Holesterol je muka većine Srba. Kada rezultati krvne slike pokažu visok holetserol, pacijent prvo pomisli da je vreme da koriguje ishranu. Malo ko posumnja na genetiku koja nekada igra mnogo veću ulogu nego što sebi želimo da priznamo.
Kardiolozi upozoravaju na lipoprotein(a), poznat kao Lp(a), nasledni faktor rizika koji često nije deo standardnih analiza krvi. Problem je u tome što osoba može imati sasvim solidan holesterol na papiru, a da ipak bude pod ozbiljnim rizikom za bolesti srca.
Stručnjaci objašnjavaju da je reč o veoma "lepljivoj" čestici koja podstiče upalu i stvaranje naslaga u arterijama. Dodatni problem je što se ovaj faktor često ne može značajno popraviti samo promenom ishrane ili treningom, zbog čega mnogi godinama žive u lažnom osećaju sigurnosti.
Zato lekari sve češće savetuju detaljnije analize, naročito ako u porodici postoji istorija infarkta, šloga ili iznenadnih srčanih problema.
2 podmukla okidača koja povećavaju holesterol u vašem telu:
1. Loš san
Spavanje danas mnogi tretiraju kao luksuz. Kasno ležemo, budimo se umorni, vrtimo telefon pred spavanje i mislimo da će telo to nekako izdržati. Međutim, stručnjaci upozoravaju da upravo hroničan nedostatak sna može ozbiljno da poremeti nivo holesterola.
Kada ne spavate dovoljno, raste nivo kortizola, hormona stresa koji utiče na metabolizam, apetit i način na koji telo obrađuje masnoće. Posledica može biti pad "dobrog" HDL holesterola i rast triglicerida i LDL holesterola, koji se povezuje sa začepljenjem krvnih sudova.
Posebno zabrinjava što loš san može povećati količinu takozvanog malog gustog LDL holesterola, oblika koji lekari smatraju jednim od najopasnijih za srce.
Drugim rečima, nije problem samo što ste umorni. Problem je što telo tokom dugog perioda ulazi u stanje konstantnog stresa.
2. Upale u organizmu
Treći veliki problem je hronična upala u organizmu, koja često prolazi potpuno neprimećeno. Može biti povezana sa autoimunim bolestima, hroničnim infekcijama, pa čak i problemima sa desnima.
Lekari upozoravaju da dugotrajna upala oštećuje zidove arterija i menja način na koji telo obrađuje holesterol. Tada LDL postaje podložniji oksidaciji i mnogo lakše se taloži u krvnim sudovima, što predstavlja jedan od ključnih koraka ka aterosklerozi.
Zato zdravlje srca nije samo pitanje hrane i kilograma. Organizam je povezan sistem, a stres, san, upale i genetika često rade protiv nas mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.
Šta možete da uradite na vreme
Stručnjaci savetuju da se ne oslanjate samo na osnovne analize krvi. Ako u porodici postoje srčane bolesti, dobro je uraditi detaljniji lipidni profil, uključujući Lp(a) i apolipoprotein B.
Pored toga, kvalitetan san, smanjenje stresa i fizička aktivnost imaju mnogo veći značaj nego što većina ljudi misli. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla.
Ishrana i dalje jeste važna, ali očigledno nije jedini problem. Nekada upravo ono što ne vidite i ne osećate pravi najveću štetu organizmu.
(Stil/Ona)