Nekada odbacivani kao obična "hrana za zečeve" namenjena fanaticima zdrave ishrane, bademi su izrasli u pravu superhranu, a mogli bi postati i moćno oružje u ratu protiv demencije. Bilo da ih dodajete u jogurt ili jutarnju kašu, bademi su izašli iz senke i stekli potpuno novo poštovanje nutricionista.
Iako su 2026. godine doživeli pravi procvat zahvaljujući "velnes" influenserima, bademi su sve samo ne novi. Arheološki dokazi sugerišu da su se uzgajali još 3000. godine pre nove ere na Bliskom istoku i u srednjoj Aziji, gde su bili cenjeni kao prenosivi izvor energije. Iako ih svi zovu orašastim plodovima, bademi su tehnički semenke koje se beru sa drveta badema.
Mit o kalorijama: Zašto bademi zapravo ne goje?
Dugo su se povezivali sa dijetama zbog reputacije "visokokalorične" namirnice, ali naučnici sada tvrde da je to zabluda. Istraživanja pokazuju da, kada se jedu celi, oko 30 odsto kalorija se uopšte ne apsorbuje, već služi kao hrana za korisne bakterije u crevima.
Još važnije, bademi su prepuni omega-6 kiselina, mononezasićenih masti, vlakana, vitamina E i polifenola, nutrijenata koji su povezani sa zdravijim krvnim sudovima i smanjenim kardiovaskularnim rizikom. Upravo tu leži njihova "supermoć": zdravlje krvnih sudova direktno smanjuje šanse za razvoj demencije.
No, treba voditi računa o unosi, nije baš da je skroz dobro jesti ih u velikim količinama.
Šta kažu istraživanja: Veza sa kognitivnim zdravljem
Profesorka Sara Beri, glavna naučnica u kompaniji ZOE i vanredna profesorka na Kraljevom koledžu u Londonu, objašnjava:
"Bademi sadrže specifičnu aminokiselinu zvanu arginin, koja je preteča azot-oksida. On održava krvne sudove zdravim i proširenim. Znamo da mikrovaskularna oštećenja, naročito u mozgu, doprinose određenim tipovima demencije."
Nova studija (ZOE PREDICT 3), koja je obuhvatila više od 160.000 odraslih u Velikoj Britaniji i SAD, primetila je obrazac: ljudi koji svakodnevno jedu bademe imaju manju verovatnoću da prijave stanja kao što su demencija, Parkinsonova bolest, moždani udar, multipla skleroza i epilepsija.
Da li su bademi bogati vlaknima?
Da. Visok sadržaj vlakana ne samo da pomaže mikrobiomu creva, već nas drži sitima. Profesorka Beri objašnjava da kruti zidovi ćelija badema (što su zapravo vlakna) zarobljavaju masti, čineći ih otpornim na varenje. Ishrana bogata vlaknima smanjuje rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i raka creva.
Sadrže li previše masti?
Bademi sadrže dosta masti, ali reč je o korisnim mononezasićenim masnim kiselinama koje poboljšavaju funkciju krvnih sudova. Standardna porcija (oko 23 badema) sadrži oko 14 grama masti, ali one su "prijatelji" vašeg srca, piše "Dejli mejl".
Ko ne bi smeo da jede bademe?
Iako su zdravi, bademi sadrže oksalate i fitičnu kiselinu (koja može ometati apsorpciju minerala). Možda nisu idealni za osobe sa problemima sa bubrezima, štitnom žlezdom ili onima koji su alergični na orašaste plodove.
Pečeni ili sirovi: Šta je bolje?
Razlika u nutritivnom sastavu je minimalna. Profesorka Beri savetiuje da ih konzumirate u obliku koji vam najviše prija. Ako su preliveni tamnom čokoladom, to može biti čak i veoma zdrava užina. Preporučena dnevna doza su dve velike šake (oko 60 grama).
Maslac od badema i bademovo mleko: Da li su zdrava alternativa?
- Maslac od badema: Sadrži više dostupnih kalorija jer su ćelijski zidovi uništeni mlevenjem, pa telo lakše apsorbuje masti. Ipak, i dalje je zdravija opcija od mnogih drugih namaza.
- Bademovo mleko: Profesorka Beri je manje entuzijastična: "To je skoro samo voda; u njemu ima vrlo malo originalne biljke."
Zašto je bademovo ulje dobro za lepotu?
Bademovo ulje je prirodno bogato vitaminima A, D, B i E. Vitamin E štiti kožu od zagađenja i sunca, dok biotin (vitamin B7) održava vlasi kose jakim i fleksibilnim. Odlično je za hidrataciju kože i smanjenje crvenila.