Kada se govori o dugom i zdravom životu, najčešće se pominju fizička aktivnost, kvalitetan san, manje stresa i zdrava ishrana. Međutim, ugledni onkolog Silvio Garatini, koji je u 97. godini života i dalje aktivan, izdvaja jednu naviku koja bi, prema njegovom mišljenju, mogla da ima posebno važnu ulogu – umeren unos hrane.
Garatini smatra da savremeni čovek često unosi mnogo više hrane nego što mu je zaista potrebno, dok se posledice takvog načina života vremenom mogu odraziti na zdravlje. Prema njegovim rečima, zdrave životne navike ne doprinose samo boljem zdravlju pojedinca, već mogu imati značaj i za celu porodicu i zdravstveni sistem, budući da su brojne hronične bolesti povezane sa nepravilnom ishranom i nedovoljnom fizičkom aktivnošću, piše Dejli ekspres.
"Ako jedete 30 odsto manje, možete živeti 20 odsto duže"
Garatini posebno ističe značaj kalorijskog ograničenja, odnosno smanjenja ukupne količine hrane koja se svakodnevno unosi.
"Ako jedete 30 odsto manje, možete živeti 20 odsto duže", poručuje, naglašavajući da je ograničavanje kalorija jedan od najvažnijih faktora dugovečnosti.
Njegov savet, međutim, ne podrazumeva izgladnjivanje niti potpuno odricanje od određene hrane, već pre svega razvijanje navike da se jede umereno i da se vodi računa o tome šta se nalazi na tanjiru.
Ključ nije samo u količini, već i u kvalitetu hrane
Kada govori o ishrani, Garatini se zalaže za raznovrstan i uravnotežen jelovnik koji organizmu obezbeđuje sve potrebne hranljive materije, ali bez preterivanja u količini.
"Raznovrsno znači jesti pomalo od svega kako bismo uneli i mikro i makronutrijente koji su nam potrebni", objašnjava Garatini.
Prema njegovom mišljenju, nije dovoljno samo smanjiti količinu hrane, već je važno obratiti pažnju i na njen kvalitet. Raznovrsna ishrana omogućava organizmu da dobije različite vitamine, minerale, proteine, masti i druge hranljive materije neophodne za normalno funkcionisanje.
Zato se njegova poruka može svesti na jednostavno pravilo: manje hrane ne znači manje hranljivih materija, već pažljiviji izbor i umerenije porcije.
Nije presudno kada jedete, već koliko jedete
Poslednjih godina sve veću popularnost ima povremeni post, odnosno vremensko ograničavanje perioda u kojem se tokom dana konzumira hrana. Ipak, Garatini smatra da ne bi trebalo previše pažnje posvećivati samom vremenu obroka, već ukupnoj količini hrane koja se unese tokom dana.
"Neka istraživanja nisu pokazala značajnu razliku između onih koji su jeli bez vremenskog ograničenja i onih koji su pravili razmak od 10 do 12 sati između obroka. Najvažnije je jesti malo", poručuje ugledni onkolog.
Drugim rečima, prema njegovom pristupu, nije presudno da li neko ima tri ili pet obroka dnevno, niti postoji jedan univerzalni raspored koji bi odgovarao svima. Mnogo je važnije da ukupna količina hrane bude prilagođena potrebama organizma i da obroci budu nutritivno kvalitetni.
Umerenost kao jednostavna navika
Garatinijev pristup dugovečnosti ne zasniva se na komplikovanim pravilima niti na kratkotrajnim dijetama, već na ideji da svakodnevne navike imaju veliki značaj kada se primenjuju godinama.
Prema njegovim rečima, umerenost, raznovrsna ishrana i kvalitet nutrijenata važniji su od striktnih pravila o tome kada bi trebalo jesti. Takav pristup može biti jednostavniji za održavanje na duže staze, jer ne zahteva potpuno odricanje od hrane koju volimo, već pre svega kontrolu količine i izbor kvalitetnijih namirnica.
Naravno, potrebe za energijom i hranljivim materijama razlikuju se od osobe do osobe, pa izrazito smanjenje unosa hrane nije nešto što bi trebalo primenjivati bez razmišljanja. Posebno kod starijih osoba ili ljudi sa određenim zdravstvenim problemima, promene u ishrani treba prilagoditi individualnim potrebama i savetovati se sa lekarom ili nutricionistom.
Upravo zato Garatinijeva poruka može da se posmatra pre svega kao podsećanje na značaj umerenosti i ravnoteže – ne jesti više nego što je organizmu potrebno, ali istovremeno voditi računa da ono što jedemo bude raznovrsno i nutritivno vredno.