- Paraliza sna nastaje kada se mozak probudi dok je telo još u REM fazi i privremeno ne može da se pomera ili govori.
- Epizode mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, a često ih prate halucinacije i osećaj prisustva u sobi.
- Najčešći okidači su manjak sna, stres, neredovan ritam i spavanje na leđima; stanje je uglavnom bezopasno, ali česte epizode traže lekara.
Zamislite da otvarate oči usred noći. Znate da ste budni. Vidite svoju sobu. Možda čak čujete zvukove oko sebe. Ali kada pokušate da pomerite ruke ili noge...Ništa se ne dešava.
Za neke ljude, ovo zastrašujuće iskustvo poznato je kao paraliza sna.
ŠTA JE PARALIZA SNA?
Paraliza sna se dešava kada vaš mozak postane svestan dok je telo još uvek privremeno u stanju mišićne paralize povezanom sa REM fazom sna.
Možda nećete moći da:
- Pomerite ruke ili noge
- Govorite
- Sednete
- Normalno otvorite oči
Epizoda obično traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, nakon čega se pokretljivost postepeno vraća.
„IMAO SAM OSEĆAJ DA JE NEKO U SOBI...”
Ovo je jedan od najstrašnijih delova. Neki ljudi doživljavaju živopisne halucinacije tokom paralize sna. Mogu videti osobu ili senku, čuti zvukove, osetiti prisustvo u sobi ili čak osetiti pritisak na grudima. Ova iskustva mogu delovati neverovatno stvarno jer je mozak delimično budan dok se aktivnosti povezane sa snovima još uvek odvijaju.
To je i razlog zašto su različite kulture kroz istoriju paralizu sna tumačile kao pojavu duhova, demona ili natprirodnih bića. Međutim, ova iskustva imaju neurološko objašnjenje povezano sa spavanjem.
ZAŠTO SE TO DEŠAVA?
Paraliza sna se povezuje sa nekoliko faktora, uključujući:
- Neredovan raspored spavanja
- Nedostatak sna
- Insomniju (nesanicu)
- Stres i anksioznost
- Džet-leg (poremećaj ritma usled promene vremenskih zona) ili rad u smenama
- Određene poremećaje spavanja, uključujući narkolepsiju
- Spavanje na leđima
Međutim nemaju svi koji dožive paralizu sna neko osnovno medicinsko oboljenje.
DA LI JE OPASNO?
Za većinu ljudi, sama paraliza sna je bezopasna, iako može biti izuzetno zastrašujuća.
Privremena nemogućnost kretanja deo je normalne inhibicije mišića koja se javlja tokom REM faze sna. Problem nastaje kada se svest vrati pre nego što ta paraliza potpuno nestane.
KAKO MOŽETE SMANJITI VEROVATNOĆU POJAVE?
Poboljšanje navika spavanja može pomoći:
Održavajte redovan raspored: Pokušajte da odlazite na spavanje i budite se svakog dana u približno isto vreme. Naspavajte se dovoljno. Odraslima je obično potrebno oko 7–9 sati sna svake noći.
Smanjite stimulaciju pre spavanja: Omogućite svom mozgu malo mira pre odlaska na spavanje.
Pazite na unos kofeina i alkohola: Izbegavajte konzumiranje velikih količina neposredno pred spavanje.
Budite aktivni: Redovna fizička aktivnost može doprineti kvalitetnijem snu.
Obratite pažnju na položaj tokom spavanja: Kod nekih ljudi, spavanje na leđima može povećati verovatnoću za pojavu ovih epizoda.
KADA TREBA DA SE OBRATITE LEKARU?
Povremena epizoda obično nije razlog za zabrinutost. Ipak, posavetujte se sa lekarom ako se paraliza sna javlja često, ako zbog nje strahujete od spavanja ili ako se zbog toga osećate stalno iscrpljeno.
Posebno je važno da to napomenete ako osećate i ekstremnu pospanost tokom dana ili imate iznenadne epizode slabosti mišića, jer se to može javiti kod narkolepsije.
NAJVAŽNIJA STVAR KOJU TREBA ZAPAMTITI
Ako se probudite i iznenada ne možete da se pomerite, niste nužno u opasnosti i ne „gubite razum”. Moguće je da se vaš mozak jednostavno probudio pre nego što je telo u potpunosti izašlo iz REM faze sna. To iskustvo može biti zastrašujuće, ali razumevanje onoga što se dešava može znatno umanjiti taj strah.