Dimitrij Smirnov, protojerej:
Svako od nas je opsednut demonima u jednom ili drugom stepenu, a neki ljudi su potpuno opsednuti demonima. Na primer, jezik osobe može biti nepovezan – ona samo neprestano priča i ne može da prestane.
To znači da u čoveku živi demon govorljivosti. Čovek uopšte ne može da ćuti, već samo da traži priliku da razgovara sa nekim.
Drugi drhti zbog novca, gomila i gomila ga i ne može da se rastane od njega. To je demon pohlepe.
Trećeg savladava demon bluda. I on ne može ništa da učini povodom toga. Pitate ga da li razume da je to smrtni greh? On odgovara: "Razumem, ali ne mogu ništa da učinim povodom toga." Drugim rečima, demon ga je čvrsto vezao.
Tu je demon pijanstva, demon zlobe, demon zavisti, demon gneva, demon osude, demon slepila...
Poslednji je kada čovek ne vidi grehe u sebi. Može biti grešan od glave do pete, ali ne vidi nijedan greh. I praktično sebe smatra svetim. Ispovest ga zbunjuje. Ne zna šta da kaže.
Pa kako onda treba da isteramo demone?
Čovek treba da se moli i da se trudi da se uzdrži od greha. Važno je zapamtiti da čovek ne može sam da prevaziđe greh. Jednostavno nije sposoban za to. Samo Bog može to da učini, ali samo ako čovek uloži svu svoju snagu i volju da izbegne greh i sa suzama se obrati Bogu:
"Gospode, izbavi me od ovoga!"
I ako čovek teži da se oslobodi greha i napreže svu svoju snagu, prizivajući Boga u pomoć, demon će ga napustiti. Ali onda će se ponovo pojaviti na horizontu: pokazaće se i zbuniće čoveka. I zato, između ostalog, moramo mrzeti greh i ne vraćati mu se.
"Koji demon nas kontroliše?"
Šta obično radimo? Idemo na ispovest i kažemo: "Retko idem u crkvu."
Koji demon nas kontroliše? Možda demon nedostatka vere. Ne verujemo da je potrebno ići u crkvu svake nedelje.
Pa kako možemo da pobedimo ovog demona?
Samo jedan način: svake nedelje usmerimo svu snagu svoje duše i tela ka dolasku u crkvu. A ako se na našem putu pojave bilo kakve prepreke, moramo vapiti Bogu:
"Gospode, pomozi mi da prevaziđem ove primamljive prepreke!"
I nastaviti kretanje ka crkvi.
Jedini izuzetak je ako ste teško bolesni ili ako vas pregazi tramvaj – onda nema načina da dođete do crkve. U svim ostalim slučajevima, morate ići.
Ako ste preopterećeni poslom, možete prisustvovati ranoj Liturgiji i do devet sati ujutru bićete slobodni. Čitav dan je vaš: čišćenje, pranje, šivenje, sečenje salata...
Ali morate sebe naterati da odete.
Apsolutno morate da se oduprete grehu. I tek tada će vas demon napustiti.
"Hristos je došao da nam vrati slobodu"
Hristos je došao na zemlju da nam vrati slobodu, da se ne pokoravamo duhovima, već samo Bogu.
Ali pošto smo se navikli da budemo robovi tim duhovima, ne želimo da budemo robovi Hristu. I to je ceo naš problem.
Da bismo se iscelili, prvo moramo da prepoznamo koji duhovi nas kontrolišu.
Moramo posmatrati sebe, svoje reči, svoje misli, svoja osećanja, svoje postupke, svoje želje – tada ćemo razumeti šta preovlađuje u nama: duh zavisti, ili klevete, ili osude, ili gordosti, ili taštine, ili duh pohlepe.
A onda se moramo upustiti u bitku sa njim – uz Božju pomoć, naravno.
Jer samo Hristos može da isceli, poput Gadarskog demonjaka, koji je toliko želeo da se isceli od svih svojih demona da je pao i poklonio se Gospodu. Iako mu je to bilo veoma teško.
I svako od nas, ako se pokloni Hristu, ako poklonimo svoje gordе glave Božjim zapovestima, može pobediti demone i osloboditi svoju dušu od zavisti, pohlepe, bluda, lenjosti, zlobe, razdražljivosti, gneva – od svega što nam vezuje ruke i noge, što nas deli, što nam sprečava da vidimo Boga.
To je, u stvari, ispunjenje Hristovog zakona, ispunjenje Njegovih zapovesti.
(dzen.ru)