Ruskii akademiik Leo Bokerija već 50 godina izvodi operacije srca — i kaže da se većina operacija mogla izbeći da je osoba samo malo više hodala.
Istraživanje kaže da je 45% rizika od srčanih problema smanjeno sa samo 8.000 koraka dnevno. Čak 13% ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska mogu da regulišu pritisak ako dnevno pređu 6 km i toga se pridržavaju tokom godinu dana.
Kada se penjete uz stepenice i osetite kako vam srce počinje da lupa, to nije samo „starenje“. To je signal. A ovaj signal ima specifičan uzrok i specifično rešenje.
Kardiohirurg Leo Bokerija to kaže direktno: većina pacijenata koje je operisao živela je decenijama sa problemom koji je mogao biti sprečen bez lekova i bez operacije.
Šta se dešava u vašim krvnim sudovima kada napravite prvi korak?
Odgovor će iznenaditi čak i one koji prate svoje zdravlje.
Zamislite: izlazite napolje ujutru. Još niste prešli ni sto metara. A hemijska reakcija je već počela u zidovima vaših arterija.
Ćelije koje oblažu krvne sudove osećaju povećan protok krvi i oslobađaju posebnu supstancu koja se zove azot-oksid. To je prirodni vazodilatator: signalizira arterijskim mišićnim vlaknima da se opuste. Krvni sud se širi. Pritisak pada. Krv teče slobodnije.
Bez lekova, smao hodanje.
"Hodanje je zlatni recept za zdravlje. Dostupno je svima i deluje bolje od mnogih pilula," tvrdi Leo Bokerija, akademik i kardiohirurg sa 50 godina iskustva.
Zašto me noge bole uveče? I kakve veze srce ima sa tim?
Srce ima jedan težak zadatak: da podigne krv iz nogu nazad nagore – protiv gravitacije.
Mišići potkolenice mu pomažu. Sa svakim korakom, oni se kontrahuju i guraju vensku krv nagore. Posebni ventili u venama sprečavaju njen povratak dole - poput nekih brava koja čuvaju vrata.
Zato kardiolozi noge nazivaju "perifernim srcem". Ovo nije metafora; to je anatomska realnost.
Ako sedite ceo dan, pumpa ne radi. Krv stagnira na dnu. Do večeri osećate otok, težinu i umor.
Telo je u stanju da samo sebi izgradi bajpas
Priča jednog pacijenta koja je promenila način na koji gledamo na lečenje ateroskleroze
Kada osoba ima aterosklerozu, arterija je sužena — krv jedva teče. Svaki korak izaziva bol.
Ali kada mišići redovno rade i osećaju nedostatak kiseonika, oni oslobađaju posebne signalne proteine. To je molekularni SOS: „Potrebno nam je više krvi.“ I telo reaguje: novi kapilari počinju da rastu, zaobilazeći blokirano područje.
Početak: Pacijent može da hoda samo 70 metara bez bola. Arterija je sužena.
Nakon nekoliko nedelja hodanja, telo „primećuje“ problem. Počinju da se formiraju novi krvni sudovi.
Nakon godinu dana redovnog hodanja, ista osoba može preći 6 kilometara bez bolova. To su dokumentovani klinički slučajevi.
Bez misticizma. Samo biohemija — i strpljenje.
Sunce kao lek: Doza koja deluje
Zašto je jutarnja šetnja više od obične šetnje?
Da bi se mozak probudio, potreban mu je signal. Ovaj signal se šalje jutarnjom svetlošću kroz posebne ćelije u očima — one pokreću proizvodnju serotonina, hormona dobrog raspoloženja.
Čak i po oblačnom danu, napolju je 10 do 30 puta svetlije nego u dobro osvetljenoj prostoriji. To je dovoljno.
Kortizol, hormon koji nas diže iz kreveta, dostiže vrhunac 30–45 minuta nakon buđenja. Početak kretanja tada pomaže vašem telu da se prirodno probudi.
Preporuka Lea Bokerije: Idealno vreme za šetnju je između 6 i 7 ujutru. Ako ne uspe, idite posle 17 časova. Ključ je u šetnji u isto vreme svakog dana. Tri šetnje od 10 minuta imaju bolji efekat na krvni pritisak nego jedna šetnja od pola sata. Redovnost je važnija od intenziteta.
Savremena istraživanja govore:
7.000 koraka dnevno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 25%. 8.000 koraka smanjuje rizik za 45%. Nakon toga, benefiti se povećavaju mnogo sporije.
Jedini način da se počne sa malim tempom jeste da se počne odmah, ne „u ponedeljak“ ili „kada smršam“.
Kako šetati da bismo smanjili pritisak i regulisali holesterol?
Redovne šetnje od 30 minuta dnevno smanjuju „gornji“ krvni pritisak za 5–10 mmHg. Za one koji počinju od nule nakon godina sedentarnog načina života, efekat može dostići 13–21 poen.
Holesterol: Hodanje aktivira enzim koji razgrađuje „loš“ holesterol. Istovremeno, „dobar“ holesterol se povećava — on sakuplja masne naslage sa zidova krvnih sudova i transportuje ih do jetre.
Hodanje 150 minuta nedeljno — pet puta po pola sata — smanjuje rizik od ateroskleroze za 7–10%. Hodanje tri kilometra dnevno umerenim tempom smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 18%.
"Najskuplji medicinski tretman je onaj koji izbegavate. A najjeftinija preventivna nega je ona koja zahteva samo malo snage i želju da se izađe napolje," kaže Bokerija.