego što je konačno otpušten 2003. godine.
Treći muškarac, koji je pretrpeo najteže posledice, nije uspeo da se oporavi. Na njegovim leđima razvila se velika radijaciona rana koja nije zarastala uprkos operacijama, antibioticima i pokušajima presađivanja kože. Kasnije je dobio sepsu i preminuo od srčane slabosti 13. maja 2004. godine — 893 dana nakon izlaganja.