Poznati grčki starac koji živi na Svetoj Gori, shimonah Gavrilo Karejski, često govori o duhovnom životu, veri i načinu na koji čovek može pronaći put ka spasenju. Njegove pouke privukle su pažnju mnogih vernika, a posebno se izdvajaju saveti o molitvi, postu, milosrđu i ljubavi prema bližnjima.
Molitva, post i Sveto pismo kao temelj duhovnog života
Starac Gavrilo ističe da čovek treba neprestano da priziva ime Gospodnje kroz Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me."
Prema njegovim rečima, vernici bi trebalo da poste sredom i petkom bez ulja, kao i da poštuju sve postove koje je Crkva ustanovila.
"Razlozi zbog kojih obolevamo od raznih bolesti posledica su nepoštovanja postova."
Pored posta, naglašava i važnost svakodnevnog čitanja Svetog pisma, kao i pomaganja siromašnima, bolesnima i svima kojima je pomoć potrebna.
"To su ključevi koji otvaraju vrata neba i spuštaju blagoslov Gospodnji na zemlju. Bez njih ne možemo primiti blagoslov Gospodnji. I u grobu više nećemo moći reći: ‘Gospode, smiluj se’. I više nećemo moći činiti dobra dela.“
Zašto je milostinja važnija od bogatstva
Govoreći o prolaznosti materijalnih stvari, starac podseća da čovek sa sobom ne može poneti ništa od onoga što je tokom života stekao.
„Pokrovi i odela za mrtve nemaju džepove. Samo ono što poklonimo pripada nama. Ostalo nije naše. Gubim sve osim onoga što poklonim. Ništa nije moje osim ako nije samo za mene.“
On ističe da vera često traži ono što je suprotno ljudskoj logici.
"Logika nam govori da ne treba da dajemo jer nam je to samima potrebno. Vera kaže: ‘Daj da bi te Bog stostruko nagradio’."
Prema njegovom učenju, bogatstvo ne određuje količina novca ili imovine koju posedujemo.
"Mnogi kažu da je bogata osoba ona koja mnogo ima, a siromašna osoba ona koja nema ništa. To je greška. Bogata osoba nije ona koja mnogo ima, već ona koja mnogo ne treba. Siromašna osoba nije ona koja nema ništa, već ona koja mnogo traži. Ako želiš da nekoga učiniš bogatim, preseci mu želje i on će se obogatiti."
Najveća radost je usrećiti drugog čoveka
Starac Gavrilo podseća da je smisao života u slavljenju Boga i ljubavi prema bližnjima.
"Zašto živimo na planeti Zemlji? Da bismo slavili Boga i voleli svoje bližnje. Najveća radost je osetiti radost donošenja radosti drugima."
U tom duhu često navodi reči jednog svetog gruzijskog jurodivog:
"U poslednja vremena ljudi će se spasiti dobrotom, smirenjem i ljubavlju. Smirenje vodi u raj, dobrota otvara vrata raja, a ljubav nam otkriva samog Boga."
Svojim duhovnim čedima govorio je:
"Činite dobro i ova dobrota će vas spasiti. Niko se ne spasava sam od sebe. Drugi će nas spasiti. Budimo zainteresovani za probleme drugih, kako ne bismo bili tvrdokorni i ravnodušni prema tuđem bolu."
Poučna priča o usamljenoj starici
Kako bi ukazao na značaj pažnje prema bližnjima, starac je ispričao priču o jednoj starici koja je živela sama.
Njene komšije nikada joj nisu poželele dobro jutro, nisu je pitale kako je niti da li joj je nešto potrebno. Jednog dana otišla je na pijacu i kupila papagaja.
Kada su je komšije upitale zašto joj je potreban papagaj, odgovorila je:
"Zato što mi kaže ‘Dobro jutro’ i pita me kako sam."
Pouka o Ferariju i blagoslovu
Jednom prilikom čovek je kupio Ferrari i zamolio sveštenika da blagoslovi automobil kako ne bi doživeo saobraćajnu nesreću.
Sveštenik je to učinio, ali je čovek ubrzo ipak imao udes. Pošto je ostao nepovređen, došao je kod sveštenika i rekao:
"Oče, zamolio sam vas da blagoslovite auto, a ipak sam imao nesreću."
Sveštenik ga je upitao: "Koliko brzo ste vozili?"
"Dvesta osamdeset kilometara na sat", odgovorio je čovek.
Na to je sveštenik kroz osmeh rekao: "Blagoslov traje samo do dvesta šezdeset."
Prepustiti Bogu ono što ne možemo sami
Starac Gavrilo često podseća da čovek ne treba neprestano da bude zaokupljen svojim brigama, već da svoje poverenje položi u Boga.
"Naš posao je da ne mislimo o sebi, već o Bogu. A Božji posao je da misli o nama, o našim problemima i da rešava beznadežne situacije."
Kao primer navodi događaj iz života Pajsija Svetogorca.
Jedan mladić došao je kod starca i rekao da ima veliki problem.
Pajsije mu je odgovorio: "Ostavi svoj problem u tom uglu."
Zatim ga je upitao:
— Možeš li da odeš u crkvu i da se ispovediš?
— Mogu.
— Umeš li da čitaš molitve?
— Mogu.
— Možeš li da postiš kako Crkva propisuje?
— Mogu.
— Možeš li malo da čitaš Sveto pismo?
— Mogu.
— Možeš li da činiš dobra dela?
— Mogu.
Na kraju mu je starac rekao:
"Uradi ono što možeš, da bi Bog učinio ono što ti ne možeš."
Гаврило (Карески), старешина Свете Горе Атонске:
Непрестано понављајте Исусову молитву („Господе, Исусе Христе, помилуј ме“). Средом и петком треба постити без уља. А осталим данима које је Црква заповестила, држите се постова. Разлози због којих оболевамо од разних болести су последица непоштовања постова.
Морамо свакодневно читати Свето писмо. Такође треба да дајемо милостињу — да помажемо сиромашнима и болеснима.
То су кључеви који отварају врата неба и спуштају благослов Господњи на земљу. Без њих не можемо примити благослов Господњи. И у гробу више нећемо моћи рећи: „Господе, смилуј се.“ И више нећемо моћи чинити добра дела.
Покрови и одела за мртве немају џепове. Само оно што поклонимо припада нама. Остало није наше. Губим све осим онога што поклоним, како се каже. Ништа није моје осим ако није само за мене.
Логика нам говори да не треба да дајемо јер нам је то самима потребно. Вера каже: „Дај да би те Бог стоструко наградио.“
Ко је хром? Особа која нема руке. Међутим, ова ситуација је много боља од ситуације похлепне особе. Ако желиш да будеш сиромашан, акумулирај богатство. Ако желиш изобиље, поклони га. Ако желиш да будеш просјак, гомилај га.
Многи кажу да је богата особа она која много има, а сиромашна особа она која нема ништа. То је грешка. Богата особа није она која много има, већ она која много не треба. Сиромашна особа није она која нема ништа, већ она која много тражи. Ако желиш да некога учиниш богатим, пресеци му жеље, и он ће се обогатити.
Зашто живимо на планети Земљи? Да бисмо славили Бога и волели своје ближње. Највећа радост је осетити радост доношења радости другима.
Један свети грузијски јуродив је рекао: „У последња времена људи ће се спасити добротом, смирењем и љубављу. Смирење води у рај, доброта отвара врата раја, а љубав нам открива самог Бога.“
Чините добро, говорио је својој духовној деци, и ова доброта ће вас спасити. Нико се не спасава сам од себе. Други ће нас спасити. Будимо заинтересовани за проблеме других, како не бисмо били тврдокорни и равнодушни према туђем болу.
Једна старица је живела сама у кући. Њене комшије никада нису дошле да јој пожеле добро јутро или да је питају како је или да ли јој нешто треба. Једног дана, старица је отишла на пијацу и купила папагаја. Када су комшије виделе папагаја, питале су је зашто јој је потребан. Она је одговорила да јој је рекао „Добро јутро“ и питала је како је...
Човек је купио Ферари и отишао код свештеника тражећи од њега да благослови ауто како не би доживео несрећу. Свештеник га је благословио. Али човек је ипак доживео несрећу, остао је неповређен, дошао је код свештеника и рекао: „Оче, замолио сам вас да благословите ауто... Имао сам несрећу.“ Свештеник је питао: „Колико брзо сте возили?“ Одговорио је: „Двеста осамдесет километара на сат.“ Свештеник је одговорио: „Благослов траје само до двеста шездесет.“
Наш посао је да не мислимо о себи, већ о Богу. А Божји посао је да мисли о нама, о нашим проблемима и да решава безнадежне ситуације.
Један младић је дошао код Пајсија Светогорца и рекао да има проблем. Пајсије је рекао: „Остави свој проблем у том углу.“ Затим је питао: „Можеш ли да одеш у цркву и да се исповедиш?“ Гост је одговорио: „Могу.“
— Умеш ли да читаш молитве?
- Може.
— Можете ли постити како Црква прописује?
- Може.
— Можеш ли мало да читаш Свето писмо?
- Може.
— Можеш ли чинити добра дела?
- Може.
— Уради шта можеш, да би Бог учинио оно што ти не можеш.