Čak i ako mislite da ste „razumeli, oprostili i pustili“ i da ste generalno iznad svakodnevnih negodovanja, vaše telo vam možda govori drugačije, kroz fizičke blokade, napetost i druge neprijatne simptome. I za to bi trebalo da budete zahvalni.
Na kraju krajeva, ako obratite pažnju na njih, možete raditi na sebi i iskoreniti ogorčenost kako ne bi nastavila da vas uništava i potkopava iznutra.
Psiholog i psihosomatski terapeut Ekaterina Popova može vam pomoći da razumete ovaj problem.
Šta predstavlja ogorčenost
Ako se zapitate šta je ogorčenost, možda ćete se iznenaditi kada saznate da to nije jedna emocija, već kompleks različitih emocija. Ove emocije uključuju tugu, bes, gorčinu razočaranja, iritaciju, osećaj bespomoćnosti, frustraciju, pa čak i pasivnu agresiju. Čitav niz osećanja može se sakriti iza naizgled jednostavnog „Uvređen sam“.
Dve vrste ogorčenosti
Ogorčenost se može podeliti na ogorčenost kao osećaj (kao što je gore opisano) i ogorčenost kao ponašanje, kada se demonstrativno ponašamo na način koji pokazuje naše neodobravanje voljene osobe. Prvo može pomoći osobi da istraži sebe i pronađe resurse koji su joj potrebni, dok je drugo potpuno neproduktivno i može samo izazvati manipulaciju.
Mehanizam ogorčenosti
Razmotrimo kako nastaje ogorčenost koristeći jednostavan primer. Recimo, vaš partner vam nije doneo cveće.
Svaka od ovih emocija se na svoj način izražava u telu i na svoj način se manifestuje u stvarnosti. Ako je bilo koji emocionalni element (na primer, kontakt sa željama) blokiran, nastaju sukobi u svakodnevnom životu, durenje i tišina, tokom kojih partner ne razume šta je uradio da zasluži takvu reakciju.
Ogorčenost može blokirati strah, sprečavajući nas da ga doživimo i time ga oslobodimo. Još jedna „funkcija“ ogorčenosti je da nas spreči da se povežemo sa svojim besom: umesto da izrazimo agresiju na najodrživiji mogući način, uvredićemo se. Na kraju krajeva, dobre devojke se ne ljute. Samosažaljenje izazvano ogorčenošću takođe može smanjiti kvalitet života: osoba u stanju žrtve je sama po sebi nesrećna, a pokušaji da se oslobodi ovog osećaja dovode do autoagresije.
3 znaka nagomilanog negodovanja
1. „Tačka negodovanja“
Ovu „magičnu“ tačku možete pronaći tako što ćete prste pomerati nadole od udubljenja između ključnih kostiju. Pronađite izbočenu kost, stavite prste ili dlan ispod nje i nežno pritisnite. Ako osetite kvržicu u grlu i suze vam naviru u očima, dajte sebi priliku da ih „isplačete“, čime ćete se osloboditi negodovanja.
2. „Tužne usne“
Ili „Žalobne usne“. Stisnute, sa spuštenim uglovima i napete... Ovaj izraz usana daje licu tužan, čak tragičan izraz, kao da osoba zaboravlja sebe i gubi samokontrolu. Da li ste se ikada uhvatili da to radite? Sasvim je moguće da nosite teret negodovanja.
3. „Moćna bedra“
Sa psihosomatske perspektive, mišići butina se smatraju energetski najjačim, pomažu nam da izdržimo najmoćnije i najtraumatičnije emocije. Posebno emocije iz detinjstva, iz vremena kada gajimo ogorčenost prema roditeljima i starijima. Što je ogorčenost jača, to su butine snažnije. Mnogi pacijenti su otkrili da oslobađanjem od ogorčenosti takođe gube na težini.
Kako prepoznati lažnu uvredu
Teškoća sa osećanjima poput uvrede je u tome što mogu da imitiraju druge emocije, a ipak se osećate uvređeno. Ovo se naziva lažna uvreda i u 90% slučajeva, upravo se sa tim suočavamo. Da biste je razlikovali od prave uvrede, postavite sebi ova pitanja.
- Da li ste se oko nečega složili sa osobom koja vas je uvredila? Ako jeste, a vaš partner je prekršio dogovor, vaša osećanja su validna. Ako je stranac taj koji je povređen, doživljavate lažnu uvredu.
- Da li je vaš „dogovor“ bio realan? Ili ste jednostavno dozvolili partneru da vas hipnotiše slatkim rečima, a zatim se razočarali u njegova preuveličana očekivanja?
- Da li situacija koja je izazvala uvredu krši prirodne zakone života? Na primer, da li je starija osoba propustila da se brine o mlađoj ili je jača osoba propustila da zaštiti slabiju? Ako se takve osnovne stvari ne poštuju, pravo negodovanje ima svaku osnovu.
Ako nije bilo dogovora ili su bili nerealni, i ako zakon života nije bio prekršen, vaša žalba je najverovatnije bila izmišljena.
3 načina da preživite stvarno negodovanje
I zamišljeno i stvarno negodovanje su opasni. Dok se zamišljeno negodovanje može prepoznati i saseći u korenu, stvarno negodovanje zahteva pažljivo razmatranje. Kako se možete sami nositi sa tim?
- Zahtevajte nadoknadu od počinioca. Da biste rešili osećaj ogorčenosti, potrebno je da ublažite štetu koja vam je naneta. Neko je obećao da će vas videti, ali se nije pojavio? Zamolite ga da pozove taksi. Da li su vam dostavili neispravan proizvod? Zahtevajte nadoknadu.
- Nadoknadite „štetu“ sami. Ako ne možete da zahtevate nadoknadu od počinioca, pokušajte sami da nadoknadite preostali iznos. Niste dobili obećani buket? Počastite se posetom spa centru. Da li je sastanak sa prijateljem otkazan? Razmazite se u kafiću.
- Uživajte u bolu. Ako ne postoji način da se nadoknadi psihološka šteta (na primer, oporavljate se od uvrede iz detinjstva), jedina opcija je da tugujete zbog situacije, što zapravo može biti terapeutsko. Proradite svoje emocije sami ili uz pomoć psihologa, razlažući ogorčenost na gore pomenute delove. Dozvolite sebi da iskusite bes i agresiju prema onima koji vam nisu dali ono što ste zaslužili i, ako je moguće, oslobodite se tih emocija, to će vam pomoći da se osećate bolje.
Stil/woman.ru